Zanzibar: more, pesak, palme

[onnut]

Povratni let Zanzibar- Istanbul , 8 sati leta, noćno/ jutarnjeg, od 04:30,jedno od gorih iskustava.

Posada se menjala



Da smo u Africi, podsetilo nas je to da smo opet morali popunjavati neke formulare za izlazak iz zemlje.

A onda ,iako nema čitav sat nikakvih letova ,osim našeg, puste nas u autobus koji treba da nas odveze do aviona (!!) ,jednog jedinog, a onda drže zatvorene u tom autobusu, bez klime,u tropima, pola sata.Kao da nismo mogli sačekati u zgradi sa klimom.

Turkish je za ovaj dug let poslao neprimeren avion Boeing 737-800 MAX.



Unutra tesno.Kao da smo u lokalnom autobusu.

Dva reda po 3 sedišta.Smešteni kao sardine,da kolenom udaraš u onog ispred.I još avion pun,tako da su neki parovi morali biti razdvojeni.

Dug let,dupke napunjenih turista,prežderanih u all inclusive hotelima,vazduh pun telesnih izduvnih gasova...a niti možeš ustati,prošetati..

Nisam mogao ni do telefona koji je ostao gore u prtljažniku, da to slikam.

Slikao sam pri izlasku u Istanbulu







Servis-katastrofa.

Prvi ,neko parče bureka, koje ne znam ni kako sam pojeo jer ruke nisu imale dovoljno stepeni slobode u toj skučenosti.Još je neka ukrajinska bitanga ,sa zlatnim lancem,ispred ,stalno držao sedište zavaljeno.Niti je reagovao na opomene niti se imalo gde premestiti.

Od onih vina na dolaznom letu ni traga ni glasa .

Ceo let niko od osoblja više nije prolazio niti nešto donosio.

Druga posluga je bilo neko parče kolača/zemičke i ništa više.

Stigli smo pokočeni.

Eto, ista kompanija,isti let, ali različiti avioni i različiti nivoi usluga.

Primetio sam da vikendima šalju A 330 a radnim danima Boenig 737.

Nikad nam se to nije dešavalo na onim dugim letovima za Thai.