Gashou zukuri: Ko tu prespava...

Oktobar 25. 2015,Shirakawa-go sa vidikovca Shiroyama. Verovatno je ovo jedno od najmanje reprezentativnih doba za posetu (osim kada se otopi sneg a novo zelenilo nije izaslo).



Od pirincanih polja ostala samo strnjika, lisce vec opalo, nema snega.




Wada house, kada se sidje sa vidikovca



Vec u 17:00 sve postaje avetinjski pusto. Restorani (ima mozda 3) se zatvaraju u 16:00, radnje (samo suveniri) u 17:00, poneka u 17:30.
Parking (koji je preko reke) mora da se isprazni do 17:30, niko ne sme da ostane na njemu, ni autobusi. Ovom ulicom je zabranjen saobracaj, smeju samo mestani koji tu zive.
Sve je ucinjeno da se ne desi da bogani koji su preplavili Bali i oni sto idu na "Full Moon Party" u Thai ne dodju i ne zapate se ovde.
Nema jedne jedine radnje, ko bi nesto hteo da kupi za jelo ili pice morao bi da ide 20km na auto put servisnu stanicu.
Nema ni ulicne rasvete u smislu neprekidnosti svetla.



Opet, ima jedan kao "ryokan", minshuku, ovo im je sajt.

Ovako izgleda po snegu



I tu je navlaka. Ne mogu da shvatim ko bi, osim Lonelyplanetasa dosao ovako da se zayebe. Mesto Shirakawa-go je dobro za 1 sat, max 2, sa ruckom.
Evo ih, dolaze, poslednjim autobusom, oni ce tu da prespavaju, jos uvek ne znaju sta ih ceka i da ovo vece u koje vuku kofere mogu da prikucaju kasnije na zid kao jednu od najvecih gluposti koju su napravili.



U 19:00 glavna ulica izgleda ovako, tacno da mi jelen istrci pred kola:



Selo, isto ono sa prve slike, je prakticno crna rupa (otisao sam opet na vidikovac posle onsena, bas da ovo slikam, bas za ovaj napis)



Na 5m od bilo koje kuce vata te strava da ce vukodlak da te rastrgne u mrtvom mraku.

I, kako su nasi junaci (oni koji vuku kofere, smart internet shoppers) prosli?

Na sajtu minshuku (znaci: prenociste za sve) ima slika kao ognjiste. Jeste, tu im u 18:30 daju veceru, oko te vatre. Ko se zatekao u prenocistu, ne poznaju se a ne mogu da se odvoje. U 19:30, posle 60 minuta sedenja na podu, vecera gotova i svako u svoju sobu (po nekoliko u jednoj, na patosu, na tatamijima se spava).
Zidovi tanki, papirni, nema price.
Nema cirkanja. Jedan WC za sve.

Ujutro, dorucak. Posle dorucka napolje, ne moze da se ostane vise od jedne noci. Moze, ali prvo checkout u 10:00 pa se vrati u 17:30. Gde da bazas ceo dan, ne znam.

I sta sada: izadju napolje (pricuvace im kofere) i videti da je mesto malo, dobro za pola sata-sat. Ne znaju sta da rade ni do rucka, kako posle da ubiju dan do autobusa koji ce doci po njih?
Ovo je bila losa ideja, yebo mater onome sto je stavio na Internet i Lonely Planet a nije rekao da u mestu nema nista. Oni mislili da ce kao na nekom bekpekerskom mestu da cirkaju, pokazuju tetovaze, da se muvaju, pa mozda "nesto i bude". Nista od toga.

Ne znam da li ce se vise secati da su spavali u toj kuci (ne znam da li je taj san ista bolji kada se cuje hrkanje i pokreti ostalih pod istim krovom iza papirnih zidova) ili stravicnog zayeba i dosade kroz koju su prosli.

I ovome sto drzi taj ryokan su sigurno hteli da zabrane rad i da bilo ko ko ne zivi u selu tu ne moze da ostane preko noci. Verovatno nemaju legalnu osnovu da mu to urade.