Premda ni japanska niti Thai klopa nema ni jedno jelo koje trazi rernu, nije vise moglo da se izdrzi a da se ne sto ne zapece.
Po kucama i nema rerni, ne postoje, osim ako neko bas hoce da doplati da mu se ugradi.
Pitanje je bilo koliko skupa rerna i kakva kombinacija. Treba mi samo rerna, ne mikrotalas ili nesto uz nju. I evo je, 80$:
Azija, moja dežela.
Dom zdravlja, Toyota Kosei.
Nema predavanja knjizica. Svako ima karticu (kao kreditnu) sa podacima. One se izdaju na svake 2 godine, nema "overavanja".
Na automatu se ubaci kartica, pritisne koja lekarska praksa treba i masina odstampa sve sto treba. Kaze na koji salter da se ode, tamo sluzbenica na clip-pad doda jos jedan papir i sa time se ide u ordinaciju.
Placanje (30%) je licno, obavlja se isto na masinama. Lako, to i sami starci rade, bez pomoci (koje ima, sluzbenici su tu da pomognu ako se neko ne snalazi ili ne vidi dobro):
Lekovi se dobiju na licu mesta, apoteka:
Ceka se 5-10 minuta, neke lekove sami prave, na licu mesta. Ko ima malo dete, ima da se poigra dok se ceka:
Apotekarka primi onoga koji je na displeju na redu, postoje pregrade zbog privatnosti, neki lekovi se uzimaju na neprijatne nacine, ne mora svako da cuje:
Azija, moja dežela.
Kako je to bilo lepo, 3 godine stanovali, uselili se u glanc novi stan u lepoj zgradi u Bangkoku.
Pored bazena na putu za skolicu, pored njega na povratku:
Nije ni cudo da se proplivalo sa 3.5 godine a sa 10 se takmicimo.
Winston Churchill: "Americans will always do the right thing, but only after they have exhausted all the alternatives."
(clone of Yoyogi, for fun)
Nagoya, Sakae.
Shopping zona sa ekskluzivnim radnjama i - stotinama "Pachinko slot" kockarnicama sa automatima.
Unutra su kao dvorane za balove:
Slikano sa Sakae ferris wheel. To su sve one. 5-10-15 spratova:
Ovde vidimo da ova ima i lozu:
Kocka (dobitak na kocki) je u Japanu ilegalan. I za to ima resenje: dobije se lutka ili neki poklon koji se na salteru "proda" za novac. Nije neki, uvek "kuca dobija" a opet privlaci milione Japanaca dnevno. Promet tih kockarnica u Japanu je 30 puta veci nego promet Las Vegasa.
Azija, moja dežela.
Tokyo, Shinjuku, od danas. Zgrade na dnu ulice su Park Hyatt, iz filma "Lost in translation".
U gradu od 35 miliona stanovnika (kao cela Kanada) , neko bi pomislio - ovo je centar. Nije, ima takvih centara na desetine.
Na pesackim prelazima se disciplinovano ceka:
A kisa tek dolazi:
Azija, moja dežela.
Moja ulica od nocas.
Vidjena je po kisi, tajfunu, gradu, snegu, u prolece, jesen, zimu, leto...samo jedna stvar do sada nije vidjena: magla.
Tek kada kola naidju, vidi se koliko je gusta.
Kako rade svetla za maglu? Probijaju maglu? Ne, kako i mogu. Nego svetle nisko, ispod magle, da se vidi malo puta. Ovako, obicna svetla, samo naglasavaju koliko je mala vidljivost.
Azija, moja dežela.
Juce je bila kineska Nova godina. Godina konja. Simboli zivotinja, 12 njih, rotiraju:
Yokohama, najveca kineska cetvrt na planeti:
Uvek lepo mesto da se proseta, pa i lepo jede. Kao Skadarlija kod nas:
Mada se stranom oku ne razlikuje od japanskih hramova, opet je tipicno kineski:
Igra lava za proslavu Nove godine:
Azija, moja dežela.
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks