BBC: Usvojeni sinovi spasavaju Japan

Clanak je objavio BBC a prevod je sa B92. Nisu nasi krivi, oni su preuzeli ne sumnjajuci da je sve gola glupost i budalastina.

Zasnovano je na tome da se ono sto se svugde desava (moj deda se prezivao Todorovic a moj otac drugacije) pokusalo da se prikaze kao nesto vredno novinskog pomena.

Prvo, u Japanu prakticno nema nasledjivanja. Direktan porez na nasledtsvo je 70%. Preostalih 30% se oporezuje kao prihod i od toga ostane 15-17%. Japanci su taj zakon doneli pre 100 godina, da se spreci stvaranje dinastija i klanova. Cak i javno taj zakon zovu "wealth redistribution". Svaka generacija mora da zaradi za sebe, nema tatko i bratko. Zato onako krvnicki i uce.

To je prva i osnovna stvar o kojoj autor clanka nema pojma i koja prakticno zbrise celu njegovu fantaziju i smesta pokaze da je i sam clanak besmislen a on budala.

Ono sto ima je: u porodicu sa cerkama se "uda" muskarac koji prihvati njihovo prezime. Ja znam jednog Amerikanca, zove se (ime izmisljeno za ilustraciju) Carl Nelson - Kobayashi. On se tako ozenio i prihvatio njihovo prezime.

Moj kolega (bez dece) ima 3 brata, oba imaju po dva sina. Kada (moj kolega) napuni 60 godina, usvojice jednog od bracinih sinova (koji ce tada imari 35 godina).

Velike firme su na berzi, nikakva ih familija ne kontrolise i nikakva bogatstva (u americkom smislu) tu ne postoje. Odbor akcionara imenuje CEO i ako porodica (kao Toyoda) ima sina (Akio Toyoda) koji moze da to radi, oni ga imenuju za CEO Toyota.

Porodicno ime Toyoda je zadrzano a ime firme je Toyota, da se pokaze da je porodica jedno a firma Toyota drugo i da se ne mesaju. Firma Toyota je vise od pola vremena postojanja bila vodjena profesionalcima koji nemaju nikakve veze sa porodicom.

Takodje ima, i to je poluistina na kojoj se sve zasniva, da porodice koje imaju firmu, kada primaju pripravnike (obicno godinu dana pre diplomiranja), odabranim kandidatima predloze usvajanje (prihvatanje imena) i dozivotno zaposlenje.

Kakva je senzacija da je neko posinio dobrog profesionalca? To su radili kod nas, licno sam znao za nekoliko slucajeva, vlasnici mehanicarskih i vulkanizerskih radionica.

Uz clanak je dosla i ova ilustracija (Foto: (sxc.hu)).

http://srbijadotokija.com/pics/2013adoptedsons.jpg

Koliki je glupan pisao clanak, ova gradjevina je iz Koreje, ne iz Japana. To kao da neko u Aziji pise o pravoslavlju i za ilustraciju stavi zagrebacku katedralu.

Evo ga clanak, kopiran da ne nestane kao link:

četvrtak 3.01.2013. | 10:29
Usvojeni sinovi spasavaju Japan
Više od 81 hiljade ljudi usvojeno je u Japanu samo tokom prošle godine, a većina njih su odrasli ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim godinama.

Zanimljivo je što porodice usvajaju odrasle muškarce - da bi nasledili ogromno bogatstvo.

Reč je o tradiciji poznatoj vekovima koja je sprečila da Japan, kao jedina zemlja na svetu, izbegne sindrom "naslednika idiota" koji pre ili kasnije pogodi svaku porodično vođenu kompaniju u svetu.

I ne radi se o bilo kakvim kompanijama. Muko ioshi, odnosno "usvojeni zetovi", generacijama spasavaju najveće porodične kompanije poput Suzukija, Tojote, Kanona...

Suzukijem trenutno upravlja Osamu Suzuki, četvrti usvojeni sin zaredom koji je stao na čelo kompanije. Mičio Matsui, glavni čovek giganta Matsui Sekjuriti, ispričao je za BBC kako mu je bilo pomalo teško da se odluči za usvajanje, jer je i sam bio jedini sin svog oca koji je trebao da nasledi njihovo porodično ime.

Međutim, njegovi biološki roditelji saglasili su se s takvom odlukom, koja je zapravo bila isplativo ulaganje u sinovljevu budućnost.

Praksa usvajanja mladih sposobnih muškaraca kako bi spasli genetski loše predodređene porodice i tako na najbolji način nastavili biznis, ne praktikuje se široko bilo gde drugde osim u Japanu, prenose britanski mediji.

Kompanije koje kontroliše jedna porodica pokazuju u Japanu bolje rezultate kada je reč o sposobnosti od onih koje kontrolišu profesionalni menadžeri.

U još uvek tradicionalnom Japanu smatra se nedoličnim da kćer nasledi posao i predstavlja firmu u javnosti. To uvek mora biti muškarac.

Muškarce ne usvajaju samo oni koji nemaju sinove, nego i oni čiji sinovi nemaju smisla za biznis.

Kvalifikacije za usvajanje i (ili) udaju su dakle jednake kao za menadžerske funkcije u bilo kojoj drugoj velikoj kompaniji, uz dodatne obaveze da će preuzeti ulogu dobrog supruga i oca u budućnosti. Razvoda takvih brakova zapravo i nema.

Oko spajanja supružnika razvijena je prava industrija, pa tako postoje agencije za posredovanje koje spajaju bogate udavače sa odgovarajućim supruzima.

Odustajanje od vlastitog prezimena usvajanjem u mnogim slučajevima inače i nije preveliki problem jer u Japanu do pre 150 godina prezimena i nisu postojala, osim onih retkih koja su stečena ugledom.

Zato odustajanje od njih i nije teško zarad lakšeg probijanja kroz poslovnu vertikalu.