Utisci sa puta u Japan: Nikko, Tokyo

Kyoto:

Posto je tema kako obici Kyoto za 1 dan odlicno obradjena na ovom sajtu, opisacu kako primena tog plana izgleda u praksi: Nozomi sa Tokyo stanice treba uzeti u 6 ujutru. Od Shinjuku stanice do Tokyo stanice ide Chuo linija (narandzasta), ali tek od 6, a posto treba ici ranije, treba uzeti sobu line (zuta broj 13 ima u 5:03am, 5:13 am), koja obicno ne ide do Tokyo stanice (jer to radi Chuo), ali u 5 ujutru ima drugi rezim rada. Ovakve stvari mogu coveka da izlude, tako da sam ja dan pre puta to proverio i provozao se zutom linijom (koja nije isla do Tokio stanice), nego sam morao da presedam, pa sam se vratio na informacije pa su mi tek onda objasnili u cemu je caka. Sledeca caka na tokyo stanici: koji nozomi uzeti? Vide se slikice zeleni i plavi: Plavi je tokaido sanyo shinkansen, zeleni je tohoku yamagata akita itd. To pise, valjda sad svi znamo da nama treba plavi, koji ide za kyoto nagoju itd. Apsolutno nigde nisam video da negde pise koje stanice plavi nozomi pokriva dok se ne udje u plavu zonu gde pise.

Voz do kyota je krenuo u 6:00 i stigao u 8:08 nesto preko 2 sata. Na potezu 35-45 minuta voznje je vidljiv mount Fuji, pa je tu trenutak da se naprave slike (ako sedite na desnoj strani voza odakle je vidljiv). Voz ima dovoljno mesta za noge i udoban je, prozori su kao avionski. Posto smo uplatili turu preko agencije, otrcali smo do hotela koji je naznacen kao mesto sastalista za turu (treba nekoh 5 minuta do tamo), ali posto ne cekaju za one koji kasne, bolje se potrudite da znate gde je hotel pre nego sto izadjete iz voza. Tura je zavrsila oko 12:40. Obidjena je palata, zlatni paviljon i nidjo palata. To je dosta efikasno, jer se obidju 3 mesta za 4 sata sa prevozom i vodicem. Definitivno vredi posetiti. Kod zlatnog paviljona nam je receno da nije guzva (mada je bila), kako izgleda u aprilu i maju kad su najvece, ne znam. Posle ture smo krenuli do Kiyumizudere. taxi sa stanice, 1060 yena, oko 10 minuta, ne pokusavajte peske, ima dosta do tamo, grad ne poznajete. Hram je veoma lep, definitivno treba videti.

Posle toga, obisli smo gion cetvrt polako i jos neki hram sa velikim budom i pagodom koji je bio usput. To smo sve zavrsili do 16:00. Sad smo imali jos vremena za druge hramove, ali s obzirom na premorenost (budjenje u 4 ujutru), i natecenost nogu od setnji, resili smo tu da zavrsimo. Tu je i efekat otupljenosti cula, da posle toliko informacije mozak prestaje da reaguje na nove nadrazaje. Znaci, ako je neko izdrzljiviji, moze na taxi pa dalje jos par hramova, jer smo mi imali voz oko 20:30. Odlucili smo da uzmemo jedan od ona prva tri vagona bez rezervacije posle 16:00. Tu sad treba znati da mesta nisu numerisana, ali i da su sva sedista bila popunjena. Pa posle celog dana na nogama, sledi voznja za tokio stojeci. Srecom, posle pola sata, mislim kod nagoje, voz se prazni, tako da smo nekih sat i po sedeli, tj prespavali. Kyoto, njego stari delovi su prelepi i obavezno ih treba videti. Mi smo zadovoljni s onim sto smo videli. Ova varijanta sa pola dana tura i posle samostalno je sasvim ok da se za jedan dan dobije neka pocetna slika kao to izgleda.

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks05.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks051.jpg


http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks06.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks07.jpg


http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks08.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks09.jpg


Na slikama gore su :nozomi voz, nozomi karta, mount fuji iz nozomija, tokyo stanica (plava i zelena), pagoda u kyotu, ulaz za plavi nozomi.

Nikko:

Nikko ostavlja mozda i najjaci utisak celog obilaska Japana. Meni se najvise dopala lokacija gde je kompleks hramova smesten. Staru kedrovu sumu su nekako zaobisli b29 bombarderi, tako da stvarno ima impozantnih stabala. Do Nikka smo isli preko asakusa stanice, pa zatim voz za Tobu. Sensoji hram je 5 minuta od asakusa stanice, pa nije lose da se u istom danu obidju i Nikko i Sensoji, da se ne bi dolazilo posebno do Asakusa stanice samo radi hrama, jedan pravac metro je mislim 330 ili 370 yena. Posto je kod Asakuse i prva stanica za Tobu, voz je u stanici, tako ako se dodje ranije 20 minuta treba i sesti u voz, da bi se uzela bolja mesta) treba uzeti vagone 5 ili 6 (sto i pise), jer na jednom mestu jedni vagoni udu za neku banju, a vagoni 5 i 6 za Nikko. Karta je 1360 yena jedan pravac, put je trajao 2 sata i 10 minuta u dolasku, u povratku nesto oko 2 sata i 30 minuta, ne znam zasto, jer je u oba slucaja bio rapid. Dosli smo u 10:10 u Nikko, i uhvatili smo povratni voz oko 3:30. I to mi je bilo malo.

Do hrama treba nekih pola sata peske (ako se ide relativno brzo) od stanice, ne znam za autobus, verovatno je brze :)) Ceo ambijent, kao sto rekoh, valjda i zbog kombinacije ogromnog drveca (slicno je kao zapadna obala Amerike i Kanade po nacionalnim parkovima, samo sto su ovde prisutni i hramovi), zahteva vise vremena za absorbciju utisaka, tako da nismo mogli samo da protrcimo, valjda je to uzelo extra vremena. Tu su i neke lepe staze za hiking, a da bi se stiglo do Tokugavinih ostataka, treba malo da se penje uzbrdo, starije generacije ce se mozda setiti posetu groba Save kovacevica :) Karta za ulazak u Toshogu (gde Tokugawa Ieyasu pociva) i poseta muzeju je 2100 jena, i placa se pre ulaska u hram. Dobro je znati da ne primaju kreditnu karticu na vrhu brda (sto sam proverio), pa da se ne bi kotrljali sve do Nikka nazad da nadjete atm pa opet uzbrdo, vi ponesite kes (sto smo mi imali :)) Muzej nije veliki, ali ima par znacajnih stvari, tipa oklopa za koji se smatra da je Tokugava nosio za vreme bitke Sekigahara, raznih maceva, itd.
U kompleksu hramova ima i drugih hramova, tipa hram koji je sagradio unuk Tokugave, tako da sve to uzima dosta vremena.

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks10.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks11.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks12.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks13.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks14.jpg


http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks15.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks16.jpg


Na slikama iznad su su: Toshogu, voz u Tobu stanici, most, most, opet most, kedar, Nikko ulica koja vodi do hramova, hiking trail


Tokyo:

Tokio smo obilazili i danju i nocu, s tim da nocu nismo dzonjali do jutra nego najkasnije do 11, tako da smo mogli da hvatamo metro nazad do hotela, a i da nam ne propada dnevni obilazak. Generalno, na nogama smo bili svaki dan izmedju 6 i 12 sati, tako da treba imati udobne cipele.

Meiji park: Prelep park. Ne samo hramovi i kapije, vegetacija je veoma lepa. U vreme nase posete, bilo je vencanja, i stvarno oni svestenici nose one crne cipele od papira :) Sem toga, za vreme nase posete, bila je i izlozba bonsai-a u hramu (ne zam da li je to stalna postavka, mislim da nije), tako da smo sa obilaskom parka dobili i razgledanje bonsai-a koji su neki bili stari i po 300 godina. Obavezno treba proci parkom vise puta. Nije lose da se poseti i Treasure museum u parku, sastoji se iz 2 dela, jedan sadrzi kimona koja se ne smeju snimati a koje su nosili imperator i imperatorka, a drugi ima razlicitih stvari, izmedju ostalog slike svih imperatora od oko 500 p.n.e. pa dalje. Kako su naslikali ove pre nove ere, ne znam, mozda na osnovu starih crteza ili statua.


http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks17.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks18.jpg

na slikama su: ulaz u Meiji park, bonsai drvo 200 godina staro, Meiji hram

Shinjuku Gyoen: Isto lep park, ulaz je 200-300 yeana, ali pogodili smo neki dan kad je bilo besplatno. Interesantan je da se pogleda, kazu da je super za vreme hanami-ja, ali vise nam se dopao Meiji.

Chiyoda park: Ovde nismo planirali da idemo, al je u blizini bila neka prodavnica Ukiyo crteza, koju smo planirali da posetimo. Vredi se promuvati parkom, posebno jer je tu kapija u Edo zamak. I ako ceo zamak nije dostupan za javnost, deo zamka je otvoren, i mislim da vredi prosetati pola sata, makar da se vide zidine. Posto je rezidencija shoguna izgorela, tu je sad park, a i kula koja je bila visoka 56 metara je takodje izgorela.

Ueno park: Ovde se nalazi nacionalna galerija. Ceo taj kompleks sadrzi 4-5 zgrada, od kojih su samo dve bile otvorene. Bez obzira, treba posetiti, ima sta da se vidi. U parku inace ima jos hramova, tako da moze da se potrosi veci deo dana u obilasku.

Za ljubitelje Japanskih maceva, izlozeni su izmedju ostalih i neki od Masamuneovih maceva, koji se smatra najboljim kreatorom maceva svih vremena u Japanu.

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks19.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks20.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks21.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks22.jpg

na slikama: Tachi mac godina 1506 Masanaga,pejzaz

Edo muzej: sadrzi modele starog Tokya, reprodukciju starog mosta (preko kog se moze preci u muzeju), kibuki pozoriste, kao i osvrt na razlicite epohe u Japanu, ali i na drugi svetski rat in na zrtve bombardovanja.

Inace u blizini muzeja je i sumo arena, koja ima mali bespatan muzej, Yasuda park, zatim hram zrtvama kanto zemljotresa iz 1923 i zrtvama bombardovanja. Tu je i muzej gde ima vise o posledicama zemljotresa.

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks23.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks24.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks25.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks26.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks27.jpg

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks28.jpg

na slikama: informacije o bombardovanju za vreme rata, 3 sveta blaga, spomenik tokugavi ispred muzeja, slike razrusenog Tokija, mapa sa znamenitostima

http://srbijadotokija.com/picsdeks/2015deks29.jpg

Na slici: krajnja destinacija- tuna ispred sushi restorana

Nocni zivot u Tokiju:roppongi, shibuya, kabukicho

Generalno, utisak kvare svi oni crnci koji se razmile oko ovih centara gde se izlazi i maltretiraju uglavnom turiste. Sve tri oblasti imaju dobre restorane da se pojede u njima. Seli smo jednom u neki pub da popijemo, cene su pristojne, mislim da je oko 600 yena bilo pice. U klubove nismo ulazili jer pocinje kasnije, a iz onoga sto smo citali na internetu, sem sto je skuplje, nije nista specijalno. S vremena na vreme, ako idete ovim oblastima, mozete sresti zene koje, koliko sam razumeo po pokretima rukama koje prave, se specijalizuju za duvacke instrumente.

Najpozitivniji utisak u celoj prici su ostavili sami Japanci. To je veoma disciplinovan i kulturan narod. Svo vreme u Tokiju, i pored velikih guzvi, nikad me niko nije gurnuo, probao da predje preko reda. Cak i kad je spic u vozu, niko ne gura nikog. Jednom sam u restoranu u kabukichou pitao kako da dodjem do golden gaia, devojka sto radi u restoranu je izasla i 5 minuta nas vodila po lavirintu ulica do mesta. Mislim, takvih stvari je bilo jos dosta. Ne pricam ja o tome sta oni stvarno misle, ali o tom nivou kulture i brige o drugima belci mogu samo da sanjaju.

Da zakljucim, Japan je definitivno zemlja vredna da se poseti, i rado bi otisao ponovo, doduse u delove koje nisam video.