Srbija u EU - skrivene prepreke

Let's face it: Srbija je zemlja staraca. Koji imaju nikakvu penzionu perspektivu. Nema penzionih fondova, sve iz budzeta.

Srbija je danas tamo gde ce Japan mozda biti za 50 godina.

EU: sto im treba drzava staraca da ih izdrzavaju? Ako ih i ne izdrzavaju, Srbija ce malo, ako ista, da doprinese. Siromasna, bez zarada da generisu potrosnju, bez mladih da rade.

Primili su Rumuniju, Bugarsku, tamo nije bilo slobodno putovanje i odlazak. Jedan clanak u "The Economist" je imao sliku rumunskog cigancica sa naslovom "EU Pension Plan". Mladi da rade i izdrzavaju starce.

To sto traze hapsenja (koja su dobili) i reforme, vise je da imaju nesto na neki nacin stabilno (da ih Srbija vise ne uznemirava, mada ne znam kako i bi). Nema nista sto bi EU htela od Srbije da dobije, jer nema nista, sve je vec isisano.

Krkobabic da udje u neki EU Parlament?

Ovo je tragično tačno. Plus, moj utisak koji definitivno jeste subjektivan, a možda i uzrokovan činjenicom da sam život proveo u poslovično zatrovanom Pančevu je da je Srbija i zemlja plavih parti, umrlica onih za koje bar njihovi najbliži misle da su otišli pre vremena. Ne stoji da Srbija gubi radno sposobno stanovništvo samo njihovim odlaskom iz zemlje, već i njihovim odlaskom u nju.
Ne znam šta o tome kaže statistika, ali ni ne marim mnogo za statistiku "države" koja nije u stanju da sprovede ni popis sopstvenog stanovništva, niti da tom sopstvenom stanovništvu podeli lične dokumente pre nego što im istekne važnost. Kažem, lični utisak je da kuga, bela ili koje god boje bila, pogotovo kosi generaciju iz "pedeset i neke" koja je zakasnila za beneficije generacije pre njih odrasle i ostarile u infantilno bezbrižnoj utopiji socijalizma koji je važio za samo tu generaciju. A opet, generacija "pedeset i neke" je moralno formirana u doba kada je bar bilo kakav moral i postojao, što se pokazuje kao stresni hendikep u odnosu na novije generacije čije je moralno geslo najkraće opisati sa "samo ja i samo danas", dakle kao odsustvo moralnih normi.
Generacija "pedeset i neke" neće nikada otići u penziju, a opet, imaće više radnog staža nego što generacija pre nje ima penzijskog! Interesantno, navodne primedbe MMF o prevelikom broju invalidskih penzija se ne odnose na broj i status onih koji to jesu već dugo, već onih koji to tek treba da postanu, pa tako danas zaista neizdrživ broj zdravih penzionera treba da izdržava uglavnom nezaposlena generacija mladih ... i invalidi iz generacije, pretpostavljate već koje! Status penzionera je u Srbiji apsolutno nedodirljiv, manjeviše isto kao i svih drugih koji su na budžetu, i apsolutno nije važan način kako se u taj klub ušlo, radom, neradom ili prevarom. Plus, tu su još i tzv. porodične penzije koje nisu socijalna već politička kategorija produženog dejstva jednog sistemski koruptivnog društva. Neretko su i te umanjene penzije veće od zarada onih još uvek zaposlenih u istim preduzećima, a naročito veće ako ih zaposleni i ne dobijaju, po zakonu.

Moglo bi se unedogled sa apsurdima sa kojima navodno Srbija funkcioniše, ali naravno, prvi apsurd je pomisliti da Srbija uopšte funkcioniše; Srbija je simulacija, a samo posledice te simulacije su stvarne: "mađioničarski" trik u kojem dragi gledaoci aplaudiraju majstorima magije koji za svaku svoju predstavu nekoga stvarno prerežu na pola. Zato mi se valjda i čini da pola one proklete generacije iz "pedeset i neke" već nema.