To je kanola (canola)? Ja koristim samo to ulje.Originally Posted by onnut
Baš se promenilo, neke slike da ne znam da je Beograd, ne bih pogodio gde su snimljene.
To je kanola (canola)? Ja koristim samo to ulje.
Baš se promenilo, neke slike da ne znam da je Beograd, ne bih pogodio gde su snimljene.
Azija, moja dežela.
To, na slici, je uljana repica .Služi za prozvodnju bio-dizela.
Tako bi bar,po priči seljaka, trebalo da bude.
Kanola je izgledom ista .
Ali ne bih se baš kladio da seljaci, koji to seju i imaju ugovor sa Victoria Groupom,koja proizvodi bio dizel u Šidu, možda nisu dobili baš to seme kanole,a da i ne znaju, pa ako je nafta jeftina (kao što je sad) hajde da se proizvodi jestivo ulje.Ali seljaci ovde kažu-seju uljanu repicu za bio dizel.
Kanola je genetska modifikacija uljane repice gde se ulje može koristiti ( i pržiti zbog visoke tačke dimljenja) za ljudsku ishranu jer ima nizak nivo zasićenih masti.
Internet je pun hvale za to ulje u poređenju sa npr. palminim koje je zaista "teško", puno holesterola.(tako kažu).
Ipak i da ima ovde tog kanola ulja , a nema ga, ne bih ga koristio.
To , hvaljeno ulje, je ipak dobijeno od GMO biljke kojoj su genetskom mutacijom ugradili neki pesticid, herbicid ili insekticid pa kad se prska tim istim biljka je otporna a sav korov oko nje bude uništen.
Ekonomićno-jeftinija proizvodnja pa i cena.
To je stiglo iz Kanade( Kan-oil) gde je GMO odomaćen, pa nije čudo da je tamo paradajz plastičan, mleko bez ukusa...tako kažu naši koji su tamo pa se u Srbiji ne mogu najesti ukusne hrane.
Ja od ulja koristim maslinovo-hladno ceđeno-devičansko ili suncokretovo i to samo za salate,hladno.A prženje, pečenje ...tu smo se vratili na svinjsku mast.
Ali nisam ni ja tu spašen, jer to maslinovo ulje miksaju (odkud tolike masline) sa drugim jeftinije dobijenim uljima.
Nedavno naručim od jednog "izbeglice" ovde, koji ima svoj maslinjak u Dalmaciji,ulje njegove prozvodnje.Nakon konzumacije skoro sam se otrovao,dva dana nisam došao sebi.Ko zna šta je radio, mešao sa nekim jeftinim ili obrao zelene.
Sad kupujem italijansko u marketu.
A holesterol ? Da li je toliko štetan?I to je diskutabilno.
Evo jednog primera.
Kada mi je majka imala infarkt pre 5-6 god., u bolnici prilikom posete , vidim svi bolesnici na tom odeljenju dobili apetit za svinjske čvarke.A lekari to strogo zabranili .Kažu mora stroga dieta.
I majka mi potvrdi da se i njoj strašno jedu čvarci, nešto masno..a ona to inače nema naviku da jede.Jedna na odeljenju je krišom nabavila baš čvarke ,jeli, pa nek bude šta će biti.
I svi preživeli, oporavili se.
Šta je sad to?
Instikt tela za održanjem?
Kasnije čitam istraživanje jednog ruskog lekara koji o holesterolu ima drugačije mišljenje.Kaže koristan je i dobar za oblaganje, zaštitu i zarastanje krvnih sudova.Pogotovo posle infarkta.Preporučuje stare navike u ishrani tj. svinjsku mast,loj...sve nasuprot razvikane propagande prehrambene i farmaceutske industrije za uljem.
Šta su naši stari jeli?Ulje ili mast?
Tada sam se setio tog slučaja iz bolnice.
Mati mi je ,hvala bogu, preživela tada, 81 god.sada,čak iz bolnice donela kesu sa nešto tih čvaraka.
A krvni pritisak, raste li od holesterola?...Pa lekar mi je priznao...u 90% slučajeva - medicina ne zna uzrok poremećaja pritiska.
Kad smo kod ulja...
evo , stigao mi i suvenir sa ekskurzije iz Italije.
Zna ćerka koje ulje kući forsiram.
Ovde je poenta da je flašica kriva i oblikom kao krivi toranj u Pizi , koji su posetili.
Tu ga je , kaže, i kupila i slikala ovo
Ovde ima samo canola i maslinovo ulje. Suncokretovo sam jednom našao u nekoj etničkoj radnji, nikad se nisam setio kojoj.
Ima ovde moj post o kanoli. Služi im da čuva azot u zemlji pa je preoru, bez žetve, da bude prirodno đubrivo. Zato je i dozvoljeno ući u njivu i ubrati koji struk za ukras.
Azija, moja dežela.
Jeste suvenir, čak i jako dobar i duhovit. Da smo ga dobili od ćerke, verovatno bi stajao na stolu i bio dopunjavan, kako se ulje potroši, po salatama, ne u glavnoj ishrani.Kad smo kod ulja...
evo , stigao mi i suvenir sa ekskurzije iz Italije.
Stalna proslava da je bila negde, da se vidi i ne zaboravi, i odatle donela nešto autentično. Pa da i roditelji vide njen mali prilog porodici, to je jako dobro.
Azija, moja dežela.
Novi Sad ,most preko Dunava , slike od danas
Od kada se izgradio Bulevar Evrope,lako se stiže do Novosadskog Sajma,mog današnjeg cilja
Taj Bulevar je pre desetak godina bio- zapušteno predgrađe
Ulica potpuno novih zgrada uz sam Sajam
Nov je i Master Centar sajma, sedište nekoliko firmi sa kojima poslovno sarađujem
Gužva i na prilazu,po lepom sunčanom danu od 25 C
84 godine tradicije Sajma Poljoprivrede gde je 90-ih bilo i političkih ubistava (Boško Perošević)
Tu sam jedne godine sreo Đinđića,vozio se nekom poljop.mašinom
Gužva i lepe promoterke
Bilo je i Japana...
Ali i dobrog roštilja,pečenja...
Izložbeni prostor u halama
Ali ja sam tu bio i u radnoj poseti.
Na poziv jedne inostrane poslovne firme u sali poslovnog centra pravac na predavanje
Čak i više,ako radiš posao za koji se nisi školovao,moraš da se edukuješ,pratiš nove stvari...
Nije WebEx ali bio je video bim....
Mogu zamisliti koliko je puta godišnje to zahtevno tek u IT, pratiti te nove stvari,edukovati se..
A posle radnog dela opuštanje sa kolegama uz ručak i kulturno zabavni program.
Pošto , tokom godine,komuniciramo telefonima a ne WebEx,Skayp ili sl. da se ovako ne vidimo za mnoge ne bih ni znao kako izgledaju.
Lepo izgleda Novi Sad.
Ne znam koliko je Sajam poljoprivrede važan, trebao bi da bude najvažniji u zemlji, više nego Sajam automobila.
Azija, moja dežela.
Dok se uživa u onim današnjim/jučerašnjim slikama/bojama Mikawa Lake i okoline evo mog lokalnog veštačkog jezera od šetnje-jutros pa da uporedimo.
Na jezeru ,u daljini, ono što se nazire, to je lokalna turistička organizacija napravila 3 kućice na jezeru koje mogu jeftino da se iznajme
Čamac lokalnih ribara i zabačeni štapovi
A divlje kućice - sve maštovitije.
Ovaj napravio i garažu za motore.Odomaćio se,ima i ljujašku za decu,saksije sa cvećem,mačku..Ujutru, vidim ih,tu i spavaju,jutarnja muzika iz kuće..
Dakle da rezimiramo i uporedimo sa onim slikama iz Mikawe
1.Temperatura slična oko 27 C.Veštačko jezero ima ali je manje, nekih 1-1,5 km. i nije tako lepe plave boje kao ono u Japanu
2. Od čamaca ima samo onaj ribarski i bio je ovaj kanuu jer neka grupa kajakaša tu trenira, dakle praktično ništa za upotrebu
3.Od cveća - nešto ispred ribarskih vikendica
I zova , uz put, sada cveta i širi miris.Od zove prave zdrav sok.
4.Pešačenje-zna se tačno .Ukupno 10 km i to jutros 5 km i popodne opet druga tura 5 km (ista trasa).
Dakle pola od onog u Japanu !
ZAKLJUČAK- Opšti "dojam" - prosečno do slabo , možda 30% od onog juče u Japanu.
MERE - Na okolinu se ne može puno uticati jer nema puno opcija ali subjektivni faktor -dužinu šetnje treba pojačati,sa tim više ,jer treba skinuti i nešto težine i onda u Thai opuštenije uživati u hrani.
Kako ova divlja gradnja (bungalovi i bašte izgledaju lepo) ima struju i vodu?
Azija, moja dežela.
Ništa lepše od prirodnog ambijenta, prelepe slike... Meni je još od malena bila zelja da zivim u nekoj kućici kraj jezerceta ili u nekoj lepoj šumi sa potočićem... Onnut, gde si uslikao sve to? Atrakcija je lepo zamišljena, samo da ne modernizuju previše i biće ok... Nema ništa bolje od domaćeg zovinog soka!
“There is nothing outside of yourself that can ever enable you to get better , stronger , richer , quicker , or smarter . Everything is within . Everything exists . Seek nothing outside of yourself .”
Miyamoto Musashi
Ima kod ovog mog jezera (samo 3 od 1000 reka u Japanu nemaju branu) kamp
Vidi se gde su čamci, kamp je desno ode njih
Ovaj put sam slikao nekoliko slika sa vode
Ove slike su od 2009. kada sam prošao kroz kamp...
To su bungalovi, svi različiti, ne znam kako do toga došlo. Pola bureta je da se pokrije vatra dok se ne ugasi.
Odmah su uz vodu
"Mokri čvor" na vodi
Ovde je i roštilj uz samu vodu
To može da se iznajmi, video sam neke ljude kako se kreću.
Azija, moja dežela.
To je jedno, od 14, akumulacionih jezera koji se nalaze na južnim padinama Fruške Gore.
Građeno početkom 70-ih , u vreme kada nije trebalo,kao sada, obilaziti ambasade, intenzivno učiti engleski, pa onda u janjičare, na međunarodnu prostituciju rada.
Tih 14 potoka ,koji izviru u Fruškoj Gori i slivaju se u Savu,pregrađeni su ,proširena im je dolina na najpovoljnijem mestu a akumulacija ovog je trajala tri godine.
Osnovna namena im je navodnjavanje plantaža voća okolo.
Ovo su trešnje a uz ovo jezero je i plantaža od 130 ha jabuka kontroveznog biznismena Vojina Lazarevića koji je sada prodao 51% firme Al Dahri iz Emirata i eto kako na mala vrata stranci postaju vlasnici ove zemlje.
Jezero je bogato ribom ( som,šaran,smuđ...) a snimih i ovu patkicu u ševaru
Ima tu mala plaža (leti se malo uredi jer led zimi slomi beton) ,kafić,tuševi,česma...
Turistička organizacija je tu,uz plažu,postavila i kamp kućice i napravila nekoliko bungalova a onda su u produžetku nikle divlje ( desno na slici)
Uveče vidim da neke kućice imaju osvetljenje,druge su u mraku.
Verovatno su se na divlje priključili sa obližnje bandere za osvetljenje plaže.Vodu za piće mogu uzeti sa obližnje česme kod tuševa a imaju i rezervoare za tuširanje.
Raj za pecaroše
To je i zamišljeno kao akva park za sportski ribolov.
Zato su i postavljene one 3 ili 4 kućice tj. pontonski objekti za odmor i ribolov
Te pontonske kućice/objekti imaju sobu,mokri čvor, dve terase-dole za štapove za pecanje a gore za sunčanje.
Svaki ponton ima, pored nosećih plovaka, i čamac na elektropogon kojim se stiže do obale ili pomera na željenu lokaciju.Ima tu i osvetljenje,punjač za mobilni,pumpe...i sve to radi na 12 V.
Sva ta oprema,uključujući i elektropokretač čamca, radi na fotonaponske solarne ćelije.
Nije ni čudo da je na susednom jezeru 10 km od ovoga i Novak Đoković kupio 4 ha zemlje prošle godine.
I stariji situirani beograđani masovno kupuju ,tu na obroncima Fruske Gore, zapuštene vikendice pa onda malo uređivanja voća i tako u penziju.
Evo,juče odoh u Beograd da sredim vize za Thai,kao nedelja pa nema gužve, pa izgubi živce tamo:garaža na Obolićevom vencu ne radi,ulica raskopana,pa se vrtih kolima tesnim ulicama po Topličinom vencu,a vozila parkirana u obe trake.Saobraćajno nesređen grad.
Evo kako izgleda tu, na samo 150-200 m od Knez Mihajlove
Osećao sam se kao u Havani(Kuba) gde je vreme stalo 60-ih.
Gledao sam da mi deo fasade ne padne na glavu.
Jedva sam čekao da završim formalnosti oko vize, u jednoj memljivoj staroj zgradi, pa beži u moj Morikoro i jezero uz njega
Ja sam se zapanjio kada sam shvatio koliko tih irigacionih jezera ima po Japanu. Pravljena su pre 300 godina. Ima ih možda na milione, svi moji postovi, kada se vidi jezero su baš to - za navodnjavanje pirinčanih polja.To je jedno, od 14, akumulacionih jezera koji se nalaze na južnim padinama Fruške Gore.
Građeno početkom 70-ih , u vreme kada nije trebalo,kao sada, obilaziti ambasade, intenzivno učiti engleski, pa onda u janjičare, na međunarodnu prostituciju rada.
Tih 14 potoka ,koji izviru u Fruškoj Gori i slivaju se u Savu,pregrađeni su ,proširena im je dolina na najpovoljnijem mestu a akumulacija ovog je trajala tri godine.
Osnovna namena im je navodnjavanje plantaža voća okolo.
Ovde kaže - čamci na inznajmljivanje.
Jezero je ogromno, kažu, najstarije u Japanu, 300 godina.
Od početka aprila do kraja oktobra, veslanje, ko voli. Bio sam 4 puta, slike su iz Meiji Mura, zgrade rasklopljene i ponovo sastavljene u ovom muzeju na otvorenom. Ima ovde moj post sa tog mesta.
Ova je slika kada je voda ispuštena i poslata u polja, baš ovo doba (maj 22.) pre kišne sezone kada će voda sa neba sama doći do pirinča. Voda poslata, na slici je već jesen, još se nije povratila.
Pirinač traži mnogo vode. Čak i ovde, u planini, imaju takav rezervoar.
Azija, moja dežela.
Pirinčana polja, napojena vodom iz rezervoara (jezera u Moricoro park)
Ova kuća je verovatno i vlasnik ovih polja
Sa opšte korišćenim agrotehničkim merama, samo ova jedna njiva će dati dovoljno pirinča da se prehrani 10 porodica godinu dana.
Samo im vidi kuće, nisu farmeri u Japanu zapostavljeni.
Azija, moja dežela.
Školska ekskurzija, ćerka mi je na 3 dana. Nekih 300km od kuće, bila je već tamo.
Ovo je dodata vrednost. Biće primljeni kod gradonačelnika i imati svaki dan neku aktivnost. Imaće i predavanja na engleskom koja će sami đjaci održati školama koje posećuju.
Zna se šta se dešava svakog sata
Na 5 strana, postoje pravila, jedna od njih
Pa, nije ni loše, za 6. razred. Vidi samo Day 3, od 8:45 do 9:30. Čišćenje, kao da niko u njihovim sobama nije bio.
Azija, moja dežela.
Par patkica i jutarnja idila na lokalnom jezeru
Rezervoar u Moricoro parku. Lokvanji će skoro celog da ga prekriju, ostane 30%, tamo gde voda ima tok prema procepu u brani, oni ne vole pokretnu vodu.
Teško je uočiti cvetove jer je naličje listova slične boje
Međutim, uočio sam nešto neočekivano. Celo ptičje gnezdo na listu lokvanja
I jaje u njemu
Mora da je od onih malih patkica koje žive na jezeru
Azija, moja dežela.
Rezervoar Kuragaike, Toyota City. Star 300 godina.
Mala i velika patka
Azija, moja dežela.
Сад сам тек видео овај тред. Хвала пуно Оннуту на овим прилозима и сликама, поготово мог лепог Новог Сада. Мени све ово сад изгледа сјајно, свакако мало боље него пре пет ипо година.
Кад сте спомињали ова акумулациона језера, баш пре неки дан ми је пријатељ Албанац поклонио три упецана шаранчића. То је пуно рибом и гризе као лудо, али Јапанци (ови које ја знам) направе фацу кад и поменеш да то једеш. Кажу, шаран рије по муљу па им "смрди". Јесте можда ако би пробао да га једеш сировог. И реално, има пуно ситних костију, ем крљушти, ко то да чисти (и моја жена одбија категорички, то је мој посао). Стварно ми се чини да има статус ко свиња на Блиском истоку.
Ја сам их средио по мајчином рецепту, засекао мало са стране па уваљао у мешавину брашна и алеве паприке и пропржио на уљу, па послужио уз кромпир салату, парадаЈС и лукац. Мало да ме мине жеља, ако ми нешто у Јапану фали то је речна риба, слатко месо попут пастрмке, али и сома и шарана. Надам се да ће једном упецати и неку громаду (а има капиталаца само он ваљда ни не покушава да их извади) па да је исечем на шницле, а можда и (пробам да) употребим смешу за рибљу чорбу коју смо понели из Србије.
Иначе, у Јапану није потребна никаква дозвола за пецање, он након посла забаци на првом језерцу уз радно место (мало језерце у планини, изоловано, таквих има на сваком ћошку) и углавном добро напеца. Вероватно је излов много боље регулисан.
「吾唯足知」 （吾唯足るを知る）- "Samo za dovoljno ja znam"
Kolega Raamen,dobro nam došao na ovaj tred.
Ovi japanski riblji "restlovi",u tvom tiganju, ne izgledaju loše.
Ne znam kako prolaziš sa japanskom hranom aĺi kada sam u Thai ja se već posle mesec dana baš zaželim naše vojvođanske kuhinje.
Kad smo kod Novog Sada,evo juče odoh tamo a ono zatvoren Most Slobode .Auto trke na Mišeluku.A na Petrovaradinskom mostu saobraćajni haos.
I to sve na vrućini preko 30 C .Mislim da je pola NS otišlo na Štrand.
U povratku pobegoh na Futošku skelu.Ali problem je što su tako i drugi razmišljali pa eto scene
Makar sam se dobro osunčao da uhvatim podlogu za nov lokal -Tajland .
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks