B92: Japanci će nazdravljati našim vinom

Nisu hteli da objave komentar na ovu vest, bio je daleko blazi od ovoga sto sledi.

Bombastican naslov koji je mogao da smisli samo neko ko nema pojma o ulozi vina u japanskom zivotu.
Oni za grozdje maltene nisu znali da postoji do pre 100 godina, sada ga imaju i izvrsno je (za jelo).

Grozdje jednostavno ne trpi japansku vlaznu, kisnu i toplu klimu, kiseline iz tla i uspeva lepo samo u Yamanashi prefekturi koja ima prirodni zaklon od kisnih oblaka, u senci je Mt Fuji. Vinska industrija je skoro nepostojeca. Ni Svajcarska ni Austrija nemaju neku klimu za vinovu lozu ali imaju kulturu pijenja vina i lako ga uvezu.
Za razliku od njih, Japanci piju vino uglavnom (mada je i to retko) kada su mortus pijani i ne znau sta bi vise narucivali. Nema tradicije ni kulture da se vino pije uz veceru ili obrok.


Ovo vino iz Topole ce da zavrsi kao "house wine by glass" u restoranima koji imaju unapred definisan meni i svi koji dodju na veceru plate 3,000Y da jedu sta je predvidjeno i piju alkohol koji je raspoloziv u neogranicenim kolicinama, dva sata. Tu je od alkohola dobro jedino pivo (koje predstavlja 90% svih alkoholnih pica konzumiranih u Japanu) a sve ostalo su najjeftinija moguca i najgora moguca pica koja pare mogu da kupe. Ni tikete ni boce se ne vide, konobari donose vec sipano.

Japanci ionako retko kupuju vino, mozda jednom u 10 godina, ako ikada, za poklon nekome ko ce da ga stavi u kredenac i nikada ga ne otvori.
Ne piju ga jer od njega pocrvene kao rakovi.
Taman posla da neko izvede devojku na veceru, naruci vino i lice mu se pretvori u majmunsko doope. To je uobicajena reakcija njihovog organizma (vecina azijskih naroda nema enzim koji razgradjuje alkohol).

Pred Bozic, koji u Japanu ne postoji kao praznik, stvore se redovi za kupovinu novog "Bozole" vina, sveze napravljenog i tek uvezenog iz Francuske. Toje medju vinima ekvivalent onoga sto je MacDonalds u gastronomiji. Eto, od negde su za njega culi i to kupe.

Kakvo vino iz Topole, to mu se desilo sada i mozda nikada osim ako ne ne prodaje po ceni onih kiselisa za kuvanje pa barovi nadju racunicu da ga prodaju kao mooda za bubrege. Nece to vino videti sto u nicijoj kuci, nijedna jedina od tih 10,000 boca.

Boldovano je sta je izjavio ambasador Japana. Sta ce drugo nego "fikus" izjavu koja se slaze sa bilo cime i bilo gde.

Sada da vidimo celu vest:


Japanci će nazdravljati našim vinom

Vinarija Aleksandrović iz Topole za najkasnije 30 dana krenuće sa izvozom vina u Japan, a posao je sklopljen sa kompanijom Makoto investments na tri godine.

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 21.05.2015. | 08:25


Ministar privrede Željko Sertić i ambasador Japana u Srbiji Masapuni Kuroki očekuju da će ta vinarija odškrinuti vrata zahtevnog i dalekog tržišta i drugim srpskim proizvođačima tog alkoholnog pića, ali i drugih prehrambenih proizvoda.

Vlasnik vinarije Božidar Aleksandrović rekao je da je bilo potrebno godinu i po dana kako bi se kompletirala neophodna papirologija i analize da bi se moglo početi sa izvozom prvog srpskog vina na tržište Japana.

Aleksandrović vina izvozi u Rusiju, Kinu, EU, London, Čikago, Njujork Los Anđeles a u toj vinariji ističu da im je najveći uspeh upravo proboj na japansko tržište. Oni trenutno izvoze trećinu svojih proizvoda a cilj im je da u budućnosti situacija bude obrnuta i da izvoze 70 odsto, a da na domaće tržište plasiraju 30 odsto.
On je precizirao da će prvo biti izvezena količina od 5.000 boca, a naredne godine sledeća količina od 10.000 boca.

"Reč je o minimalnim količinama, jer su našu partneri iz Japana jako obazrivi", rekao je Aleksandrović napomenuvši da je ta vinarija morala da promeni i vizuelni identitet proizvoda, tako što je uvela nove etikete.

Japanski ambasador naveo je da je pre godinu dana posetio vinariju Aleksandrović kao mušterija i da u tom momentu nije ni sulutio da će biti izvoza proizvoda te vinarije u zemlju iz koje dolazi.

Kuroki je poručio da se japanskoj kompaniji Makoto može verovati, jer ta reč na japanskom znači iskrenost i poštenje.

On je izrazio zadovoljstvo što će vina Aleksandrović naći svoje mesto u japanskim prodavnicama i restoranima i dodao da je reč o veoma probirljivom tržištu koje insistira na kvalitetu, ali nije nemoguće doći do njega, što je dokazala i vinarija Aleksandrović.

Sertić je naglasio da je sigurno da će ovaj ugovor ugledati svetlost dana i da će posao biti realizovan na najbolji mogući način, imajući u vidu veoma iskren odnos vlada Srbije i Japana.

Sertić je kazao da azijski narodi, naročito Japanci, poštuju tradiciju, mukotrpan rad i posvećenost, što su prepoznali i kod poznate vinarije iz Topole.

Vinarija Aleksandrović počela je sa proizvodnjom grožđa na svega dva do tri hektara, a sada ima 75 hektara sopstvenih vinograda. Reč je o četvrtoj generaciji proizvođača grožđa i vina koja sada poseduje podrum vina od 2.000 metara kvadratnih sa kapacitetom od 500.000 litara vina godišnje.