Japan : ljubav i brak

Na pitanje sa prijateljskog sajta, sajta srpsko-japanskog prijateljstva, jedan od citalaca je pitao o o ljubavi i braku u Japanu.

Kada dodje do obicnih ljudi, pre ce biti da se krene od onoga sto Shumadinci kazu: "Muz je glava porodice a zena vrat koji glavu okrece".

U Japanu je to jos dramaticnije. Sve price o "polozaju zene u drustvu" izgledaju i njima kao zapadne besmislice i political correctness bullshit. Pa zene vladaju Japanom, veca su sila nego NATO.

Upoznavanje:

Kao i svugde. Srednja skola, faks, ofis. To je mozda 90% veza.
Japanci su poznati kao "risk averse nation", tako je i redje da se upoznaju slucajno ili van nekog poznatog i organizovanog dogadjaja.

Specificno: ko iz bilo kog razloga nema drugu polovinu, ima nesto sto se zove "kompa", od "companion".
Tu ko zna nekoga, pozove na veceru u restoran a ko se nije poznavao tu se upozna i razmene telefone i email adrese. Pocne kao prijateljstvo a ako nesto posle bude, bude.

Sveze diplomce firme posalju gde im trebaju i posto obezbedjuju stan, to nije problem. Nezgodno je sto je neko iz Tokija poslat u Osaku (kao Beograd - Ljubljana) gde nikog zivog ne poznaje. Ako je i imao vezu do tada, one se na tom stadijumu cesto prekinu i sam je. Onda kolege iz firme organizuju "kompa" za upoznavanje.

Odrzavanje kontakta i veze:

Dok se ide u istu skolu, to nekako i ide, mogu zajedno da se vracaju kuci ili srecu u (ono sto malo ima) slobodnog vremena.
Za vreme studija , nista bolje, mogu da se vidjaju svaki dan.

U Japanu ne postoji koncept zivota pod istim krovom nepovezanih ljudi (kao kod nas dva studenta dele iznajmljenu sobu u stanu u kome jos neko (gazda) zivi.
Uvek se iznajmljuje zasebna stambena jedinica, sa svojim ulazom i kupatilom, makar bila mala kao "samice" u onome sto je nekad bio najbolji smestaj u Studenjaku.

Posto za svako iznajmljivanje treba garant, to su roditelji, svi odjednom imaju svoj stan i mladici i devojke i nikome ne treba smestaj kod nekoga, svako ima svoj. Nikome ne pada na pamet da otkaze svoj stan i preseli se kod momka/devojke - to bi bila deklaracija o kapitulaciji roditeljima koji su sve uradili da dete posalju na studije a ne u brak.

I ovo je specificno: u svoj stan/sobu se skoro nikada niko ne poziva niti prima. Pa ni devojka. Moze da se desi da posle izlaska prespava ali nema nista od onoga "imam prazan stan".
Nema ni da se pozovu ortaci da zajedno gledaju utakmicu i cirkaju.

Suprotno opstem verovanju (po slikama iz tokijskih vozova) da su Japanci navikli na guzvu i stisnutost i da "personal space" ima drugaciju definiciju nego drugde - oni su zapanjujuce sami sa sobom i povuceni u svoje domove.

Ima dosta razloga da se u tudje domove retko, ako ikada, ide:

Radni/studentski dan je dug, na povratku sa faksa (ili posla) moze da se svrati na cirku i veceru ali u restoran. Onda svako svojoj kuci.

Obilje restorana. Samo Tokio ima 100 hiljada. Dobar deo mladih ili samaca niti kuva niti drzi ikakvu hranu kod kuce;

Sam prostor je predvidjen za onoliko ljudi koliko u njemu zivi, pogotovo na omladinskom nivou kada se jos ne radi ili na pripravnickom kada je stan (garsonjera) dodeljen od strane firme;

Nevoljnost da se ulazi u tudji privatni prostor (dom). Niko ne voli da bude u situaciji da uoci nesto sto bi moglo da bude "embarrassing" po domacina, cak i banalna stvar da neka slika visi a nije pod konac,

Kod mladica i devojke koji se zabavljaju i ta veza moze sutra da pukne, dovodjenje druge strane u svoj dom znaci i otkrivanje informacija o sebi koje nisu neophodne a nekad nije ni zeljeno da drugi nesto znaju (kolekcija CD, DVD, knjige, footografije, slike, generalno stanje odrzavanja, sudovi).

Love hotels

Bliza interakcija se odvija u "Love hotels", hotelima gde su sobe na 3 sata, kosta 30EUR.
Tih hotela (neki ih eufemisticno zovu "recreational hotels") ima u Japanu oko 30 hiljada i prave 45 milijardi dolara godisnje (to je kao bruto nacionalni dohodak Srbije.)

Prepoznaju se sa 5km - po kitcsh izgledu:

http://srbijadotokija.com/pics/lovehotel01.jpg

Zavesa je da se ne vide registracije kola:

http://srbijadotokija.com/pics/lovehotel04.jpg

Ti hoteli nemaju recepciju niti vidljivo osoblje. Soba se uzme na masini kao za napitke, kljuc kartica izbaci i ode se u potpuno opremljenu, nekad i tematsku sobu, sa svime sto treba, cak i masinama za napitke i laku hranu.

Na ulazu, umesto recepcije, ima 1-way mirror, iza ogledala ima sluzbenik koji prati da su posetioci stariji od 16 godina, da neko ne dovodi decu ili da ne dolazi sam (da se ubije pa mu policija zatvori hotel dok traje istraga).
Kako se dovoljan broj soba na spratu popuni pa oslobodi, ceo sprat se zatvara (masina ne izdaje kartice za sobe na tom spratu niti lift staje na njemu) i onda cistacice ociste sobe, promene posteljinu, nestanu i sprat ponovo ide u prodaju.
Tih hotela ima svugde, vidjao sam srednjoskolce u skolskim uniformama idu u njih kao u bioskop. Evo i na ovoj slici bas kada je slikana, dvoje ulaze "na noge":

http://srbijadotokija.com/pics/lovehotel06.jpg

Vencanje

Ima puno "nivoa", cene su od 5,000$ do 80,000$.

Ovo je za 80,000$, ukljucuje sve module, i ceremoniju u Meiji Jingu hramu. Ovo je top:

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje01.jpg

Svestenici, kimona, svaki da se iznajmi 200$:

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje02.jpg

Ukljucuje i vencanje u "crkvi". Ta "crkva" se i zove "Wedding Plaza". Rolls Royce ceka po strani:

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje07.jpg

Kiceraj cisti, vise kao dodir Zapada.

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje06.jpg

Deo je vencanja da se "vencaju" pred Zapadnim "svestenikom". Tu mladi nastavnici engleskog rade dobre tezge. Jedno vencanje je 100 EUR, ako uradi 3-4 vikendom, to mu dodje vise od pola nastavnicke plate.

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje05.jpg

Nisam bio unutra, ovako je na slici:

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje08.jpg

Obicaj je da svi gosti odsednu u hotelu noc pred vencanje. Neki hoteli i jesu samo za vencanja, imaju i "prirucnu" crkvu odmah uz hotel. Ovde je paket vencanje negde 30,000EUR:

http://srbijadotokija.com/pics/tagvencanje03.jpg


Japanske zene uglavnom ne rade.

Ako i rade, sa trudnocom zaposlenje prestaje i retko se ako ikada vrate na bilo kakav posao. Koliko god da je zivot muskarcima tezak, zenama je toliko lak. Mogu da se vide preko dana kako malim auticima idu sa cajanke na kurs ikebane, na rucak sa prijateljicama. Decu je zabranjeno voditi/voziti u skolu.

Kada deca poodrastu (sedmi razred pa navise, skola ih preuzme i ne provode u kuci vise od sat vremena budni), zene uzmu part-time posao u banci ili nekom restoranu, od 11-14h. Otuda se po restoranima moze naci vise zena koje govore engleski nego muskaraca po svetskim firmama. Nisu one konobarice jer nisu ucile ili mogle bolje nego je to posao koji je u ponudi kao part time.

Muskarac radi

To mu je duznost, da radi i da ne zna da gleda na sat. Ne ocekuje se od njega da dolazi na vreme, cak je i nepozeljno, komsije mogu da posumnjaju da na poslu ne daje sve od sebe i da je lenj.
Nedavno sam imao slucaj da je jedan od mojih inzenjera morao da polozi neki strucni sertifikat. On nema vremena, kako dodje u ofis, telefoni, email, dolaze pa ga pitaju. Kazem mu da ostane kod kuce nedelju dana i da uci. Ne sme, primetice da ne ide na posao pa ce komsije pomisliti da je dobio sut kartu i poceti da zaziru od njega i njegovih.
Resenje: poslao sam ga na "sluzbeni put" u Osaku, da tamo sedi u ofisu i uci, niko ga ne dira.

Zena vodi kucu

Sve pare pripadaju zeni, ona drzi (jedinu) ATM karticu, podize i rasporedjuje pare. Zena muzu daje "dzeparac" od 40,000Y (~400EUR) mesecno za dnevne troskove (rucak, duvan, sta bilo).
Muskarac cak i ne sme da otvori platnu kovertu i vidi koliko je "izasao" tog meseca, Predaje je zeni, ona pogleda i negde zakljuca.
Zena je u stanju da sa preciznoscu 95% tacno kaze kako ce stajati porodicne finansije za 5 godina od danas i koliko ce para biti u banci. Nacionalni prosek, Japanci u bankama, svaki muskarac, zena i dete imaju 200 hiljade EUR ustedjevine.
Eto ko je stvorio ustedjevinu, zene koje vode domacinstvo.

Decu vaspitava skola, ne roditelji

Od dece skola napravi dobre gradjane i vredne radnike.

Skola (i drzava) ne veruje roditeljima da su u stanju da dobro vaspitaju dete. Skola ih potpuno preuzima, roditelji su nebitni, cak i smetaju. Bez obzira iz kakve porodicne i imovinske situacije dolaze, deca prodju prakticno isto jer malo ima veze gde samo prespavaju. Nema razlika kao sto je bilo kod mene u osnovnoj, Cigancic i sin lekara pa su nebo i zemlja. Uz ionako male socijalne razlike, drzavne skole obezbede svima isto vaspitanje, ishranu i isto opterecenje.

Rezultat toga je svugde vidljiv: nema uopste maloletnickog kriminala, nema nikakvih problema sa drogama i alkoholizmom kod mladih, nema grafita, tucjnava, trudnoca u 16-oj.
Zato otac moze da se ne pojavljuje (dodje u ponoc i ode u 7am), sve to skola resava sa decom ona ionako skoro nikada nisu kod kuce (kada jesu, retko su budna).

Nema ostavljanja zena:

Jedno je pravilo uklesano u kamenu i odstupanja su na nivou statisticke greske: muz zenu nikada ne ostavi a zena njega ne vara.
Zato se nerado zene/udaju za ne-Japance, tesko je od drugih ocekivati da prihvate takvu obavezu.

Razvodi po zapadnom svetu su 52% brakova, u Japanu je 3%. Ako neko izgoogla, moze da nadje nagli skok, cak 30%. To su brakovi penzionera, "The shock troops of Japanese economic miracle" koji se masovno penzionisu od 2005. i posle 40 godina odsustva (stalno na poslu) pocnu da provode po ceo dan sa zenom koju jedva poznaju. Decu skola vaspitala, zavrsila i otisla.

"Marry out, Marry down"

Brakovi van japanske nacije su i dalje retki. Mozda danas, kada se ide u inostranstvo na studije, ali u mainstream stanovnistvu (masinci, gradjevinci...) je skoro nepostojece.

Jedino kada "prodje voz", zenama 26. a muskarcima 32. godina, znaci da imaju neki problem i jedino da doveka ostanu neupareni ili da traze strance/strankinje. Iz te se situacije tesko izvlaci mada je u zadnjih 10 godina ta granica za oba pola pomerena 2-3 godine na gore, nije ukinuta.

Samo bump. Otislo je i kao clanak na naslovnoj strani.

Na sajtu www.tagai.rs u komentarima ima ovo pitanje:


"..Ali sada kad je vec ta tema pokrenuta pa da pitam..Otkud toliki matrijarhat na istoku?Znam da je na samom pocetku covecanstvo pocivalo na matrihjarhatu,ali posle dolaska pisma i prvih gradova to se promenilo i od tad gazduje patriharhalno drustvo sve do kraja 19 veka…Barem su mene tako ucili u skoli.Ali otkud to da se na istoku to toliko zadrzalo do danas,i ako smem primetiti u svom(da ga ta nazovem) najcvrscem obliku?"

Tamo je tehnicki nezgodno diskutovati, editovati, kaciti slike, WordPress je i predvidjen samo za one-off komentar pa sam preneo ovde.

Prvo, ako izgleda da matrijahat na Istoku znaci zene-kraljice koje sede i udeljuju novac muskarcima, nije tako. On i pocinje odnosima nevidjenim na Zapadu. Kao ove radnice na gradjevini u Bangkoku. Kramp, lopata, tegljenje betonskih blokova, sve na 40C:


http://srbijadotokija.com/pics/construction01.jpg

http://srbijadotokija.com/pics/construction03.jpg

Cak i ove na krovu:

http://srbijadotokija.com/pics/construction04.jpg

Pismo mozda nije doslo sa Istoka ali papir kao medijum je u Kini poceo da se koristi za pisanje u 4. veku pre nove ere (u Japan je dosao u 6. veku ove ere) a u Evropu je dosao u 13. veku. To je 17. vekova nakon pronalaska u Kini. Kako su prosli oni bez papira (americki Indijanci, australijski Aboridzini, Eskimi), znamo.

Mozda je pravo pitanje: kako su zapadni muskarci uspeli da pocnu od matrijarhata i da zbombaju zene u obespravljenost do mere da su im i pravo glasa davali na kasichicu?
U Saudi Arabiji ne smeju da imaju vozacku dozvolu niti da se krecu u javnosto bez pratnje odraslog muskarca?

Primitivno? U Kaliforniji su se zene izborile da nose pantalone na poslu tek 1994. godine. Da, ona Kalifornija odakle je dosao LA Law serija. Kada je ta serija snimana, zene tada nisu smele da dolaze u pantalonama na posao.

Kako je do toga doslo?