Nagoya, geografski i industrijski centar Japana: Naš voz

Linimo, maglev voz napravljen 2005. za Aichi World Expo 2005.Moja kuća je na jednoj od stanica.

To je 9km duga linija, max brzina je 100km/h i voz lebdi 8mm iznad šina.



Remiza je ujedno i muzej i tehnički obrazovni centar



Tu uvek stoji po neka kompozicija za prikaz



Nagoya, inženjerski grad



Bezšuman je, nema dodira sa šinama. Još, nema ni mašinovodju - potpuno je robotizovan. Stanice imaju po jednog službenika, karte se prodaju na automatu i prolazi se kroz turnstyles, bez nadzora.

Stanica:



Ovo su šine: pljosnate, nad njima ceo voz lebdi:





Kada voz dodje u stanicu i stane, otvore se vrata na ovom staklenom zidu i na vozu:




Odosmo u muzej jedan dan. Ne znam kako da objasnim: kolski slogovi nemaju točkove





Imaju slike, interaktivne video, da deca razumeju kako to radi



Ko hoće, može da se slika u kondukterskoj uniformi (kapa ima mrežicu za jednu upotrebu, da deca ne prenesu nešto jedno drugom)



Otpravnik voza na stanici




U svakodnevoj upotrebi, ovako je u prvom vagonu. Nema vozača. Ispod haube je kao "play station" set ručki i komandi za slučaj da mora ručno da se upravlja:



Sad, da se malo provozamo. Snimio sam stojeći, kao iza nepostojećeg mašinovodje: