Au, sine, al' se ovde rokalo. Sta bese ovo, zna li neko?
Bice detaljnije, samo da se odmorimo.
Au, sine, al' se ovde rokalo. Sta bese ovo, zna li neko?
Bice detaljnije, samo da se odmorimo.
Azija, moja dežela.
Sada ima detaljnije o Hiroshimi na Putovanjima, Hiroshima: od A-bombe do danas
Azija, moja dežela.
Danas, 31. oktobar 2011. je "Halloween".
Po mom misljenju "a ridiculous event" a opet se radi. Pre 8 godina to u Japanu skoro da nije postojalo. Danas je svugde, cak ima i neka vigneta na mom mobilnom (obican, nije Apple) sa nazubljenom tikvom, nisam je trazio, mobilni operater poslao. Google je isto, na TV mrezi crtaca, sve je o tome.
Prosle godine, bas kao prosli vikend. Camp "Ever Glades", sa americkim temama. Odmah se zna u cemu smo:
Ima aktivnosti za decu - da izdube i naprave tikvu kao sa crteza. Cena: 10$.
Dobije se i alat (scoop and forks):
Veselo je deci da to rade:
Ima i izbor najboljih kostima:
Onda se rastrche po kampu na "trick or treat". Da neko ne bi uznemiravao nekoga ko nece, zna se, oni koji hoce da vide decu i igraju "trick or treat" i daju im slatkishe, stave zastavicu:
Ima i stranac (ovo je bio neki kanadski mladic, unajmljen) da doda na ugodjaj:
Pred spavanje, stave se tikve sa svecama unutra ispred kampa:
Azija, moja dežela.
Miyajima, Hiroshima
Miyajima, uz Mt Fuji mozda najpoznatija ikona Japana.
Prvi post na ovom Forumu je bio bas odatle. Ovaj put sam prosao ispod vrata camcem po plimi pa posle i dohodao po niskom vodostaju.
Ova precaga je suplja, u nju je ubaceno 7 tona kamenja radi stabilnosti.
Po niskom vodostaju: sljunak je, nije mulj i malo algi:
Ovo se masovno radi, na svakih 6 sati kada je oseka:
Azija, moja dežela.
De mi je onaj Shoderash da vidi ovo :
Azija, moja dežela.
tu sam, bre. samo te posmatram.
dobro si se setio da stavish nesto i za moju dushu.
vidim odlagac, gde ima odlagacha ima i bagera. jooj miline, pa shoder na kraju. to veseli coveka. mislim, to, brdo shodera.
Snabdevamo za doktorate, magistature, privatne i drzavne, samo odredite vreme i mesto
(clone of yoyogi)
Ma nije bre shoder, kako si se brzo uhvatio.
Skoljke, bre, Hiroshima je poznata po excelent sea food. to su oklopi skoljki, ne shoder.
Azija, moja dežela.
Sad ti mene vatash na nashu suvozemnu prirodu.
Nemoj vise da mi podmeces nesto sto nije pravi shoder.
Snabdevamo za doktorate, magistature, privatne i drzavne, samo odredite vreme i mesto
(clone of yoyogi)
Kada dolazi, kao guja ljuta, Shinkansen uvek izgleda namrgodjeno, kao zanet necime sto mora bas danas da postigne.
Ovo je unutra, jutarnja guzva izmedju Tokija i Osake (550km, kao Beograd - Ljubljana), ovi ljudi se ne smestaju i ne traze svoje sediste. Jednostavno, stoje, kao u tramvaju. Bude i punije.
A voz cepa 280km/h.Beograd - Ljubljana relacija, sa 4 stanice (Shinagawa, Yokohama, Nagoya, Kyoto) se predje za 2 sata i 25 minuta. I to je od centra do centra, nista aerodromi, taxi, chekiranje...u spicu idu na 3 minuta.
Stoje i izmedju vagona, tu su WC-e, masine za napitke i snekove:
Ovi putuju zajedno i resili su da okrenu sedista da mogu da pricaju. Pritisak na pedalicu ispod sedista i okrecu se kao ringispil:
Azija, moja dežela.
Opet Shinkansen. Posle cu mozda izdvojiti postove na ovu temu u poseban topik.
Shinkansen znaci "novi masovni transport". Tako je "novi" od 1964. (Olimpijske igre u Tokiju, kada je uveden).
Normalno, vagon izgleda ovako:
Svako malo, prodje neki sluzbenik JR (Japan Railways). Stjuardesa sa kolicima. Cene su kao po radnjama, nisu restoranske:
Sad, ima muskaraca koji ne vole da vide zensku u uniformi. Ja nisam jedan od njih.
Perserka, "Service Manager" prodje na svakih 15 minuta da proveri da li je sve cakum-pakum:
Nije ona tu da samo izgleda lepo. U ovoj situaciji (izmedju prethodne i ove slike je 5 godina) cim je spazila kapi prosute kafe, odmah je isukala krpu i pocela da brise sa poda:
I silno se izvinjavala putniku koji je morao da sedi dok je na podu, do njega, nekoliko kapi nereda (koje je verovatno sam napravio):
Azija, moja dežela.
Sada nesto low tech, da tesko moze biti nize od ovoga:
Igusa, besplodna trava:
Sta od ovoga moze da se napravi? Sto rece Seceroski pre 20 godina, "chetke, metle", kada ga je UDBA stavila za predsednickog kandidata da zasmejava javnost i omalovazi sve koji nisu sa SM.
Tacno, metle:
Medjutim, moze jos svasta:
Cak i fine stvari, kao ova mala kutijica za nakit:
Ovaj sat ima tradicionalne japanske (kineske) brojeve. I sada ponekad po restoranima ima cenovnik sa ovim brojevima. To je obicno znak - ne ulazi, tradicionalna japanska klopa, verovatno ne moze ni da se jede (bar mi), iznutrice morskih jezeva, iznutrice uopste i tako.
Od te trave se prave tatami podne obloge. Nista lepse nego spavati u tatami sobi, miris je uporediv sa mirisom pokosenog sena samo nize frekventan i traje 20 godina.
Tatami soba u mojoj kuci:
Ima u postu na ovom sajtu, iz prve ruke, ovde, tatami, sobe po kucama, po hotelima, detaljnije
Azija, moja dežela.
Gamagori, lucki grad u Mikawa Bay.
Tu je i ona Laguna Gamagori iz "Japan Leto".
Gledan sa planine:
Ono ostvo, Takeshima, sada idemo dole:
Jos uvek moze da se sljapka po obali, nije hladno.
Klima u priobalju Japana je kao Rijeka. Hladno postaje polovinom novembra. U jednom danu se predje iz kratkih rukava i shorceva u topliju odecu.
Onda je ok, grejanje pocinje (nema centralnog) po kucama polovinom decembra.
Ima ima ovde jos detalja, berba pomorandzi ukljucena
Azija, moja dežela.
Nego, sta se ja tu, amater, zezam sa fotografijama. Da prepustimo scenu profesionalcima, Reuters i AFP. Oni se citiraju sirom sveta, njihove slike su svugde a ne kao ovo moje.
Majstori, evo nekoliko njihovih dela.
Bangkok aerodrom poplavljen!
Evo slike za dokaz:
HS-TAL, "Sritrang" ("sritrang" je divno cvetajuce drvo, jakaranda, raste u okolini mesta Trang).
Kako se samo fotoreporter, covek od gume, iskrivio, mora da mu je uvo bilo u vodi dok je slikao iz ovog ugla.
Da vidimo sta tu imamo:
1. Aerodrom je Don Mueang, zatvoren 26. septembra 2006. Sada sluzi za token letove koje je drzava naredila da oprema ne zardja.
2. Taj aerodrom sluzi kao otpad, da se jeftino parkiraju neupotrebljivi avioni.
Na slici vidimo A300 HS-TAL, "Sritrang". Rashodovan. Evo i ovde:
Sta kaze?
"Stored"
Desno kaze "wfu" = withdrawn from use, std = stored, at DMK = Don Mueang od aprila 2011.
Aerodrom Souvarnabhumi radi normalno kao da nista nije bilo.
Sada nesto zasta fotograf zasluzuje da cuje njemu upucenu onu kombinaciju sa "pas" i "mater":
Opet poplavljen aerodrom, ako meni ne verujete, vidite sliku!
Pa je li on normalan da dobije bilo kakav posao a ne sa renomiranim kucama kao AFP ili Reuters?
Sta je mislio, da je publika luda? Ili mozda zna da je luda? Sta vidimo:
Otpad. Avion nema ni jedan motor, vrata su mu otvorena na sve strane, tako je izlozen elementima godinama. Bio je tu i 2006. u julu, Orient Thai krshchina, kanibalizovana za delove:
Ovo sada je vec za metak u celo. Uprava aerodroma Souvarnabhumi je pozvala novinare na turu da se uvere da je aerodrom potpuno suv i bezbedan, da ima svoje nasipe do kojih jos nista nije ni doslo.
Sta je ovaj smrad slikao?
Pokret aviona sa vodom u kadru. A ne kaze, namerno je to uradio: voda je rezervoar vode, industrijska voda za potrebe aerodroma, uvek je tu, planirana, uvek i treba da bude tu, da je nema bio bi problem:
I ta je slika obisla svet kao dokaz da se ceo Bangkok, ukljucujuci i 45 miliona putnika godisnje Souvarnabhumi davi.
Sloboda medija! Tako su unazadili covecanstvo za 100 godina bulazneci oko Fukushime i sve nas vratili nazad u narucje bliskoistocnim diktatorima da jos generacije od njih kupuju energiju.
Azija, moja dežela.
Upoznaj svoj kontinent da bi ga vise voleo...
Sentosa Island, Singapore:
Taman sam mislio da se pohvalim kako je scena kao sa omota sapuna sa mirisom kokosa kad mi se ovih nekoliko stotina teretnih brodova umuva u kadar:
Ne vredi, ne mozes da im uteknes:
Nije ni cudo da je bez kapi nafte (cak ni vode, voda im dolazi iz Malezije) Singapur najveca rafinerija nafte na svetu.
The Emirates, kada su trazili dozvolu da povecaju broj letova za Australiju, naisli su na zestok otpor Qantasa i javnosti jer navodno "dobijaju naftu za dzabe".
Nije tacno. U Zalivu nema rafinerija i ta nafta se proda rafinerijama. Prvo ide u Singapur na rafinisanje pa se onda vozi nazad. Tako i Emirati moraju da je kupe vozenu u jednom pravcu, rafinisanu, pa vozenu nazad. Tako je i njima ista cena kao i Qantasu jer se u Singapuru prodaje po trenutnim trzisnim cenama. To sto su je oni, neupotrebljivu, prvo prodali za delic krajnje cene nije dovoljno.
Dobra ekonomija, steta samo za plazu i view:
Azija, moja dežela.
7-5-3 (shichi-go-san) je ceremonija proslave srecnog detinjstva, ide us odevanje dece u tradicionalnu nosnju i fotografisanje kada napune 3, 5 ili 7 godina.
To se radi u novembru i javna mesta su vikendima prepuna dece u kimonima i sa "uradjenom" kosom i sminkom.
Ova mala sada ima 15 godina (slikano u novembru 2003. u Yoyogi parku, Tokyo). Roditelji ponosni na slatkocu ovako udesene dece, rado dozvoljavaju bilo kome da ih slika. Nisu znali da ih razumem, cak su joj i rekli "nemoj da si ozbiljna dok te slikaju!".
U pozadini se vidi kako neko slika decu isto kao ja.
Brat i sestra:
Moje dete, sa 5
i danas sa 7
Kosta to, i to dobro. Jedan sat za odevanje i sminkanje i 10 minuta foto seansa su 500$. To je cena za jednu osobu i 1 sliku u albumu plus 10 slika na CD ROM.
Za celu porodicu je 800$.
Nema veze, jednom se ima 3-5-7 godina, to ide u lepo ukoricen album.
Azija, moja dežela.
10. Novembar, danas je u Thai Loy Krathong festival.
Po lunarnom kalendaru pa se menja kako koje godine je pun mesec u Novembru.
Od ranog jutra se prave "krathong" floats od bananinog lisca i cveca.
Predvece se skupe uz reku ili kanal i svako donese svoje:
Po selima i manjim mestima (odakle su i ove slike) cvece se zabada u nesto kao patispanj od pirinceve melase i ljuski. To, kada se krathong raspadne, pojedu ribe.
Ili u stiroporski krug.
Puste ih niz reku sa upaljenim svecama. Za svakog clana porodice po jedan. Veruju da sa njima odlazi losa sreca niz vodu.
Loy Krathong obelezava zvanicni kraj kisne sezone. Od sada pa do kraja aprila naredne godine ne bi trebao da bude kise uopste.
Ove godine je svecanost prigusena, sto zbog nesrece sto zbog vode koje je toliko da od nje ne moze da se pridje obalama.
Thai u "rasejanju" ih prave na terasi pa stave u lavor vode da plutaju dok im svece ne dogore.
Azija, moja dežela.
Hiroshima, Peace Memorial Museum.
Ovo su stepenice banke. Na njima je neko sedeo cekajuci da se banka otvori.
Kada je bomba eksplodirala, od temperature (~4,000C u centru) kamen je pobeleo. Ko je sedeo na stepenicama mora da je na licu mesta ostao ugljenisan ali je njegovo telo zaklonilo kamen ispod njega pa se primecuje da je taj deo stepenica ostao tamniji dok je ostatak stepenica i vrata bio doveden do belog usijanja i ostao vecito bledji.
Hiroshima, Peace Memorial Museum.
.
Ovako je isto mesto izgledalo nekoliko dana nakon pada bombe:
Na putovanjima na ovom sajtu ima detaljnije, 25 slika,
ovde
Azija, moja dežela.
Kurirski naslov: Skandalozno! Tunel od svetla sa mrakom na kraju!
Nagoya Nabana-sato, zimske carolije:
Tesko je u tome uzivati u samoci:
To je uvek ovako, svake godine. Sada je bitno nesto drugo.
Od 58 nuklearnih reaktora za elektricnu energiju u Japanu, mozda 20 radi. Ostali su ugaseni , u stvari nisu restartovani posle regularnih remonta. Kako je koji ulazio u remont, ostajao je mrtav ladan.
Ko sada moze da kaze da treba struja da se stedi?
Ima na Putovanjima, detaljnije, klikni ovde, nas sajt.
Azija, moja dežela.
Ruralni motivi iz Aichi (Nagoya).
Kao sto se kod nas sljive poviju pod tezinom plodova u rodnoj godini, tako i u priobalju Japana pomorandze.
80% stanovnistva zivi u priobalju ili gde je klima dovoljno topla i blaga, nije ni cudo.
Popadaju i na zemlju.
Cesto nisu ni ogradjene.
Ima na "Japan - jesen" foto prica o berbi pomorandzi, plati se ulaz i beri i jedi do mile volje.
Azija, moja dežela.
Upravo negde sada, novembra 1938, Toyota, fabrika razboja za tkanje (Toyota Industries = Toyota Gosei) , dobila je ogranak Toyota Jidosha = Toyota Motor.
Ovo je grupa inzenjera na dan osnivanja danas najvece automobilske firme na svetu. Tu se i ja prikrao pa se foliram kao nevidljiv sa papirnom kesom na glavi a oni se prave da me ne vide.
Ovo im je prvi auto, Toyota AA, bio je jeftiniji od Forda T. Kopija Chevroleta, toliko verna da je mogao da koristi njegove rezervne delove.
Tu je sada stos: nema koga da nisam cuo, kada dodje do uspona Kine i Indije, da mi nije rekao: jeste jeste, oni crnche ali ideje i profit dolaze sa i odlaze na Zapad.
Jel' bas tako? Sta cemo sad, sa Toyotom koja je pocela kopirajuci americku tehniku? Henri Ford je japanska kola 70-ih nazivao "those little shitboxes".
Dok nisu dosli da i njemu i celom Detroitu polome kicmu. I to kako: Amerikanci su jednostavno prestali da kupuju "Made in Detroit" sramotu auto industrije. Ja jos uvek mislim da je Jeep Cherokee najgori auto koji pare mogu da kupe.
Sta sad? Moze li neko da kaze "Cek, cek fraeri, Japanci i Koreanci, ko je to izmislio , koga ste vi kopirali, a? Vracaj sat nazad pa da se zna ko je glavni!".
Umesto toga, GM, koji je na vrhuncu imao 700 hiljada zaposlenih, skapava u shithole mestu zvanom Detroit koje je za 20 godina (zbog japanskih i koreanskih kola) spalo sa 2 miliona stanovnika na 700 hiljada ocajnika koji nemaju gde da odu a postao je poznatiji po legendarnim kucama od 200 kvadrata koje idu za 100 dolara po komadu (cela kuca + plac, ne po metru kvadratnom) nego po dobrim kolima.
Izgleda prihvatljivo kada znamo sta se desilo. Nego, iPod,iPad, svasta, sto je izmisljeno na Zapadu a pravi se u Aziji...mozda ce i to tako da krene, sve mislim da hoce. Indija je vec softverska supersila.
Azija, moja dežela.
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks