Mozete li mi u ovoj temi ukazati sta je obavezno pri odnosu sa japancima, a sta je ono cega se treba kloniti i ni po koju cenu uraditi, ipak ne zelim da uvredim svoje domacine?
Printable View
Mozete li mi u ovoj temi ukazati sta je obavezno pri odnosu sa japancima, a sta je ono cega se treba kloniti i ni po koju cenu uraditi, ipak ne zelim da uvredim svoje domacine?
Kao prvo, ne verujem da postoji nesto sto normalan covek moze da uradi, koliko god da ne poznaje Japan pa da prouzrokuje neku iole znacajniju, cak ni vrednu pomena a najverovatnije bas nikakvu konsekvencu. Taman posla izopstenje, kaznjavanje ili proterivanje iz zemlje.
Stranci su uglavnom izuzeti od normi u smislu da su oni gosti koji ce se preziveti i otici, niko nema nameru da ih vaspitava. Mnogi ce napraviti neki od dole navedenih "prestupa" i niko ih nece ni opomenuti, posle kad se vrate pricaju "ja ovo, ja ono, niko nista ne rece, ko kaze da to nije smelo ili nije bilo lepo?".
Posto pretpostavljam da se sa "domacinima" nece spavati i obedovati pod istim krovom, ono sto sam vidjao da stranci grese su opste stvari na javnim mestima:
- Ne ostavljati niti pokusati da se da baksis kelnerima ili taksistima, nikome i nikada
- Ne izduvavati nos u maramicu za stolom ili dok okolo ima drugih ljudi. Otici u WC ako mora da se izduva
- Ne fotografisati u gradskoim prevozu
- Nikada ne kasniti (Japanci satove navijaju da budu 3 minuta napred). Kasnjenje je izuzetno los manir
- Slobodno traziti kasiku i viljusku u restoranu. Vidjao sam strance sa stapicima kao da mesaju salatu ili im ispada. Japancima je neprijatno ako je neko u toj situaciji.
- U svim kucama izuvanje cipela je obavezno, nema pitanja. U dosta restorana, pogotovo tradicionalnih, isto ima izuvanja.
- Ko ima tetovaze, da ih ne pokazuje. Cak ide dotle da je na skoro svim javnim bazenima, aqua-parkovima i onsenima zabranjen ulaz sa tetovazama.
- Ne pitati pitanja koja zadiru u porodicu i privatan zivot, ukoliko oni to ne zapocnu, cak ni o kolima koja voze/poseduju
- Zenama se ne daje prednost pri izlasku/ulasku u lift, ko to radi deluje kao cudak i zbunjuje sve prisutne
- Zenama se ne toci pice, ne pripaljuju cigarete, ne otvaraju vrata.
- Uvek oslovljavati Japance sa prezime+san (Takeshita-san), cak i ako ste nasamo, udvoje. Da pitas koju muziku voli, nema "ti", nego "Koju muziku Takeshita-san voli?"
- Kod Japanaca nema anti-Amerikanizma. Ako je neko kivan na Ameriku 1999. i proba da dobije simpatije, naici ce na gluve usi.
- Ne ocekivati da budes pozvan u neciju kucu niti pozivati nekog u svoju. Sve se odvija u restoranima i barovima.
- Zvanicna lica su efikasna, ljubazna i nepodmitljiva. Ne pokusavati nista kao "Znas, burazeru, moram to i to...". Od pravila se ne odstupa, nikada.
- Ne otvarati/zatvarati vrata taksija - vozac ih otvara/zatvara hidraulikom.
- Ne sipati soja sos u pirinac.
- Ne zabadati stapice u pirinac ili u jelo da stoje uspravno.
- Ne parfimisati se (ni zene ni muskarci), ni losion posle brijanja (muskarci). To se ne radi, miris nepoznate osobe ulazi u licni prostor okolnih ljudi i remeti im mir. Maltene kao "pustiti vetar" da svi osete.
Ako se nesto jos setim, dodacu.
Hvala puno na vrlo korisnim savetima, koji saveti su bitni za obedovanje sa japancima ako budem bio toliko pocastvovan da budem pozvan u restoran na rucak/veceru i pitanje vezano za tetovaze, posto sam tetoviran pa da li postoji onsen ili bazen za ljude koji su istetovirani, a nisu jakuze?
Jednu stvar da nikako ne ocekujes: da te pozovu u kucu. Ne mogu da zamislim pod kojim okolnostima bi se to desilo. Verovatnije je da nastradas u zemljotresu nego da se to desi. Oni sami nikada ne pozivaju u kucu nikoga osim najuze rodbine (roditelji, unuci, deca). Sve socijalne interakcije su u restoranima ili van bilo cije kuce.
Za 12 godina sam bio jednom, 20 nas pozvano, useljenje u novu kucu, stand-up party sa rostiljem u basti i nista specijalno japansko.
Za restoran, sasvim moguce, cak i verovatno, grupne vecere svih ucesnika u programu. Tu se plati fiksna cena (3,000Y na primer) sa unapred poznatim menijem i neogranicenim alkoholom (ima lista sta moze da se naruci, ima pivo, sake, viski, vino u casama).
Neobicno je, ne rade to ako ima puno stranaca u grupi ili ako pivo dodje vec u casama: kada su Japanci, onda jedni drugima sipaju pivo u case. Najstariji (ili sef) prvi pocne da sipa svima redom. Niko ne pije dok on ne podigne casu i nazdravi.
Vecera je na "odredjeno vreme", imate 2 sata i onda napolje, kelner dodje 15 minuta ranije i najavi poslednju narudzbu. Obicno zavrsava tako sto svi ustanu, uzviknu "Oooooooo" i odjednom pljesnu rukama. Posle toga nema sedanja nazad, pravac na vrata. Konobari ociste sto i dodje nova ekipa. Nema produzavanja.
Za tetovaze, imas ovde. Majica da pokrije ili flasteri.
Ako je vece, nista, ne moze da se udje. Dodju i ogrnu te velikim peskirom i izvedu napolje.
Ima bazena i onsena gde idu yakuze (tetovaze su neodvojive od njih) i oni koji su tetovirani. Vidjao sam gradjevinske radnike sa tetovazama, oni nisu yakuze i oni sigurno imaju negde da odu. U svakoj okolini ima po neko mesto za njih ili gde ih tolerisu, to obican svet ne zna a ako zna onda izbegava.
Ukoliko to mesto gde ides prima strance u skolu borilackih vestina, moguce da oni vide tetovaze svaki dan i da znaju gde moze da se ide bez problema. Isto, moguce je da je neko otvorio onsen biznis upravo zbog njih i da je u blizini.
Vazna stvar je ne pokazivati bes ili ljutnju. Sami Japanci su emocionalne crne kutije, ne zele da iko zna sta se u njima desava.
Ajde, ako je svakome jasno da je pokazivati bes sa razbijanjem, treskanjem, bacanjem piksli, lupanjem o sto svugde neprihvatljivo, u Japanu je nekulturno pokazati nezadovoljstvo cak i necim kao "koji qrac me ovo pitaju?" ili "what the fuck is he doing?".
Japanci sakrivaju ljutnju, tugu, umor, dosadu ili veliku razdraganost.
Konfliktnu situaciju otklanjaju ljubaznim rasciscavanje nesporazuma, nikad svadjom. Ako bas ne moze, poklone se i odu, nerazresiva situacija se prekida fizickim razdvajanjem.
И ретко кад уопште кажу отворено "не". Они који су навикли на навалентне странце ће то урадити неспретно и грубо уз прекрштене руке у знак Х. Код њих је довољно рећи да је нешто "мало тешко...", има потпуно исту тежину као и "не". После тога, нема инсистирања. Са друге стране, ако се и нешто што урадиш испостави погрешним (чак и кад је дискутабилно), треба одмах и без задршке показати кајање и извинити се без правдања. У Америци и уопште на Западу је "извини" основ за тужбу и знак слабости, у Јапану је излаз из већине неспоразума и грешака. Ту за странце уопште није битна форма, чак бих рекао да се никако не треба извињавати на "јапански начин", само бити искрен.
Пала ми је на памет типична грешка туриста. Фотографисање на местима где је то забрањено. Иако увек пише на улазу у неки објекат да ли је фотографисање забрањено (симбол прецртана камера), нико не иде за тобом да те опомиње. И тај мањак надзора и поверење странци користе да "опале коју за успомену". Поготово то не радити пред пријатељима Јапанцима, ма како да реагују. Делом из тог разлога сви телефони у Јапану који имају камеру имају и звук бленде, прилично гласан. Ту се чак и Apple морао повиновати и елиминисати опцију да се тон искључи.
Допуњавање телефона на јавним утичницама је строго забрањено, никад не бих знао да нисам нашао слободну утичницу у метроу. У ресторану углавном није, али треба питати.
За аутобус треба имати спремну ситнину, плаћа се на излазу у зависности од броја станица, а машина нема могућност да прими новчанице веће од хиљаду јена (ја сам тако пропливао у Кјотоу и никад нећу заборавити поглед који сам добио од возача).
У ресторанима није срамота јести брзо, сркати супу с резанцима (јело се зове раамен, одатле мој nick). Срамота је у ресторанима где се плати фиксна цена, а једе неограничено (табеходаи, где ће те сигурно водити да виде колико можеш да поједеш) поручити, а не појести све.
Но, генерално, оно што је Јојоги одмах на почетку рекао, не треба се оптерећивати силним правилима, то готово увек изгледа смешно и усиљено.
Само бити искрен, љубазан и ненаметљив.