Fugu: riba koja je smrtonosna ako nije propisno spremljena

Cuveni japanski specijalitet, fugu, po svetu poznata kao blowfish ili puffer, je sinoc bila na meniju za veceru. Nekih 10 jela od nje, ne samo da se proba.



Drzim jednu kao suvenir kod kuce, malu, iz Amanohashidate



To je ona cuvena riba, kojoj ako pojedes jetru, otruje te i ubije. I legendarni trening od 7 godina (glupost, netacno) za kuvare da je spremaju.

Restoran neugledan od spolja



Sedenje je na podu ali ima "bunar" za noge. Na jastucima siluete nadute ribe



Jelovnik: naruci se kompletna vecera i dolazi kao "voz", bez naknadnog narucivanja. Osoblje prati kako se koje posluzenje zavrsava i donosi sledece. Toliko jela od te ribe je i bilo, koliko i linija na meniju



U cenu vecere (10,000Y, toliko i dinara, po osobi) je ukljucen neogranicen alkohol sa ove slike, viski, pivo, vino). To nije neka stavka, Japanci ne mogu da popiju vise od ekvivalenta 3-4 piva



Evo ga, dolazi. Sada pocinje ono zbog cega smo u restoranu: sashimi od nekuvane ribe. Bela je, skoro providna. Mora da bude tanko secena jer je vrlo zilava



Salata sa desna je od algi i morskog rastinja. Mora limun preko ribe i da se umace u soja sos jer je inace bezukusna



Ovo je vec bilo ukusno. Przena riba, samo prvih 3 komada nemaju kosti i ukus je kao malo dimljena prsuta pecenica. Ostali komadi imaju jezive kosti, maltene kao jezevi



Susi sa mesom iste ribe, cak se i ne vidi, mislim da je narez ribe bio u sredini



Pohovana na drugi nacin, sa kostima, mora da se pazljivo jede, prstima



Tek sada pocinje kuvanje. Komadi vec iseceni, na plamen



To je onako, ukusa kao piletina



Sada, "nabe", corba kuvana na licu mesta, sami sipamo



Razni delovi ribe, mahom neukusni



Sipa se u ovu zacinjenu tecnu salatu, promulja i tako jede



Ovo u sredini, okruglasto u tanjiru, to je nesto najgadnije sto sam probao za celo vece: utroba te ribe. Meka kao tofu





Na kraju, pirinac u supi preostaloj od gornjeg kuvanja



Dezert: sladoled od kikirikija. Ne sa kikirikijem nego od njega



Na listi alkohola je bilo i ovo:



To je sake sa dimljenim perajama ove ribe. Dolazi vruc, da se pije hvata se ne za casu nego za kutiju u kojoj je. Interesantan ukus samo ne verujem da bih to ikada sam narucio



Sumarno, svim kolegama Japancima (nas 13) je ovo bilo prvi put da jedu ovu ribu u detalje. Obicno je negde da se samo proba. Ovde nema sta nije probano, sve je doktorirano.

Kod kuce se ova riba ne sprema. Prvo sto niko nece da se zeza sa njom (da je neko ribar i svaki dan uhvati stotinak njih, njegova zena bi znala). Drugi razlog je da ta riba nije kvalitetna. Skoro svaka druga riba je bolja i jestivija od nje.
Trece je , prska kao luda dok se przi, kao da se sam pakao gasi u vodi.

Zakljucak: ovo je bila jedna od najgorih vecera koju sam imao u Japanu. Nece mi vise pasti na pamet da prodjem blizu ove ribe. Tuna, salmon, ayu, iwana, toliko dobrih, ukusnijih i jeftinijih riba, ova je samo za "iz fazona".
Kolege Japanci su izabrali ovaj restoran jer je firma placala. Pa hajde onda, da idemo negde gde sami u zivotu ne bi otisli i nesto sto cemo dugo da pamtimo. Ja hocu, mozda na razliciti nacin nego oni. Jedno je sigurno: ni oni ni ja ne ceznemo da se opet nadjemo na ovakvoj veceri. Ali sada bar znamo sta bi smo propustili.

Krajnji utisak je kao gastronomska varijanta penjanja na Mt Fuji: oduvek zeleo, popeo se, nadao se da vidim izlazak sunca sa vrha a ispalo u oblacima, nije se videlo na 100m.
Bio, uradio, necu vise, dosta je bilo.