Panika: Криза на вратима Јапана
Koji neobavesten autor je ovo napisao. Verovatno je preveo od negde, to se papagajise po medijima vec 2 godine.
Moji komentari iza svakog pasusa.
четвртак, 22. мар 2012, 07:30 -> 11:26
Криза на вратима Јапана
Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија
Јапански државни дуг у 2011. години износио је 212 процената БДП-а, што је много горе од Грчке. Расте забринутост да би економска криза настала повећањем расхода државе за обнову земље и за увоз енергената могла да гурне Јапан у дубоку дужничку кризу налик оној у Европи.
Јапански државни дуг у 2011. години достигао је 212 одсто бруто домаћег производа те земље, износ по којем она заузима незавидно друго место у свету, иза Зимбабвеа. Поред тога, он је и знатно већи од оног који је имала Грчка на врхунцу финансијске кризе, пред преструктруирање и делимично отписивање њеног дуга, а који је тада износио 165 одсто БДП-а.
Taj dug je iluzoran. Predstavlja obveznice koje su stampane u vreme booma 80-ih i oni koji su ih kupovali (95% domaci) sede na njima jer donose 1% kamate inace te pare u banci ne bi donele nista. Firme kao Hitachi, Fujitsu, Toyota, Sharp, Panasonic, Honda...sve giganti. Te obveznice idu u saldo sveukupnog vlasnistva firmi (imovine) i zato se niko ovde u Japanu ne uzbudjuje.
Јапан је већ дуже време најзадуженија развијена земља на свету, али су, упркос томе, обвезнице на десет година које издаје та далекоисточна држава до сада биле високоцењене на тржишту капитала, па је камата на њих износила свега један одсто. То је омогућивало јапанској држави да настави да се задужује под повољним условима.
Nisu one cenjene u svetu, zato ih tako malo i ima van Japana (5%). One su zamena za nultu kamatu po bankama, za domace firme koje bi bile kaznjene za neinvestiranje slobodnih para (i rizik koji ne preuzimaju).
Ovako dobiju sigurnu kamatu bez muke i kazne.
Главни узрок за то јесте чињеница да се лавовски део јапанског дуга, чак 95 одсто, налази у рукама домаћих предузећа и индивидуалних инвеститора, што је до сада економистима уливало веру да би евентуални договори о преструктурирању и отписивању дуга били лакши него у случају европских држава и да би Јапан био заштићен од нестабилности коју би могли проузроковати страни инвеститори мотивисани искључиво профитом.
Naravno, to je razlika kao izmedju neba i zemlje. Grcki dug je komercijalan, u stranim rukama, moze da se proda (i njime se trguje kao US FED Bonds). U svakom trenutku a to autor clanka nije povezao.
Песимизам и у Јапану
Овај оптимистички поглед на јапански дуг ових дана, међутим, почиње да се љуља у светлу нових чињеница. Наиме, у 2012. години Јапан ће се наћи пред великим искушењем с обзиром на то да ће у условима када је, због великог раста трошкова за обнову земље и увоз енергената којима се покрива недостатак електричне струје проузрокован заустављањем рада нуклеарних централа, бити присиљен да сервисира чак 24 одсто свог дуга.
Такође, јапанска влада, јављају тамошњи медији, планира да у овој години чак 49 одсто прихода државе оствари кроз продају државних обвезница, односно задуживање.
Households alone have assets of ¥1,470 trillion ($16 trillion), or roughly twice the amount of outstanding government bonds. The corporate sector saves about 8% of GDP, which largely offsets a fiscal deficit that is expected to reach a whopping 10.5% of GDP this year. Much of this money is parked in Japanese financial institutions, which hold about three-quarters of government bonds. Foreigners, mainly central banks, account for just 5%.
Економисти процењују и да ће буџетски дефицит у Јапану ове године износити чак девет одсто, скоро двоструко више него, рецимо, у Шпанији.
Поред тога, Јапан је прошле године, први пут од 1981, искусио дефицит у спољној трговини, а ове године у јануару забележио и рекордни месечни дефицит.
Naravno. Od 58 reaktora radi samo 2. Kako koji dodje za remont, ugase ga i vise ne pale. Politicka stvar. Struju nadomescuje uvozna struja i gas. Otuda deficit. Koji i nije toliko strasan jer je Yen ojacao 40% za 2 godine pa je i to jeftinije nego praviti struju kod kuce.
Међу узроцима за то јесу пад потражње за његовим извозним производима у Европи и Кини, где економски раст успорава, поремећај у ланцу снабдевања деловима услед удара цунамија у региону Тохоку, и велике поплаве у Тајланду које су омеле рад око 400 јапанских компанија стационираних у тој земљи.
Утицај несреће у Фукушими
Посебно велика негативна ставка у спољнотрговинском билансу јесте нагли раст трошкова за увоз угља и природног гаса. Економисти упозоравају да је учешће тих сировина у јапанском увозу прошле године већ порастао са 20 на 27 одсто и процењују да би, због постепеног гашења нуклеарних реактора, у овој години могао да достигне 33 одсто.
Сматра се да ће, по тренутном курсу који је врло повољан за увоз страних сировина, Јапан морати да у 2012. години издвоји чак 37 милијарди долара за куповину поменутих енергената, ако се нуклеарни реактори, заустављени ради редовног ремонта, поново не укључе у електричну мрежу.
То до сада није било могуће због противљења локалног становништва и администрације који су, након мрачног искуства из Фукушиме, дубоко забринути за безбедност нуклеарних централа.
Pa to i kazem. Tih 37 milijardi dolara je "peanuts". Koliko je to malo za Japan, samo poredjenja radi, "Love hotels" koji iznajmljuju sobe na 2 sata (prakticno, "yebarnici") prave 45 milijardi dolara godisnje (kao ceo nacionalni dohodak Srbije).
Pachinko slot masine za kockanje prave 450 milijardi dolara godisnje (30 puta vise nego Las Vegas).
Финансијска криза пред вратима
Стручњаци, такође, указују на све изгледнију могућност да иранска криза проузрокује велико поскупљење нафте, а онда и свих других енергената.
То би, у комбинацији са падом јена који је након интервенције Централне банке Јапана у фебруару и релативне консолидације грчког дуга у Европи почео да клизи, могло да доведе до знатног поскупљења увоза, продубљења трговинског дефицита и до додатног задуживања јапанске државе.
Pazi: oni preduzimaju mere da oslabe Yen jer je dobit od pojeftinjenje japanskog izvoza stranim trzistima daleko veca od gubitka tako oslabljenog Yena.
Презадуженост и негативан трговински биланс сами по себи су довољни разлози за пад поверења у могућност јапанске државе да враћа дугове, а ово поскупљење енергената могло би и да проузрокује инфлаторне кретње у Јапану, што би довело и до пада у интересовању инвеститора за јапанске обвезнице.
Pa u Japanu je deflacija, oni Boga mole i trude se da prouzrokuju, stvore, inflaciju. Ne polazi im za rukom.
Све то, процењује део економиста у Јапану, могло би већ у току ове године да изазове драстичне промене у начину на који тржиште и инвеститори виде јапански дуг, односно проузрокује пад рејтинга јапанских обвезница и поскупљење трошкова задуживања за државу.
Koji investitori? Vec je rekao (a ne razume sta je rekao, samo 5% je u inostranstvu). Pa to su firme, domace, koje pare koje imaju radije stavljaju u te obveznice nego da lezi za dzabe u bankama i bez kamate.
Тиме би и у Земљи излазећег сунца отпочела дубока финансијска и друштвена криза кроз какву тренутно пролазе Грчка, Италија и Португал.
Totalna glupost. Ne znam vise sa koje strane da je napadnem.
Japanski realni dug (95% je u okviru Japana) je nekih 60%, kao u Velikoj Britaniji. Zato se ovde niko ne uzbudjuje. Kakav pesimizam, taman posla.
Jos, da bi ga ponistili, cak i taj iluzoran, MMF kaze da povecaju PDV sa 5% na 10% i onda bi se zbrisao za 9 godina.
Evo i dijagrama, The Economist:
http://srbijadotokija.com/pics/debt.jpg
Sta se vidi?
Da je japanski neto dug, prema broju stanovnika, manji od Grckog. Koja ima 11.5 miliona stanovnika a Japan 125 miliona.
I da je negde taman kao britanski, koja ima 60 miliona stanovnika.
Netto dug je ono sto mora sada da se isplati u kamatama vlasnicima obveznica.
Panika koju mediji prave, ne razumevajuci o cemu se radi, smatra bruto dug, sve obveznice ikada odstampane, kao nesto sto je danas za naplatu. Vidimo da nije. Sta to danas kosta? Uporediv je sa Velikom Britanijom o kojoj niko ne pishe katastroficne clanke oko javnog duga.
Sto je rekao Ajnstajn, "Ako ne mozes da objasnis sestogodisnjem detetu, onda ni sam ne zna o cemu pricas".
Jeste: stampaj sta hoces, neka kupi ko hoce, a tvoj trosak je nikakav u kamatama. Japanski dug (u domacem vlasnistvu) ide sa 1% kamate, grcki (u stranom vlasnistvu i 12 puta veci po glavi stanovnika nego u Japanu) je isao i sa 9%.
To dopisnik RTSa ne razume.
