Kyoto u jednom danu

U 8 nastavaka (postovi 1-8) i sa 130 fotografija da pokazemo Kyoto, nezaobilaznu stanicu svih turista koji idu negde van Tokija.
Tih prvih 8 postova je ono sto realno moze da se vidi za jedan dan, pa i to ako se ima svoj prevoz. Sve preko toga je preambiciozno i trazi dodatne dane. Da se propisno vidi i uziva u gradu, 7 dana kao od sale.


Kyoto - grad

Grad je na 2 sata i 10 minuta Shinkansenom od Tokija, od Nagoje je istim tim vozom 45 minuta a kolima je kao Beograd - Jagodina, autoputem, shinkansen nije potreban. Bio sam 11 puta do sada.

Prva miskoncepcija je da je to stari grad, da je sve staro i idilicno. Nije, nije nista starije nego bilo koji drugi grad u Japanu gde se zgrade i kuce ruse posle 30 godina i podizu nove (zbog stalnih zemljotresa, gradjevinske konstrukcije imaju vek trajanja). Dva miliona ljudi u gradu omedjenom planinama

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity03.jpg

Zbog ogradjenosti planinama leti je kao tepsija, pakao na zemlji. To ga je i dovelo na short-list kandidata za atomsku bombu na kraju 2. Svetskog rata - jer bi planine omedjile kakvo god bilo dejstvo nepoznatog oruzja. Samo lepo vreme nad Hiroshimom ga je spasilo.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity02.jpg

Hotel: ovo mi je bio hotel (Westin) kada sam jednom prespavao u Kjotu, dok nisam shvatio da mi je to jednodnevni izlet sa nepotrebnim spavanjem.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity01.jpg

Druga miskoncepcija: uzmi hotel u centru ili uz neki hram da ti bude blizu. Glupost obicna. Gde god da uzmes hotel, sve ti je opet podjednako daleko i nezgodno. Tih 17 hramova na listi UNESCO-a su rastrkani u krugu od 20km, ako ti je jedan ili 2 blizu njih 15 ti je opet daleko i isto su daleko jedan od drugoga.
Tu, negde u ovom vidokrugu su svi oni, negde:

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity04.jpg

Pogled na grad, sa jednog od hramova (Kiyomizu-dera):

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity05.jpg

Evo i sam drevni Kyoto, sam grad. Nista staro, bar ne staro vise od 50 godina:

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity06.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity07.jpg

Koga zanima da ide gradom (potpuno nepotrebno i bezvredno iskustvo) ima ove strehe duz ulica , to dobro dodje po kisi i suncu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity08.jpg

Sta da kazem, da ne znam da je Kyoto, ne bih imao pojma gde su ove ulice i slike

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity09.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity10.jpg

Ko nema svoja kola ili nije u organizovanoj turi autobusom, gradski prevoz (metro) je odlican, cist i efikasan.


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity11.jpg

Treba tu uzeti u obzir i cenu: nekada za dvoje taxi moze da bude bolji nego voz.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity12.jpg

Ko voli da seta dvomilionskim gradom, ulice su ciste, bezbedne, bez grafita i bez ikakvih problema, dan i noc. Ima poseban post o Gionu, njihovoj Skadarliji.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity13.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity14.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kyotocity15.jpg

Pre nego sto krenemo u obilazak, da napomenemo da ima 17 hramova na listi UNESCO. Da ih se sve obidje, treba nedelju dana, samo to da se radi pa i to da bude vise od 3 dnevno. Svi se zatvaraju u 5 popodne (poslednji ulaz u 16:30) i ko se bas najurcao i navozao taksijima ili cime vec od jednog do drugog, moze da ih sve uknjizi kao vidjene.
Stvar je, posle 2 sata, ne zna kako se koji zvao.

Kod masovnog posecivanja, dodje do prezasicenosti posle 3-4, kao na sajmu knjiga: prvih 2 sata gledas, pa i prelistavas a ostatak dana obnevidis i samo cekas da se zavrsi. Tako i Kyoto.
Ko nije na studijskom putovanju ili da pise neki rad, nema razloga da u Kjotu provede vise od jednog dana, sta vidi video je. Ostalo sve ima da ode u trosak i u dim.

I ovo sto sledi, da sam bio jednom ne bih ni znao (kao sto i nisam) tacno kako se koji zove. Posle 5 poseta tokom godina, znam. Sta bi bilo da sam ih sve video u jednom danu (sto je moguce) i otisao da se ne vratim. Znao bih, mozda da su u Kjotu ali nista vise od toga, ako i to.

Zato, preporucujem: Kjoto ili jedan ili 5-7 dana da se obilazi 2-3 mesta dnevno.
Ovo sto sledi (postovi 3-8) moze da se vidi za dan (mozda zadnji, 5-spratna pagoda i ne mora). Max dva dana, kome je bas stalo da kaze da je u Kjotu prespavao i da je uvece isao u Gion, ulicu restorana i radnji uz reku.

Red voznje za jedan dan (editovan je da kaze na redosled radi optimizacije prevoza):



1. Ni-jo palata
2. Zlatni paviljon (Kinkaku-ji)
odlazak do Kiyomizu-dera, rucak pre ulaska u hram
3. Kiyomizu-dera
4. Od Kiyomizu dera to Gion je peske 20 minuta.
5. Petospratna pagoda (ako ostane vremena, ona je 500m od stanice shinkasena)

Zlatni paviljon je verovatno najpoznatiji od svih hramova u Kjotu.

Prilaz hramu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji17.jpg


Zen-budisticki, od 1397. a spaljen je 1950, ima u knjizi Jukia Mishime (na srpskom) "Zlatni Paviljon". Ovo sto se danas vidi je replika iz 1957.

Lep je, prelep. Mesto za obavezno slikanje, vikendima i praznicima postoje redari koji pustaju publiku i paze da ne bude previse guzve.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji01.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji18.jpg

Odsjaj u jezeru koje se tako i zove - "ogledalo"

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji02.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji03.jpg

Sa druge strane jezera, uz samu gradjevinu (u koju ne moze da se udje)

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji06.jpg

Na ovom panou stoji sta je unutra

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji16.jpg

Kako se ide kroz predivnu bastu, pogled sa "vidikovca"

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji08.jpg

Ovo je budisticka skola i samostan iz Misimine knjige, tu su monasi ucili znanje

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji09.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji10.jpg

Tu je bio i onaj koji ga je spalio, ovo je vrt koji su on i drug cistili u jednoj sceni romana

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji11.jpg

Prodavnica amajlija

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji12.jpg

Bsta za ceremoniju caja. Po kapacitetu, reklo bi se po ceo turisticki autobus odjednom

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji13.jpg

Isto mesto, u prolece

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji14.jpg

Na izlazu, budisticki hram, zvono i mesto za molitvu. Ima radnja sa suvenirima, nisu skuplji nego drugde. Mada, na parkingu ima mnogo veca (i ista cena) radnja sa vecim izborom.


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji15.jpg

Izlaz iz hrama, 500m

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kinkakuji19.jpg

Budisticki hram Kiyomizu-dera, od 798. godine, danasnje zgrade su iz 1633.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu02.jpg

Do hrama vode 2 puta, za doci preporucujem desni (crveni) jer nema radnji i odvlacenja paznje. Za povratak plavi, radnje do besvesti.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu01.jpg

na samom ulazu je uvek gungula, mnogima je to prvi (ako ne i poslednji) put da su tu, to mora da se ovekoveci

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu03.jpg

Ove devojke su lokalne, doci ce one tu jos puta

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu05.jpg

Sam kompleks, slika nije smanjivana, da moze da se uveca i procita

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu06.jpg

Lepota uvodne gradjevine

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu07.jpg

Zugu-hall (7)

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu08.jpg

Bude tu i u kimona odevenih neocekivanih ljudi, ovde vidimo crnkinju

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu09.jpg

Sanju-no-to (4), 3-spratna pagoda

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu10.jpg


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu11.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu12.jpg

Zvanicni proglas

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizu13.jpg

Da udjemo najzad u Kiyomizu-dera, glavni deo.


Glavna zgrada, Hondo:

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo00.jpg

U njoj je Budin lik i tu se moli

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo01.jpg

Poznat je po ovoj verandi, velikoj, tu svako mora da prodje i da se slika

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo03.jpg

Za poseban dan u necijoj godini, kimona

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo02.jpg

Hondo u prolece

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo05.jpg


Jesen, osvetljen nocu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo06.jpg

Tek po zimi se vidi koliko je visoka terasa (12m). U celoj konstrukciji nema ni jednog eksera

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo04.jpg

Tu Wikipedia kaze da je sinonim za skociti i ubiti se kao "skociti sa Kiyomizu-dera".

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo07.jpg

Pre ce biti, to je izraz da se kaze da je neko nesto preplatio, preskupo.

Mesto za slikanje, i moje slike su bas odatle

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo08.jpg

Sa terase se vidi izvor vode, navodno lekovit,

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo09.jpg

Prijatrna setnja stazom, nizbrdo do izvora

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondo10.jpg

Jos se vidi


http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina01.jpg

Dole, maltene kao seoce

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina03.jpg

Tradicionalna cajdzinica

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina04.jpg

Pod samim Kiyomizu-dera

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina05.jpg

Litica terase

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina07.jpg

Ovo kao da su učesnici nekog seminara kojima je u dnevnom redu poseta ovom hramu. Izgledaju jet-lagged, nezainteresovani i izgubljeni.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015hondookolina08.jpg

Izvor, njegov vodopad, otowa-no-taki, za zdravlje, dug zivot i uspesne studije


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater01.jpg

Ima i red da se ceka, 10 minuta


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater02.jpg


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater03.jpg

zahvatri se, popije ko hoce, pljusne lice

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater04.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater05.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater06.jpg

I to je sve sto ima da se vidi. Treba nekih 90 minutra, polako, sa slikanjem. Onda, prema izlazu, bas tamo gde smo poceli

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater07.jpg


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuwater08.jpg

Uz Kiyomizu-dera ima jos jedan hram, bas iza njega, o tome u sledecem postu.

Hram za dugotrajnost ljubavnih i bracnih veza, Jishu-jo, nalazi se odmah iza, maltene u senci Kiyomizu-dera. Iz meni neznanog razloga nije obelezen brojem mada je naslikan, kao ovde:

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine00.jpg

S obzirom da je prilicno mali, stalna procesija mladih parova i devojaka cini da guzva izgleda jos veca. Ovo mu je ulaz

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine01.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine02.jpg

Mogu da se kupe tablice sa posvetom, njih svestenici "opoje" pa se nose kuci za srecno ocuvanje ljubavne/bracne veze

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine03.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine04.jpg

A ovo je Bog dobrih i dugotrajnih veza a zec mu je glasnik


http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine10.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine11.jpg

Ove devojke se njemu mole (slike su iz razlicitih godina)

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine05.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine09.jpg

Tabla sa brojevima oznacava godine krize (kriza srednjih godina) za zene i muskarce


http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine07.jpg

Ovo je bilo 2012. Zene koje su tada imale 37. godina (pise 36 ali je + 1) i muskarci 42 (pise 41 ali je + 1) treba da se paze da ne rasture vezu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine06.jpg

Da to prostudiramo i zapamtimo

http://srbijadotokija.com/pics5/2015jishushrine08.jpg

sam hram nije nesto ali provesti 15-ak minuta medju lepom omladinom nije lose.

Povratak sa Kiyomizu-dera, ulica kao stari Kyoto, koliko stara moze da bude. Nesto kao Skadarlija samo mnogo prometnije. Ko trazi "stari Kyoto", ovo mu je dosta iako su mahom suveniri.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback03.jpg

Ulica je Matsubara-dori, ne moze da se promasi.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback10.jpg


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback02.jpg

To je ova sto od izlaza hrama vodi na dole, plavom strelicom


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback01.jpg

Kyoto je prestonica lepeza. Ima ih na milione


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback04.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback08.jpg

Cene su iste kao i svuda, nista ne kosta vise u ovoj ulici nego bilo gde. 1,000 dinara lepeza

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback09.jpg

Kimoni, damske tasnice, sve je top, nista bofl

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback05.jpg

Mesana omladina. Neki koji nisu iz Kjota, vole da dodju u ovu ulicu i tu budu slikani u kimonu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback06.jpg

Lepo im i stoje

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback07.jpg

Wagasa kisobrani, papirni, impregnirani uljem od susama da budu otporni na kisu. Ko moze da nosi, nije jeftino.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback11.jpg

U toj ulici sam preporucio i da se ruca. Restorani mogu da budu zapanjujuce veliki, kao menze. U stvari, to u neku ruku i jesu. Od 11:30 do 14:30 promene 6 smena za rucak, agencije dovode po nekoliko autobusa odjednom. Svi dobiju bento lunch box, 30 minuta i sledeci.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback14.jpg

Obican rucak, po narudzbi, 900 dinara, isto kao i svugde. Ramen i przeni pirinac.


http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback15.jpg

Umesto fijakera, po ulicama postrance imaju ove rucne rikse.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback12.jpg

Ne znam posto je, stalno vidjam omladinu u njima, znaci da nije skupo

http://srbijadotokija.com/pics5/2015kiyomizuback13.jpg

Ulica je dobra za pola sata, sat ako se zagleda roba i kupuje.

Ni-jo castle je jos jedno od mesta koje se obavezno posecuju.

Kao i svaki zamak, ima i on vodeni stit

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo09.jpg

Ima tri ulaza od spolja

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo19.jpg


Zamak je sagorevao do temelja (grom, opsti gradski pozar) i sadasnja zdanju su rekonstrukcije.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo03.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo02.jpg

Moze da se provede lepa dva sata, ako se zuri, mozda i sat

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo01.jpg

Finoca radova na Ninomaru palati (za prijeme vojvoda i velikodostojnika) je fantasticna, umetnicka.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo04.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo06.jpg

I, tu je kraj dobrih vesti. Kako se prekoraci ova kapija, nema vise slikanja.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo05.jpg


Palata je unutra fenomenalna. Kroz nju se ide hodnicima i razgledaju sobe za prijem (imaju i makete ljudi) nekih 15-ak minuta. Sva je izgradjena od visokokvalitetnog hinoki drveta. Kada se izadje, od spolja, moze da se slika

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo07.jpg

Svetski cuveni fenomen je "slavujev pod". Da bi se znalo kada neko hoda kroz palatu i izbegli atentati koje bi dobar nindza mogao besumno da izvede, pod je sagradjen tako da "peva". Bilo sta da se njime krece, teze od macke, proizvodi kao slavujev cvrkut. To su postigli tako sto su ispod poda "udarili" klanfe da se zakace za svaku drugu dasku i da ih pri hodanju iznad, daske poda primicu i prouzrokuju trenje koje zvici kao pesma ptice. To sam se zavukao ispod da slikam

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo08.jpg

U sklopu zamka je Honmaru palata, tu je Emperor imao svoju zgradu za prijeme. Samo deo je rekontrsuisan. Car Hirohito je tu krunisan 1928. da bi bio na tronu kroz 2. Svetski rat i sve do smrti 1989.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo10.jpg

Velika basta je divna, jos da je u njoj dozvoljeno piknikovanje...

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo11.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo14.jpg

Malo iz jesenjeg doba

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo16.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo17.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo18.jpg

Da se neko ne zacudi, zamak je radnim danima preplavljen skolskom decom. Na stotine, hiljade.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo12.jpg

Celodnevni cas istorije ima i svoj prekid, za rucak. Video sam na hiljade "bento" lunch box kako cekaju gladne ucenike koji u 20-minutnim smenama ulaze, rucaju, izlaze.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015nijo13.jpg

Sama prostorija je komercijalni restoran i prodavnica suvenira, otvorena za sve. U jeku sezone ekskurzija, oko restorana podignu satre da prime svu decu koja proticu kroz zamak.

To-ji temple, kako se vidi sa stanice shinkansena u Kyotu. Nekih 800m, ova slika je malo priblizena.

Petospratna pagoda iz 796. godine, simbol grada Kyota, deo je tog hrama

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji00.jpg

Ovo je obicno poslednje mesto na koje se ide, peske je od stanice shinkansena.

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji01.jpg

Uz gradjevinu stoji kratak opis. Visina 64.8m je sa "antenom"

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji02.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji03.jpg

Kako se pagoda gradila da prezivi zemljotres. Svaki sprat se pri tresenju uvija na drugu stranu, ponistavajuci uvijanje sprata ispod i iznad. Kao zmija sto se uvija u cik-cak a u stvari se krece pravolinijski.


http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji04.jpg

Ta se tehnika gradnje koristi i dan-danas. Donedavno najvisa zgrada na svetu, Taipei 101 je gradjena bas tako, na zemljotresnom Tajvanu

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji05.jpg

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji06.jpg

Oko pagode je prijatna basta, svakog 21. u mesecu tu je pijaca (nista posebno niti vredno tempiranja posete na taj dan)

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji07.jpg

Jesenja slika parka

http://srbijadotokija.com/pics5/2015toji08.jpg

Sam hram je u istoj basti ali nema ulazenja.