Gujo Hachiman - Izrada modela hrane
Gujo Hachiman
Na 80 minuta kolima od mene, mesto Gujo Hachiman.
(Cita se Gu-djo). Ima i ovde.
Mesto je na 3 reke, sve su mineralne i riba iz njih je neverovatno ukusna. (cuvena japanska pastrmka, ayu). Uske ulice imaju kanalcice u kojima lokalci peru sudove i ves (danas retko). Izvori koji se ulivaju u kanalcice su direktno za pice, ova kucica na pocetku ulice je ista ta voda i stoje case od bambusa da se pije.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo01.jpg
Mada su reke manje, podseca me na Mostar, ima na jednoj reci most sa koga se skace kao u Mostaru.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo02.jpg
Ovo je bilo u duboku jesen (28. novembar je u planini vrlo pozna jesen), gore se nesto beli u gori zelenoj.
Sto rece onaj Djura iz Nadrealista: "Sneg nije, garant. Labudovi nisu, nema teorije."
Beli se Hachiman zamak:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo03.jpg
Za zamak su vezani i ovo dvoje, to u posebnom (jos neotvorenom) topiku o zamkovima.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo04.jpg
Zamak izbliza. Lisce je skoro svo opalo a ova palma sugerise da zime, iako ima snega, nisu polarne:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo05.jpg
Pogled iz zamka na grad, na planinama se vidi crveno gde je listopadno drvece:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo06.jpg
Pogled "niz nos":
http://srbijadotokija.com/pics/gujo07.jpg
http://srbijadotokija.com/pics/gujo08.jpg
Nego, mesto je poznato po necemu drugom.
Po izlozima restorana?
http://srbijadotokija.com/pics/gujo10.jpg
Ne, to je plasticna klopa koja se izlaze po izlozima restorana, 90% izlozenih modela u Japanu se pravi upravo u ovom mestu. Ima toliko malih firmi koje to rade da trazeci gde ces da rucas ne znas sta je restoran a sta radionica za pravljenje modela.
Da prste polizes:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo11.jpg
Cene su 7,500Yen (negde oko 90 US$) za model. Ima ih i skupljih, zavisi koliko je komplikovano jelo, ide do 300US$.
Dok ovo pisem, model jagoda sa slagom koji sam sam napravio je ispred mene, izgleda kao na slici a mirise, kad mu prineses nos, kao nagoreli stiropor.
Ovo je "proizvodna hala" jedne od radionica. Neke, kao ova, organizuju "kurseve" za publiku.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo12.jpg
Za ovaj ramen ne mozes da kazes da nije pravi. I hleb do njega je plastican:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo13.jpg
Nekoliko radionica organizuje "kurs" iz pravljenja jednostavnijih modela.
Cena je 1,000Y (12$) za tempuru i rezultat nosis kuci.
Jedan "kurs" je pola sata.
Svaki polaznik moze da izabere 3 artikla (plasticna modela) za tempuru. Ja sam uzeo prawn, pola paprike i zeleni vinov list.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo14.jpg
Svaka posuda ima instruktora i po 2-3 "studenta".
U posudi je topla (ne vruca) voda i u nju se sipa rastopljeni vosak:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo15.jpg
Onda se plastican model "uvalja" u vosak koji se polako steze:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo16.jpg
I prebaci u posudu sa hladnom vodom. I to je to. Spakuje se u plasticne posude, kao take-away i nosi kuci.
http://srbijadotokija.com/pics/gujo17.jpg
Zanimljivo je znati kako se to pravi, svakodnevno se prolazi pored tih modela koje svaki restoran ima.
Sada malo na slatkise. Jagode sa slagom.
To je malo skuplje. 2,000Yen (24US$) po osobi. Ukljucena je i casa.
Dobiju se plasticne jagode, cokoladne stanglice, mandarine.
Kuhinja je puna boja i sa njima se pocinje, prvo one idu u casu:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo18.jpg
Lako je, mogu i deca da naprave, samo nastavnica treba da pomogne sa ovom pumpom za "slag", tu treba malo snage:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo19.jpg
20 minuta i - gotovo, samo je jos meko, ne dodiruj:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo20.jpg
Onda to ide u neku mikrotalasnu pec da se zapece i moze da se nosi kuci. Karakteristicna zuckasta kao tempura plasticna kesa koju vikendom nosi svaki drugi prolaznik.
E, sad, za kraj, znamo da ova slika nije snimljena iz izloga poslasticarnice i da ove devojke nose plasticno "svojih ruku delo" da pokazu svojima veceras:
http://srbijadotokija.com/pics/gujo21.jpg
