Korankei klisura, predivno mesto, kroz godišnja doba

**yoyogi** · 16-12-16, 19:09

Mesto Korankei je deo gradica Asuke, nekih 10,000 stanovnika, kao Lajkovac.

Jesenje boje nisu jedina atrakcija.

- Momiji (jesenje boje)
- Etno selo
- Gradic Asuke sa starim ulicicama
- Asuke castle
- Asuke hram
- Ako je lepo vreme, piknik i kupanje u reci

U ovom postu je etno selo Sanshou Yashiki, na samoj stazi za posmatranje jesenjih boja. Bice preko 40 fotografija, licno snimljenih tokom 10 godina, iz raznih godisnjih doba i poseta.

Vidim po Srbiji ima etno sela. Nisam bio, ovde su ta sela potpuno funkcionalna, rade se zanati, obradjuje zemlja, postoji 5-6 aktivnosti da deca probaju (tkanje, pravljenje papira).
Ljudi u njima rade komercijalno, proizvodi se prodaju, mada najvise turistima.

Evo ga to malo etno selo. Stalno posetioci, djacke ekskurzije

Stare "gashou zukuri" kuce sa krovom od susuki trava pruca

Nije vece od ovoga na slici

Sa prolaza, od spolja, izgleda ovako (placa se ulaz 500 dinara):

Besplatan WiFi, za trenutno slanje na lajkovanje

Da ne objasnjavam, evo sta je

Puno rastinja, palme sugerisu da zime nisu polarne

Kucica za gospodina kera:

Selo "radi", nije samo za slikanje

Baste, zivina (vide se kokoske), ima i bik u jednom oboru

Poljoprivredne starinske "masine"

Vodenica, tu se pravi papir

U ovoj kuci je tkanje na starinskom razboju

Potok sa svezom ribom

U kuce moze da se udje (skidanje cipela)

Ovde se (stvarno) prave "wagasa" kisobrani, suncobrani i lampe.

U donjem levom uglu je drvo bambusa. Isece se na 64 dela pa se izmedju njih stavi papir a sve mora da se sklopi nazad u oblik prvobitnog drveta.

Obican kisobran ima 8 rebara, ovaj ima 64. Treba dve nedelje da se napravi jedan.

Sa desne strane se vide sklopljeni kisobrani, u okvirima kao pocetno bambusovo drvo. Papir izmedju njih je kao plovne kozice kod patke, uklopi se nazad.

Lepe i rucno radjene lampe, 6,300 dinara

Ovde se mislim oprave majice, oblika kao havajske kosulje

Drvodelja, radi posude, slikanje slobodno

Ovaj pravi tradicionalne drvene igracke

i ukrasne

Pulpa za papir

Deca prave papir, prosejavaju vodu (ovo je bilo neko letnje vreme)

Sa uzorkom momiji lista kao vodeni zig izmedju dva sloja, to nose kuci

Trgovacki deo i njihove kuce

Zena sa keceljom radi tu

Kao ulicica, dim u slici je od onoga sto pravi cumur

Ima i muzej aparata iz ranih 1950-ih

Stari gramofoni, made in Japan

Pa i stereo iz 1955, "Victor"

Aparati iz 1955.

Pazi samo Toshiba ves-masinu iz tih dana

Filmovi tog doba

Kafic, da se odmori. Isto je ovako lep a slika je pre 10 godina, pre iPhone, vidi preklopni telefon

Nikakvo cudo ta tamo idem 5 puta godisnje. Bice jos o ovome mestu, sutra.

**onnut** · 16-12-16, 20:21

Svaka čast.
Ja mislio par slika a ono cela ekskurzija.
Večeras ćemo to detaljno pregledati.

U onom etno selu što sam slikao nema tih starih zanata(bar zasad) samo ugostiteljstvo i smestaj.

**yoyogi** · 21-12-16, 11:32

Asuke, to je u stvari mesto kojem Korankei klisura pripada i ono se naslanja na nju. Nekih 10,000 stanovnika, kao Lajkovac.

Gledano sa Asuke zamka:

Ima reku (uliva se u Korankei reku 300m nizvodno) i setaliste (lokalci setaju pse) sa obe strane

U sredini je ono famozno brdo sa jesenjim bojama, umetnikova impresija

Glavna ulica je bez saobracaja 9-16h mada je obicno ovako

Subotom i neeljom ima i dece, nije da mesto zamire. Ima svoju osnovnu skolu i gimnaziju

Ovo je neki jelen, nije divlja svinja, sume okolo su ih pune

Imucnije kuce

Radnje su mahom sto starijim ljudima treba i suveniri

Poprecni sokaci

Osim ambijenta, nista posebno

Mestu je ovaj "stuc" za fasade zastitni znak

I tu smo. Ako nije bilo doba jesenjeg lisca pa poneki turista zaluta ili ako nije bilo nekog od retkih festivala, obicno je ovako prazno

U 17h se sve zatvori i tek onda se vidi

Mesto nema ni restorana ni kafica (ima jedan, samo za rucak, u Domu penzionera, radi 11:30-14:30).
Bio je jedan restoran za veceru, zatvarao se u 21h, sada ga nema, nema ni zgrade gde je bio.

Nije sto ne moze da si priusti: nema ko u njih da dodje. Tu su svi kod kuce, mentalitet je da se ne sedi zaludan + sto nikoga ne zanimaju nicije price ili zivot.

Tako je po celoj zemlji: restorana i kafana ima tamo gde ljudi mogu da se zateknu daleko od kuce. "Seoske krcme" za lokalce ne postoje.

**yoyogi** · 23-12-16, 19:51

Ima jedno mesto gde uvek navratim u Asuke - ova poslasticarnica.

Tu imaju princes krofne mada kupujem custard sa serbetom na dnu case

Nije da mi se bas toliko hoce, cisto da im napravim promet i donesem nesto slatko a neobicno za familiju

To bicno sam odem u setnju pa familiju nadjem na stenama u reci, umesto sladoleda, taj lokalni dezert

**yoyogi** · 05-03-17, 13:49

Jedan od retkih festivala kada Asuke živne je "Hina matsuri", Dan devojčica.

Svugde su na displeju, mesto je poznato po poetskim večerima i živom aktivnošću na taj dan.

Kod drvodelje

Suveniri, sve ih odavno već imamo

Ova devojčica, pred poslatičarnicom familije, prodaje suvenire i japanski sladoled

To je providan žele od pirinča, polusladak i sabijen u bambusov članak, kao karmin, samo veće. Ov devojčica, kada neko kupi (200 din) ga čekićem nabije na šiljak da može da se ususkom sa druge strane gricka.

Izvol'te

Gornja slika je iz 2015. Ova dole je od juče, 2017. Devojčica je porasla, setila se nas, svake godine je vidimo a ponekad nas spazi u njihovoj poslastičarnici

Na kraju zime, šarenilo od bojenog pirinčevog testa da podseti na breskve (koje sada cvetaju).

Ima i svežih, kupio sam 3 struka i stoje mi u vazi.