Japan - jesen

[Genki_des]

Totoro house, potpuno "ojesenjila" okolina

[yoyogi]

Odemo u nedelju u Nagano prefekturu, tamo gde je bio zemljotres u petak 21. nobembar. To je otprilike kao da je treslo u Novoj Varosi a mi otisli u Cacak.

Isli da gledamo jesen a ono tamo - corak. Kasno Marko na Kosovo stize. Svo lisce u planini je opalo pre 3 nedelje, jos pocetkom novembra.

Ovaj spektakularan pogled iz gondole je bio od 4. oktobra do 24. novembra. Bas smo dosli na zadnji dan ali nista vise nije bilo. Resili da ne platimo 40EUR za voznju gondolom kada se ne vidi nista lepo.








Ima ovde sa istog ovog mesta od prosle godine, kraj oktobra.



Bye - bye gondola, vidimo se sledece godine.

[Genki_des]

Ovo je bilo i ranije, cisto da kazem da sam opet bio tamo juce (28. novembar 2014).

Kourankei klisura. Nase omiljeno mesto za piknik i lepo poslepodne. Ovaj put je bilo vece.



Pogledajte, impresivno je.



Stene na kojima piknikujemo a leti dete sljapka po vodi (cistoj, moze da se pije)

[Mr.Gardener]

Japan, omiljeno drvo za drvorede, Gingko.

Drvo je zivi fosil, postoje neka koja su stara i 2,500 godina. Nagoya



Ima raskosnu i jarko zutu krosnju u jesen



Listovi su specificnog oblika





Toliko specificnog da je taj list simbol Tokyo Prefecture (koja ima vise stanovnika nego Kanada).



Tokijska avenija, dan za pesake

[Genki_des]

Deset dana do kalendarskog kraja jeseni 2014. Doselile se patke iz Kine, Sibira, Kamcatke, da prezime ovde u mom kraju.
Obelezili su im noge, znaju koja je dosla odakle i napravili ovu kartu.



Slatke su, miroljubive, milina ih je gledati





Nedaleko, na Kiso reci (vestacko jezero) ima ih vise vrsta, daju ti katalog da ih razlikujes dok ides brodom po jezeru



Druga odozgo zdesna





I ove narandaste, iz Kine










Neka ih, dobro mi je da znam da je moje mesto cilj gde se one spasavaju od hladnoce.

[Genki_des]

Pa, ovo vec nije jesen. Moje dvoriste u belom



Kamelije pod snegom:



Zivi bili i vidimo se na ovom topiku 21. septembra 2015.

[Genki_des]

Prvi dan jeseni 2015. Nagoya, Moricoro park, izlozba bastenskog cveca, dizajna i rastinja. Ima 2 hektara eksponata, ovaj je za slikanje.

Porodice se slikaju pod ogledalom koje daje sliku odozgo, celog aranzmana. Interesantna ideja.

[Genki_des]

Drugi dan jeseni 2015. Vozeci bicikl kroz ruralne krajeve, video sam nekoliko japanskih caplji.

Ova je bela, japanska. Pozadini je DoCoMo mobile telephony tower, jedan od nekoliko hiljada. Opet, manje impozantan nego ovo drago stvorenje




Ova je siva, Grey Heron, selica

[Genki_des]

Japanese silver grass, vreme joj je, ima je svugde.

Moricoro park



Po jezerima, Moricoro park



Po poljanama (predgradje Nagoje)



Iz profila, kresta koja joj daje "srebrnost":

[yoyogi]

Nabana no Sato, jesenje cvece, Cosmos.

Poljana kao fudbalsko igraliste



Uzivancija za sve, i ove devojke



Traje do polovine novembra, onda uvenu i sade se nove, razlicite biljke, za sledecu sezonu

[Genki_des]

Jesenje sazrevanje (beskorisnog ploda) drveta

dogwood, u Japanu zvanog "hanamizuki". Gaji se ornamentalno, za drvorede, parkove i baste.

Moja ulica ih ima, bilo je i ranije na sajtu, u prolece ima lep cvet



Gledano odzozgo, iz moje kuce



Crvene bobice, koristile su se da se napravi pasta kojom su se mazali psi da im se izleci linjanje, otuda "dogwood", nije doslo iz Japana, to su radili po svetu ali je drvo zapadu tako poznato

[Genki_des]

Novi pirinac, "shinmai", stigao u radnje. Ovo je stand farmera sa Kyushu (juznog ostrva) koje nije famozno po pirincu



To je kao promocija, da se predstave. Kao zakon za pirinac su Niigata i Tohoku prefekture koje su za pirinac ono sto je Vojvodina za psenicu u Srbiji.




Ja sam kupio ovaj, iz okoline Fukuoke. Cena je ista (5kg = 2,480 Y, toliko i dinara) kao i za standardan pirinac na policama



Poznjeven je prosle nedelje, 5. oktobra. Taj koji ide na brzu prodaju moze u ovim papirnim dzakcicima. Oni koji stoje duze od mesec dana idu u najlonske.



Sta cu, kada mi je posuda sa pirincem u kuci do pola puna. Dok se pojede, 3-4 dana, pa onda ovaj.



Taj novi pirinac ima osetno bolji ukus, zrna su kao glazirana. To se polako gubi vremenom.

[Genki_des]

Persimon, jesenja japanska vocka.

Raste svugde, ovde je na prometnoj raskrsnici, necija basta



Drvo samo sto nije poleglo pod teretom plodova





Raskrsnica je vrlo prometna, sa desne strane je posta.



Vocke su na dohvat ruke, kao ovaj covek sto prolazi, samo da ispruzi ruku, upala bi mu neka u saku



Opet, nikome ne pada na pamet da ubere, pogotovo ne da kao "krade zelene kajsije".

[Genki_des]

Odemo juce u Hirugano Kogen da vidimo kokia zbunove, na prospektu je izgledalo ovako



Tragovi cveta kojeg nema do sledece godine

U realnosti, planinski kraj, zakasnela nasa poseta, precvetalo



Za utehu, kada ih ima ovako puno, kao da smo "izvadili trosak"



Bilo je drugih basta lepog cveca







Cak je i ski-lift radio, tu idemo na skijanje zimi



Temperatura je bila 8C, po suncanom danu, nikakvo cudo da su biljke precvetale.

[Genki_des]

Shirakawa-go, selo na listi UNESCO World Herritage, kasni oktobar 2015. Cvece u kadru je "cosmos".



U planini, mahom je okruzeno zimzelenim drvecem pa jesen ne pravi neki spektakl. Visoka trava sa leva je "susuki", od nje su krovovi kuca.



Strnjika poznevenog pirinca ispred najpoznatije i najvece kuce, "Wada house" koja je muzej, placa se ulaz i moze da se razgleda unutra.





Jedno od retkih crvenih drveta, jesen obavi posao u planini meseca dana ranije nego u priobalju.



Poljana pod jesenjim "cosmos" cvecem.

[Genki_des]

Moja ulica, predgradje Nagoje. Sa najvecim rastom stanovnistva (bas moje mesto) od celog Japana.
Lepo, sve je tu, nije skupo, porodice sa decom dolaze tu i ostaju.

Niz ulicu, opet ova divna vocka, persimon (Japanci je zovu "kaki") obara se pod plodovima.



Niko da ubere jednu jedinu, dok cekaju da predju ulicu, a svima je na dohvat ruke. Taman posla "tresnje i zelene kajsije kradu druga deca".

[Genki_des]

Hotel Sunroute, u istoj ulici koja vodi do hrama Kiyomizudera, 20 minuta peske.



Hotel bez bazena, bez balkona, poslovni i za paket aranzmane, uvek pun. Jos, nalazi se u Gionu, sa hiljadama restorana, centar grada.
Ima ovu jesenju dekoraciju na recepciji:

[Genki_des]

Slikano u prolazu, iz kola. Susuki trava, japanese silver grass divlje raste. Istina, na tacno omedjenoj parceli. Neko ko je vlasnik zemljista, to je dopustio, a mozda je i umro. Japan.



Danas je 19. novembar 2015. a u pozadini se vidi da nema ozutelog ili crvenog lisca. Ove godine, jesen kao da nesto kasni. Mislim, 10 dana.

[Genki_des]

Kamelije, predzimsko cvece, ima ih svuda po Japanu, duz ulica, po kucnim bastama, u zbunovima.
Ovako ih masovno nikada nisam video. Mino City, neka drzavna ustanova, ima ih kao kineski zid:



Nisam mogao da verujem, stao, uparkirao se samo da ih slikam. Latice su vec u opadanju, vidi se na zemlji



"Dama sa kamelijama", legendarna novela Aleksandra Dime, mozda nije ni slutila da ih moze biti ovoliko mnogo.

[Genki_des]

Kada dodje do jeseni, Kourankei klisura je nezaobilazna, pogotovo meni koji sam na 30 minuta od nje. Od svega sto napravi ekonimija ovog mesta, 80% se desi u 3 nedelje oko jesenjih boja lisca. Nije ni cudo da im je to simbol grada



Brdo u klisuri koje je predmet svog tog turizma, gledano sa visine, od Asuke zamka, upravo sa vrha iz prethodne slike:



Ove godine je nesto neuobicajeno: neko drvece je izgubilo lisce dok susedno jos nije ni pozutelo





Nocu, pod osvetljenjem, standardno lepo



Dole "radi sank", guzva na trgu etno-sela



Uobicajene slike, svake (vec 10 godina) jeseni dolazim ovde





Ove godine je prvi put osvetljena, svecama, staza to Shinto hrama, plakat



U realnosti








Ceo dan na svezem vazduhu, nije lose.