Meiji Mura - muzej ponovo sklopljenih kuća i zgrada

Meiji Mura, muzej zgrada i kuca od 1867. do 1989. koje su bile izgradjene nakon otvaranja Japana prema svetu. Meiji era, od 1867. Nekih 60 zgrada i kuca.

Posto zgrade ne mogu da stoje dugo (zbog stalnih zemljotresa), ruse se i grade nove. Neke od njih, arhitektonski vredne i koje je bilo moguce srusiti na starom i ponovo sastaviti na mestu ovog otvorenog muzeja, su izlozene i moze u njih da se udje u pogleda. Imaju originalni namestaj i neke izgledaju potpuno funcionalne (struja, voda).

Postoje aranzmani, puno ima turistickih autobusa. Treba ceo dan da se pogleda, sa decom i dva dana.

Na ulazu, prvo treba ( a ne mora, moze i peske) stari i originalni transport iz tog doba.

Parni, stvarno parni, voz:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura01.jpg

Originalni vagon:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura02.jpg

Stari tramvaj, osoblje je u uniformama iz 19. veka:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura00.jpg

Ovo napred, ova korpa, ne znam za sta je, mozda za teske kofere putnika:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura03.jpg

Rani 20. vek, autobus (mada je glanc novi, Toyota):

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura04.jpg

Prva zgrada, kasapnica iz Kobea:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura06.jpg

Na gornjem spratu je restoran sa originalnom klopom koja se spremala od mesa iz mesarnice:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura05.jpg


Meso je cuveni "Kobe beef" (Kobe gyuniku) gde se kravama daje da piju pivo pa ih se i masira da meso posle ima pravu teksturu;

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura15.jpg


Od kada je pocela de se jede (i uzgaja) govedina u Japanu, ovo je bio nacin spremanja koji zivi i danas.

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura07.jpg


Prvo secer. Nisam znao, secer vrlo doprinosi pojacanju ukusa mesa. Steak sosovi ga imaju. Ovo je iz dana kada nisu pa je secer isao odvojeno i vidljivo:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura08.jpg


Onda meso. Oni sve rade, ti gledas dok se kuva ispred tebe:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura09.jpg


Posle povrce:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura11.jpg

Kada je gotovo, nudle ukljucene, skloni se sa vatre:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura13.jpg

Crkva Svetog Jovana:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura16.jpg


Originalne klupe i orgulje:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura17.jpg


Kuca dekana Gakusein (Univerziteta):

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura18.jpg


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura19.jpg

Pola je bilo za zvanicno, pola za privatno.

Velika razlika. Privatni deo:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura20.jpg


Zvanicni deo:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura21.jpg

(nastavice se)

Kuca dva coveka od reci u japanskoj knjizevnosti. Ziveli su u njoj jedan posle drugoga. Ogai Mori i Soseki Natsume:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura22.jpg


Spoljasnost nagovestava novi prilaz arhitekturi kuce:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura24.jpg


Vidi se da ima hodnike pa iz njih do soba. To pre 1860. nije bilo:

http://srbijadotokija.com/pics/meijimura25.jpg


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura26.jpg

Gradska kuca (samo podsetnik: ovo je sruseno i ovde ponovo sastavljeno) Mie prefecture:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura30.jpg

Satovi firme Seikosha:


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura31.jpg


http://srbijadotokija.com/pics/meijimura32.jpg

Ta je firma od 1982. podeljena na Epson Printers i Seiko satove.

Nekada najbolji hotel u Japanu, Imperial Hotel Tokyo.


http://srbijadotokija.com/pics/imperial01.jpg

koji je srusen 1969. glavni ulaz i foaje ponovo sklopljeni u Meiji Mura otvorenom muzeju.

http://srbijadotokija.com/pics/imperial07.jpg

Kamen izgleda grub i neobicne boje. Uzet je sa Mt Fuji, vulkanski, kao obloga ovog dimnjaka i ispod njega (stvarno je ova slika bas sa Mt Fuji ):


http://srbijadotokija.com/pics/imperial08.jpg

Sklapanje je zavrseno 1985. godine, za otvaranje muzeja.

http://srbijadotokija.com/pics/imperial09.jpg

Originalna recepcija

http://srbijadotokija.com/pics/imperial02.jpg

Koja je videla i neke slavne i legendarne goste:

http://srbijadotokija.com/pics/imperial06.jpg

Foaje je predivan:


http://srbijadotokija.com/pics/imperial03.jpg

http://srbijadotokija.com/pics/imperial05.jpg

Originalna kafeterija iz 1924. sa kolacima po istom receptu, osoblje u istim uniformama, isti namestaj i eneterijer:

http://srbijadotokija.com/pics/imperial04.jpg

Sa obilaskom, slikanjem i kolacima, moze da se provede 2 sata u ovom hotel-eksponatu muzeja.

Edit: vulkanski kamen koji je koriscen je Oya stone sa severozapadne strane Mt Fuji. Jedinstven je po tome sto se lako obradjuje a vatrostalan je - on je prosao kroz temperature u srcu vulkana koje se u pozarima tesko ili nikada ne dostizu i ne prenosi toplotu dalje.

Само треба истаћи-подвући (иако се може прочитати на слици) да га је пројектовао чувени амерички архитекта Френк Лојд Рајт (уз Ле Корбизјеа најпознатији архитекта) и да је ретка грађевина која је преживела катастрофални Канто земљотрес 1923. Извињавам се, професионална деформација :)

Ima slika tog legendarnog arhitekte u tom delu Imperial hotela, u prirodnoj velicini.

http://srbijadotokija.com/pics/2013franklloydwright.jpg

Ja nisam iz te struke, prva gradjevina njegovog mozga delo je bila The Guggenheim Museum u New York.

Sorry, Guggenheim museum му је била последња (1958), чији завршетак није ни дочекао жив :) Али вероватно је била најпознатија ;)

Prvi put sa tada za njega cuo, kada sam posetio Guggenheim muzej.

Imigracija na Havaje.
Japanski drustveni Dom iz Hilo, Hawaii, sagradjen 1889. a rasklopljen 1968. i ponovo sklopljen u Meiji Mura 1969.

http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo01.jpg

Originalna gradjevina (nisam smanjivao sliku, moze da se uvelica i procita tabla)

http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo02.jpg

Izrez sa table:


http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo03.jpg

Viori se havajska zastava koj jos ima britansku u sebi:


http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo04.jpg

Japan ima tradiciju emigracije u Juznu Ameriku i Havaje. Posle 250 godina (15 tadasnjih generacija) izolacije, kada se zemlja otvorila, u Japanu nije bilo skoro nista.

U Brazilu ima 1.5 miliona Japanaca ili poreklom Japanaca, u celoj Latinskoj Americi mozda 2 miliona.
Isli su da rade na plantazama secerne trske i kafe. Izvor je bio uglavnom Hiroshima pa na dole:

http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo05.jpg

A odrediste uglavnom ostrva Oahu i Hawai

http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo05.jpg

Japanska emigracija na Havaje

Interesantno da je, i posle otvaranja Japana 1868. emigracija bila zabranjene iz vrlo neobicnog razloga: da oni koji odu da rade na Havaje obrukaju Japan kao naciju. Onako kako su Kinezi radeci na izgradnji zeleznica u uopste po Americi, brukali kinesku naciju.

(
Between 1869 and 1885 Japan barred emigration to Hawaii in fears that Japanese laborers would be degrading to the reputation of the Japanese race, as had occurred with the Chinese.)

Unutra same kuce, eksponati. Kafa koju su proizvodili:


http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo07.jpg

Cuvene havajske kosulje su u stvari japanske, da omoguce slobodu pokreta na njivi:

http://srbijadotokija.com/pics/2013hilo08.jpg

Najvise Japanaca je emiriralo u Brazil, Japanska imigracija u Brazil 1908.
Posle raspada feudalizma 1868, bivsi kmetovi su se nasli u nezgodnoj situaciji i posle 250 godina izolacije u zemlji nije bilo mnogo drugih izbora za njih. Japan je jedva postojao kao drzava, razaslao emisare da skupljaju znanje po svetu (o obrazovanju, industriji, tehnici, pravu, drzavnoj upravi). Ta emigracija je bila tada i zavrsila, pre 100 godina.

U Meiji Mura ima original japanske kuce iz Registro, Brazil:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil01.jpg

Neumanjena slika table sa podacima:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil02.jpg

Isecak:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil03.jpg

Kasato-maru, brod koji samo to radio: saobracao za Brazil i nazad:


http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil04.jpg

Tu se sreli sa ovejanim robovlasnicima koji nisu promenili mentalitet decenijama nakon ukidanja ropstva. Ovaj u sesiru na slici iza bas tako i izgleda:


http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil05.jpg

Kafa, koju ne pijem, nisam ni znao da ovako izgleda i raste:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil06.jpg

Alatke. Vazna je ova za hvatanje zrna:


http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil07.jpg

I musko i zensko otislo "na kafu" samo od ovakvog kafenisanja puca kicma:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil08.jpg

Plantaze, nepregledne:

http://srbijadotokija.com/pics/2013japanbrazil09.jpg

U Thai je kafa skoro nepoznata i tek teskim marketingom su poceli da primame ponekog da se dohvati.

U Japanu je, zahvaljujuci vezama sa Brazilom, masovna. Ne bas kao na Zapadu ali zacudjujuce rasirena za azijsku naciju. Kada je Starbucks zatvorio 1,700 radnji sirom sveta pre 5 godina, u Japanu ne samo da nije zatvorio nijednu nego je jos i otvorio novih 100-nak. Oko mog ofisa u Tokiju ima 10 Starbucks u krugu od 500m.

Meiji Mura, od juce (mada se nista nije promenilo godinama).

Pozoriste, japanski "kabuki". Zgrada, sagradjena 1892, rasklopljena i preneta 1971.

http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki00.jpg



http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki01.jpg

Nema sedista, gledalo se klececi na tatamijima:

http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki02.jpg

Ovo su mozda bolja "sedista", ne znam:


http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki03.jpg

Bila je, gore, i loza:

http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki05.jpg


http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki06.jpg

Neko bi rekao, tu ne moze da stane vise od 50 ljudi. A bilo je i vise:

http://srbijadotokija.com/pics3/2014kabuki07.jpg

Japansko pozoriste i njihova teatralnost su nama tesko razumljivi, tesko da mozemo da shvatimo poentu. Istina, Japanac da gleda "Miris poljskog cveca" ili "Ko to tamo peva", njima bi bilo isto tesko da shvate, ako uopste i odgledaju do kraja nasu verziju zabave.