Japan: dodji mi na kafu, na ulicnu klupu

Od kada je postalo toplije, ove dve bakute vidjam ujutro u 8:30 kako sede na klupi i piju nesto (caj ili kafu) iz solja koje idu sa njihovim termosima. Svaka sebi donela svoje.



To je to: niti ko koga poziva u kucu niti ko kome ide u kucu. Nema nista od onoga "dodji mi na kafu" ili taman posla, da neko dolazi kad mu se cefne, kao kod nas.
Da se druze, to se radi ovako, na javnom mestu (parku) ili restoranu. Niko nikoga ne gusi svojim prisustvom, niko nikoga ne ceka kada ce vec jednom da ode, niko ni za kim ne cisti i ne pere.



Necuveno je da komsinice idu jedna kod druge. Ne da se ne vole i ne postuju nego je stran princip da neko nekome ulazi u kucu, u licni prostor. Da li je neophodno da susedi znaju moju zbirku DVD, knjiga, fotografije na mom zidu, miris u mojoj kuhinji, moju licnu situaciju? Nije.