Japan: Tradicionalni raspored sedenja u 19. veku

Tsumago, kuca muzej iz 1875. Ognjiste koje se nikada ne gasi, ne samo zbog vatre nego i zbog dima koji drzi insekte drvojede podalje.

Kako se sedi: gde je ova drvena cigla u pesku, na nju staresina porodice stavi noge i to je najbolje mesto za sedenje.



Sa njegove desne strane sede njegova majka i zena. Kustos podize tatami i vidi se da je jedna strana sa tatamijem ispod. Tu sedi majka. Ovaj samo sa drvetom ispod, tu sedi snaja, to je lose mesto, bez tatamija ispod je hladno. Jesu li mogli da stave i tu tatami? Naravno da jesu ali to je bilo pravilo da snaja ne sme da uziva.



Sa leve strane mu sede gosti, kada ih ima. A ispred njega, gde je onaj zaklon, tu sede deca. To je najgore mesto oko vatre. Na njega ide dim, na njega zapljusne hladan vazduh kada se otvore vrata. To da se deca uce od malih nogu na teskoce zivota.



Samo mesto, kada se razidju turisti, tone u komu u 5 popodne.