Tokyo - grad neona

Legendarni tokijski neon. Nije samo Tokio, takvi su svi veci gradovi.




Vidi se intenzitet svetla i na slici NASA iz svemira. Tokyo-Nagoya-Osaka je svetlije nego Boston - New York - Washington D.C:





Japan je 80% planinska zemlja, sa tri alpska lanca (tako se zovu i u Japanu, Alpi) i mahom neprohodnih (gustom sumom obraslih) planina koje su i nenastanjive.
Ono sto je ravna povrsina je otprilike velicine Srbije - nekih 85 hilljada kvadratnih kilometara. Na toj povrsini zivi 100 miliona ljudi (ostalih 25 miliona zivi gde se moze van obale).
Sam Tokio, sa 35 miliona stanovnika, ima ljudi kao cela Kanada.


Zbog zemljotresa je zakon da zgrade ne smeju biti vise od 55 spratova.

Slikano sa Shinjuku, u daljini se vide visoke zgrade koje su maltene pod konac - sve su te max visine 55 spratova:





U Nagoji je bilo da ne sme vise od 6 spratova (od 1919. do 1963. Nagoya, Kyoto, Kobe, imali su limit 20m za stambene i 35m za poslovne zgrade):



6 spratova, taman koliko je Nagoya Castle koji se vidi u sredini:




Sam Shinjuku (ako moze da se poredi, kao Terazije u Beogradu). Te zgrade nisu nesto visoke, Bangkok, Manila, Hong Kong, Singapur, svi imaju 100 puta impresivniju skyline od Tokija. Pri prosecnoj kisi one izgledaju kao nebu pod oblake:




Tu, medju ovim 6-8 spratova je sav taj neon koji se vidi i iz svemira.





Namerno je receno "neon" jer su to pre svega istaknuti znaci firmi na njihovom poslovnom prostoru, mnogo manje (mozda 10%) su same reklame.







Mora li da bude toliko neona?

Razlicite firme su na razlicitim spratovima, retko gde je jedna firma u celoj zgradi. Kada je tako, jedan neon jedna firma.
Kada nije tako, sto je najcesce, onda svakome sleduje, ulazi u zakup prostora, da istakne svoj neonski pano.

Jos, sto nije uobicajeno po svetu, restorani su takodje na nekom od spratova pa i oni istaknu svoj znak.



Na slici gore je "namenska" restoranska zgrada, samo restorani i nista vise, svih 10 spratova.
Retko ali se desava da je i Macdonalds na na primer na 4. spratu pa se ide liftom. U popularnim zonama, oko vaznijih gradskih zeleznickih stanica postoje desetine zgrada koje su samo restorani, svaki sprat, bez icega drugog u njima.

Knjizara na 6. spratu, nista cudno. Poslovnica moje Citibank je u Nagoji na 22. spratu. U Tokiju na 19. Ostali spratovi su potpuno nevezane frime.

Ili cak, u istoj zgradi mogu da budu IBM, Oracle, nekada je bio i Sun Micro dok ga Oracle nije kupio, HP. Cak su i ljuti konkurenti.


Posle zemljotresa, nije bilo nekog narocitog gasenja neona. Stvarno, ako neko ugasi neonski znak svoje firme, da li je konkurencija isto tako ugasila svoj? Ako se naredi da svi ugase, onda svi ugase.

Logika firmi je prosta: nije posao komercijalnih firmi da paze da snabdevanje strujom bude dovoljno i neprekinuto, to je posao drzave da obezbedi infrastrukturu.

Svi su gradovi takvi. Ovo je Osaka, Dotonbori. Nesto kao beogradska Skadarlija, po vaznosti i ulozi.

Yohori reka (u stvari, kanal izmedju dva njena rukavca) protice kroz neonski kanjon. Tipicno japanska stvar za velike gradove:





Shinjuku, na prvi pogled nema toliko neona (slikano iz mog ofisa):



Dole, "na terenu":






U svom tom neonu, koji su uglavnom znaci firmi koje tu posluju, bude i neka prava reklama, kao ovo sto ide na velikom flat ekranu:





Neonske instalacije idu visinom zgrade i kako se ko useli na sprat, ofarba svoj deo u svoj logo ili znak da ga istakne:









Ovo je posebno sljastece. Shinjuku, okolina robne kuce Yodobashi Camera:







Tu se, 1983. slikao i nas znanac, Johhny Rotten iz Sex Pistolsa (i Public Image Ltd.):