Fugu Fish - riba koja je otrovna ako nije propisno spremljena

Cuveni japanski specijalitet, fugu, po svetu poznata kao blowfish ili puffer, je sinoc bila na meniju za veceru. Nekih 10 jela od nje, ne samo da se proba.

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu21.jpg

Drzim jednu kao suvenir kod kuce, malu, iz Amanohashidate

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu00.jpg

To je ona cuvena riba, kojoj ako pojedes jetru, otruje te i ubije. I legendarni trening od 7 godina (glupost, netacno) za kuvare da je spremaju.

Restoran neugledan od spolja

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu01.jpg

Sedenje je na podu ali ima "bunar" za noge. Na jastucima siluete nadute ribe

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu02.jpg

Jelovnik: naruci se kompletna vecera i dolazi kao "voz", bez naknadnog narucivanja. Osoblje prati kako se koje posluzenje zavrsava i donosi sledece. Toliko jela od te ribe je i bilo, koliko i linija na meniju

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu03.jpg

U cenu vecere (10,000Y, toliko i dinara, po osobi) je ukljucen neogranicen alkohol sa ove slike, viski, pivo, vino). To nije neka stavka, Japanci ne mogu da popiju vise od ekvivalenta 3-4 piva

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu04.jpg

Evo ga, dolazi. Sada pocinje ono zbog cega smo u restoranu: sashimi od nekuvane ribe. Bela je, skoro providna. Mora da bude tanko secena jer je vrlo zilava

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu06.jpg

Salata sa desna je od algi i morskog rastinja. Mora limun preko ribe i da se umace u soja sos jer je inace bezukusna

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu05.jpg

Ovo je vec bilo ukusno. Przena riba, samo prvih 3 komada nemaju kosti i ukus je kao malo dimljena prsuta pecenica. Ostali komadi imaju jezive kosti, maltene kao jezevi

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu07.jpg

Susi sa mesom iste ribe, cak se i ne vidi, mislim da je narez ribe bio u sredini

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu08.jpg

Pohovana na drugi nacin, sa kostima, mora da se pazljivo jede, prstima

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu09.jpg

Tek sada pocinje kuvanje. Komadi vec iseceni, na plamen

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu10.jpg

To je onako, ukusa kao piletina

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu11.jpg

Sada, "nabe", corba kuvana na licu mesta, sami sipamo

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu12.jpg

Razni delovi ribe, mahom neukusni

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu13.jpg

Sipa se u ovu zacinjenu tecnu salatu, promulja i tako jede

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu14.jpg

Ovo u sredini, okruglasto u tanjiru, to je nesto najgadnije sto sam probao za celo vece: utroba te ribe. Meka kao tofu

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu15.jpg

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu16.jpg

Na kraju, pirinac u supi preostaloj od gornjeg kuvanja

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu17.jpg

Dezert: sladoled od kikirikija. Ne sa kikirikijem nego od njega

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu18.jpg

Na listi alkohola je bilo i ovo:

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu20.jpg

To je sake sa dimljenim perajama ove ribe. Dolazi vruc, da se pije hvata se ne za casu nego za kutiju u kojoj je. Interesantan ukus samo ne verujem da bih to ikada sam narucio

http://srbijadotokija.com/pics6/2016fubu19.jpg

Sumarno, svim kolegama Japancima (nas 13) je ovo bilo prvi put da jedu ovu ribu u detalje. Obicno je negde da se samo proba. Ovde nema sta nije probano, sve je doktorirano.

Kod kuce se ova riba ne sprema. Prvo sto niko nece da se zeza sa njom (da je neko ribar i svaki dan uhvati stotinak njih, njegova zena bi znala). Drugi razlog je da ta riba nije kvalitetna. Skoro svaka druga riba je bolja i jestivija od nje.
Trece je , prska kao luda dok se przi, kao da se sam pakao gasi u vodi.

Zakljucak: ovo je bila jedna od najgorih vecera koju sam imao u Japanu. Nece mi vise pasti na pamet da prodjem blizu ove ribe. Tuna, salmon, ayu, iwana, toliko dobrih, ukusnijih i jeftinijih riba, ova je samo za "iz fazona".
Kolege Japanci su izabrali ovaj restoran jer je firma placala. Pa hajde onda, da idemo negde gde sami u zivotu ne bi otisli i nesto sto cemo dugo da pamtimo. Ja hocu, mozda na razliciti nacin nego oni. Jedno je sigurno: ni oni ni ja ne ceznemo da se opet nadjemo na ovakvoj veceri. Ali sada bar znamo sta bi smo propustili.

Krajnji utisak je kao gastronomska varijanta penjanja na Mt Fuji: oduvek zeleo, popeo se, nadao se da vidim izlazak sunca sa vrha a ispalo u oblacima, nije se videlo na 100m.
Bio, uradio, necu vise, dosta je bilo.