Kineski restoran. Misli se da je kineska klopa zacinjena ili da restoranska nije pogodna za decu.
Imaju "kodomo menu", decji set.
Ramen sa svinjetinom, chahan (przeni prinac), shrimps, przenu piletinu, dim-sim i piroshku.
Nema kolaca nego zasladjeni tofu, sa ukusom mentola.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Yokohama, Chinatown:
(znam da neki posetioci dolaze samo na ovaj topik da vide hranu, zato ponavljam sa Putovanja samo ovaj deo)
Ova radnja, tu se nesto ceka, pa i stojecki jede na ulici:
Ceka se na famozni (bas iz ove radnje) "shorompo":
Ukus je nezaboravan. To je kao mleveno meso za knedle, u supi, oba kuvana na pari u zatvorenoj puslici.
Ovako ih prave:
Pune ove puslice od testa mesom i supom, zavrnu im poklopac i onda na paru, u drvene dvospratne posude sa poklopcem, na kuvanje na pari. (vide se te posude medju prvim slikama u ovom postu). Zato svi ukusi ostaju unutra:
A jedu se ovako: probije se opna i prvo popije supa. Onda stapicima meso i nakraju testo, kao pogacica:
Ima ih u raznim varijantama, nije ni jeftino:
"Restoran" je prakticno, kiosk. Nema za sedenje u nutra a red je uvek. Jedu na ulici, stojecki:
Izgleda kao da golubici stavljaju jedno drugime u kljuncic. Jeste i to samo se tu izvodi jedna vazna tehnika koja se ne vidi: da bi se isisala supa iz shorompoa, to je najvazniji i najukusniji deo, shorompo treba da se usnama kao poljubi i uvlacenjem vazduha probije testo u usisa supa. To je zadovoljstvo koje devojka na slici priustava svome momku. Vidi se na slici da on u stvari ne odgriza komadic nego isisava sadrzaj.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Dnevni rucak za salarymen. 10$.
Japanizovana verzija zapadne klope.
Tu imamo sniclu od pilecih grudi, prelivenu kackavaljem.
Malo spageta.
Onda rolne od tanke piletine (secene tanko kao praska sunka pa u rernu) a unutra asparagus i ne znam koje jos povrce.
Sve je pre-iseckano, da moze da se jede stapicima.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Cuvene skoljke iz Hiroshime.
5 komada, 15$. Na rostilju a unutrasnjost, samo meso, nije potpuno direktno izlozeno vatri pa skoro kao "u sachu" sacuva ukus i vlagu a opet se ispece.
Jedna je otvorena, lako se otvaraju:
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Thai, krapao gai, piletina sa bosiljkom (mislim da ima i recept ovde negde). Thai restoran.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Ovo je postalo popularno u Japanu, narocito deca vole "kare raisu", curry rice.
Verzija sa filetom od pilecih grudi. Kari je normalan ili zaljucen na skali od 1 do 5, to se kaze pri porudzbini.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Rebarca (spare ribs) na japanski nacin. Nekih 40cm shnita.
Sta je ovde azijsko? Nema hleba nego pirinac. Ima stipaljke ako neko zna kako njima da pridje rebrima.
Sve je nekako neoprirodno i "out of place" mada je ukusno.
To je i poruka: evropska hrana moze da se nadje ali se priprema strogo po receptu, bez osecanja. Kao da recimo kuvar opste prakse u hotelu sprema neko japansko ili thai jelo.
Moze kuvar da "postupi po naredjenju" ali nema tu prirodnog osecaja. Naruci pastu u Thai i videces zasto je vojska mrzela makarone. Uzas.
If you can't trust a stranger on the Internet, who can you trust?
(clone of yoyogi)
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks