Japan i pecanje

Najviše se peca Ayu, japanska pastrmka. U svim rekama je ima u izobilju, jako je ukusna, zgodna za jelo ( ima malo kostiju) i neki je jedu i celu, kao malo veću giricu.

Lako se cisti (neki je i ne ciste). Ta riba zivi godinu dana i postaje raspoloziva za ribolov posle mrescenja, kada prozivljava zadnjih 5 meseci zivota.





Od juna do oktobra sve reke Japana vrve od nje i praktično nije moguće pa čak i da hoćete, upecati sve. Za pecanje ove pastrmke nisu potrebne nikakve dozvole. U radnji, jedna kosta 2EUR.





Zbog konfiguracije terena, japanske reke nisu dugačke a najduža reka možda može da se uporedi sa našim Tamišem. 150km je prosečna dužina, što znači da su upravo iz planine, čiste, voda je puna kiseonika i zgodne su baš za pastrmku.





Yahagi reka, Toyota City:





Neko bi rekao da su ovako opremljeni pecaroši profesionalci. Naprotiv, to je običan svet koji ima svoj dnevni posao, pecaju od malih nogu i u pecanje se svako razume. Među pecarošima na slici ima sigurno i inženjera i lekara koji su došli da upecaju ribu za večeru.



Gero, onsen city, reka sa vodom mineralnog sadržaja. Ovde je riba posebno ukusna:



Na ovoj slici je majka koja je, za vreme dok su deca u školi, došla da im upeca večeru.



Pecanje kao porodični hobi


Pecaroši važe za miran i tih svet koji voli samoću. U Japanu je to porodična i grupna zabava a odlazak na pecanje je kao dobar dan.

Porodica na pecanju:



Sasvim regularan način da se provede popodne u prirodi (ovo je na Kuragaike jezeru, Toyota City):





Izvesti devojku na pecanje je sasvim prihvatljiv čak, štaviše i poželjan potez (mada, ostaje nejasno ko je koga izveo na pecanje, često se dešava da situacija bude obrnuta).





Neobicno, majka uci sina da peca:



Ova beba je još uvek mala da bi pecala, ali će joj se ovaj izlazak računati i moći će da kaže da "peca od pelena".




Devojčica, 6-7 razred osnovne škole:



Januar mesec, supružnici provode popodne zajedno. Obično se smatra da su štikle nespojive sa ovim hobijem, ali u pecanju, nema prepreka



Pecanje kao kolektivna aktivnost


U proleće, maj mesec, kada ayu pastrmka pocne da grize, na obalama reka se naprave pecaroške predstave. Gužva uzvodno kaže da je jedna takva baš tamo.



Platite kartu 300Y (2EUR) i dobijete svoj redni broj




Pecate na ovim daskama iznad vode. Oni vam daju štap i (veštački) mamac, i imate 30 minuta.
Dobije se "pager" koji zvoni kada vreme istekne. Ne da neko ne bi nahvatao 10kg ribe nego da i ostali koji cekaju na red dobiju svoje vreme.




Ulov je praktično zagarantovan, 3+ ribe za 30 minuta, to je dosta za ručak.




Nakon 30 minuta, izadje se sa ulovom, vratite pribor, u kartu je uracunato čišćenje i pečenje:




Prakticno, svako moze da dodje bez icega i da dobije sve (pecaljku, korpu, ciscenje, pecenje), sve je uracunato, nista svoje ne treba.



Prva slika na vasem sajtu je odlicno izabrana, efektna, da pokaze rasirenost obicaja.

Tu je rostilj od 10-15 miuta:







Negde sam u novinama pre 5-6 godina nasao ovu sliku. Neko je nju iskoristio da kaze kako Japanci nista ne mogu pojedinacno, uvek mora da su u grupi. Namerno je koristio ovaj foto jer bas pecarosi vaze za usamljenike.



Mi sada razumemo sta se na slici desava. Jos, to ni onaj koji je sliku postavio mozda ni vecina ovde ne vidi: na slici nisu Japanci nego Koreanci na turi po Japanu. Turisticki autobusi su ih doveli u Kourankei klisuru, u paket aranzman je uracunato (i podeljeni isti stapovi za pecanje) da sami sebi taj dan ulove tradicionalni japanski rucak. Experience of lifetime!


Tradicionalni ribolov, "yana" resetka od bambusa


Ovaj nacin ribolova je star mozda 1,300 godina. Samo golim rukama. Deca hvataju pastrmku golim rukama. Lokacija je Mino, u Gifu prefecture.

Ova "brana" od bambusa se navede rukavac reke :



Posto voda moze da prodje kroz bambusovu resetku a riba ne moze, deca je tu hvataju golim rukama. Dve ribe i gotovo, izlazi i sledeci dolazi.