Šta je bilo za klopu?

**Genki_des** · 21-03-15, 14:17

Chicken teriyaki (piletina teriyaki sos), komplet rucak u restoranu bolnice Toyota Kosei.

Pileca snicla, isecena da moze da se jede stapicima. Paprike iz rerne, salata.

Caj, kiselo korenje, miso supa, pirinac, ginger (djumbir) cija ostrina (produva nos kao ren) lepo ide uz ravan ukus piletine.
Voce - "leech", ne znam kako se kaze na srpskom, nama je ta vocka nepoznata, "krvava" pomorandza za kraj da se osveze usta. 1,000 dinara sve.

Ramen supa, sa tanko secenom prasetinom. Vise je kao corba, ovo je glavno i dovoljno jelo za obrok,

Zeleno su alge (nori) a ispod su ramen rezanci. Pola kuvanog jajeta, lukac da pliva i koren, "koniyaki"

Restoran je dobar, niko ne bi rekao da je u zgradi bolnice. Kao i da nije, vlasnik i osoblje restorana su Toyota Meitetsu Hotel, odlican hotel u Toyota City.

**Genki_des** · 05-04-15, 21:46

Nije posebno spremano, cisto se desilo da buda ta hrana u kuci za danasnji dan.

Riba i povrce u sosu od skoljki (oyster sauce)

Ovo sto izgleda kao bubasvabe, to su male lignje, dolaze iz "Sea of Japan", obale prema Kini i Koreji. Svaka je manja od pola malog prsta, ne ciste se, jedu se cele. Tradicionalno, prskaju kod przenja kao i velike lignje.

Obicno ih jedu hladne, kao salatu sa dodacima od povrca. Mi smo ih na brzinu samo isprzili i bile su ukusne, ne gumirane.

**Genki_des** · 06-05-15, 16:49

Ovim restoranom u selu Magome je poceo ovaj topik, 2011.

bas sa ovim rucak-kompletom:

Iznutra, restoran je imao 80% mesta za sedenje na podu

Pre neki dan, posle 4 godine opet udjem, sav prostor za sedenje na podu je uklonjen i stavljeni su stolovi i stolice. Moram da priznam, u restoran gde se sedi na podu idem samo ako sam nateran (firmina vecera ili neki parti gde je neko to rezervisao).
.

Glavno jelo, set, je skoro identicno. Glavna je riba "ayu", japanska pastrmka koja je impregnirana soja sosom do mere da joj se kicma (koja moze da se jede ali se oseti) potpuno omeksala, prvo sam mislio da je izvadjena.
Rezanci su soba ( heljda). Male zdelice sa povrcem su neuzgajane, cisto ubrane, planinske trave.

Dete je uzelo drugi set, sa ovim kuglama od pirincevog glutena, pecene na rostilju i prelivene slatkastim sosom od soye i mirisu kao opaljene

I tu je najveca promena na ovom restoranu: te kugle im idu odlicno, imaju i salter napolju pred kojim je uvek red

To su mitarashi dango koje prodaju i posebno

Kako je doslo do toga da restoran radi decenijama, jedna ista jela i ne shvata koliki potencijal ima ako bi prodavao kao na kiosku kugle koje ionako prave za komplet-rucak?

Ne znam, nagadjam: verovatno je dosla TV i napravila reportazu. Onda su svi koji su to videli poceli da dolaze zbog restorana pored kojeg su prolazili ne primecujuci ga. Trazili su da kupe samo te kugle i restoran je onda otvorio kao salter/kiosk da prodaje onima (vecini) koji ne bi usli da sednu.
Povecan broj onih koji hoce da sednu trazio je da se sedenje na podu zameni stolovima i stolicama. Sa starenjem stanovnistva Japana, oni koji su ceo zivot sedeli na podu u starosti pocnu da traze stolice. A da putuju najvise mogu bas oni, penzioneri, oni imaju vremena.

**Genki_des** · 18-05-15, 20:20

Rucak sa morskom hranom, Toba, Mie prefecture, Pearl Museum.

Skoljka na tacni je specijalnost kuce

Ili, pilav sa morskom hranom

A i restoran je solidno zdanje

Pogled predivan, vidi se i predstava zena-ronilaca koje vade skoljke sa dna mora

**Genki_des** · 23-05-15, 10:38

Omu-rajsu, japanski omlet koji klasicne koje mi znamo moze da pobedi vezanih ruku. Narocito deca prosto luduju za njime, mogu da ga jedu za sva 3 obroka.
Ime je od "omlet" i "rajs". U prakticno omot od omleta se uvije pirinac przen sa malo povrca

Ovom restoranu je to specijalnost, ovih 15 verzija omorajsu je sve to rade, nista drugo i uvek su puni

Omlet kao omot za przeni prinac moze da varira u nedogled: ovde ih ima zalivenih karijem, gulasem, sa nudlama u omletu umesto pirinca, pirinac sa tunjevinom, gulasem

**Som_tum** · 26-05-15, 17:51

Ovo voce nikada nisam video, ne znam kako se zove (ako uopste ima rec) na srpskom, ni na engleskom ni na japanskom, mada pise katakanom "mangasucin", verovatno deformacija od Thai "mankutin". Na slici kaze da je uvoz iz Thai i da je jedna vocka 158Yen (toliko i dinara).

Za te pare u Thai moze da se kupi 3kg.

Kora naravno nije za jelo, treba da se "skalpira"

Ne vadi se nego se ono sto viri prvo pojede kao jabuka a ostatak iscacka napolje. Ukus je kao belo grozdje pomesano sa kajsijom.

**Deks** · 28-05-15, 07:26

Mangosteen mu je ime na engleskom.

**yoyogi** · 28-05-15, 08:03

Katakanom "mangasuchin" je znak da Japanci nemaju ime za tu vocku koja kod njih ne raste nego su preuzeli iz drugog jezika. Pored naziva katakanom, ima japanski nadimak za tu vocku, "Queen's Fruit". Za durian, koji isto uvoze iz Thai, kazu "King's Fruit".

A ime "mangosteen", na engleskom, gde ta vocka isto ne raste, je preuzeto od mesta gde raste - South East Asia. Ko ga je prvo dao, Indonezija, Malezija ili Thai ne znam, izgleda da su Englezi napravili svoj spelling od "mangakutin" originala.

Rekli su mi vec neki koji to nikada nisu ni videli ni probali, samo google, kako se to zove na engleskom.

**Genki_des** · 08-06-15, 21:40

Generacije su u Japanu odrasle cesto jeduci tunu iz konzerve, usitnjenu, marka je "sea chicken". To je dovelo do toga da se svaka konzervirana tunjevina zove tako, kao sto je kod nas bilo da se svaki topljeni sir zove "Zdenka".

Na konzervi pise "shi chikin", "flakes" i da je to japanska tunjevina.

Ovde je dete od 11 godina samo napravilo pastu sa paradajz sosom i tunjevinom, bas ta . "sea chicken". To se uobicajeno koristi za laksa jela i jer ne treba seckanje, da deca uce a da se ne povrede.

**Genki_des** · 15-06-15, 16:16

Hieizan planina izmedju Otsu i Kjota. Na vrhu, jednostavan restoran. Ramen, purenjak i lignja na zaru.

Lignja izgleda da je secena na kolutove ali nije, kolutovi se dodiruju nesecenim mesom, tako se odrzava na raznjicu.

**Genki_des** · 21-06-15, 12:21

E, ovo nikada nisam probao, nadam se da i necu: supa od pticjih gnezda.

To sam cuo davno, kao dete, da ih Kinezi jedu i da je poslastica, samo nam je tada bilo receno da je to lastavicje gnezdo, sa sve slamom i grancicama, skuvano zbog pticje pljuvacke koja ga drzi zajedno.

Ne, nije tacno. Ovako izgledaju,

Kao grudve pamuka

To je najskuplja zivotinjska materija u ljudskoj ishrani: 6,600$ za kilo.

Slikano prosle nedelje uz Yokawa Chu-do, Mt Hieizan, Kyoto.

**Genki_des** · 09-07-15, 11:27

Matsuzaka beef, uz Kobe beef najbolja u Japanu. Na linku se vidi da 100g kosta 5,250Yen, to je otprilike toliko i dinara.

U mestu Matsuzaka, duz puta, sve restoran do restorana koji nude tu govedinu. Ovaj je bio pun porodica sa decom, znaci da nije skup. U stvari, ima i tu skupo: u izlogu modeli porcija, neke su 8,000Yen (toliko i dinara).

Mi smo uzeli ovo sto je na meniju u dnu slike: 2,000Y da jedes koliko hoces 90 minuta, ukljuceni bezalkoholni napitci i sladoled.

Naravno, za te pare nije sva govedina od one koja ide na slike u novinama. Ima i govedjih jezika, kobasica

Ona cenjena govedina se iznosi na pola sata, to se brzo razgrabi. Ima dosta masti pre pecenja

Medjutim, ziva vatra na kojoj se pece na samom stolu dok topi mast (koja curi na vatru) istovremeno je koristi da njenim cvrcanjem kuva samo meso

I evo ga...kada je ispeceno, nema uopste masti a meko je kao puter. U tome je stvar japanske govedine. Klasicna "krtina" koju mi smatramo dobrim mesom na ovaj nacin ne moze da se spremi. Moze ali bi bila tvrda kao auto-guma.

A krave, crne, endemske za Matsuzaku, zive u stali boljoj nego moja kasarna u JNA

I seno im lepo izgleda

Daju im pivo da piju i masiraju ih da im meso bude onako prosaranao kao mermer. Sto su meni davali pivo da pijem i masirali me u vojsci...

**Genki_des** · 27-07-15, 18:18

Riva u Laguna Gamagori.

Ima i ovaj kao meksicki takos kiosk.

Japanska hrana je nezacinjena, ovo jesti je za njih avantura. Simbol restorana je znak The Rollingstones, sa isplazenim jezikom na kome je - ljutina.
A zacinjenost je otprilike kao regularne punjene paprike kod nas.

Evo ga na stolu. Jedan na pirincu, u plasticnoj porciji, drugi u nachosu.

Mora da ih deru sa kirijama za restorane. Ova dva su kostala 1,500Y (toliko i dinara). Rucak u restoranu radnim danom (glavno jelo, supa, salata, kafa) je 950Y.

**Genki_des** · 14-08-15, 14:21

Stvarno, lonac je tezak 10kg, od ne znam kakvog tucenog gvozdja, poznat kao Dutch oven.

Kod nas se to zove Sač

Evo, moji Japanci na kampovanju peku pizze u njemu. Mame su napravile testo i oklagijom izrolale, deca prave svako svoju pizzu uzimajuci sa gomilica naseckanih dodataka sta ko hoce

Ove dve devojcice, moja cerka i njena drugarica, nose zajednickim snagama jednu nepecenu pizzu na papiru i polazu je u lonac. Na tom papiru se pece, sa njim se izvadi, drugacije bi bilo tesko.

Kad je u loncu, ide 2kg tezak poklopac koji skoro da dihtuje, tako je precizno uradjeno

"Majstor" ga stavi na zar, pa na pklopac doda jos zara

I, evo je. Pecena a svi sokovi sacuvani jer je bila u loncu, poklopljena

I-hi-hi, ima jos da ih se pece, Svaka po 5-6 minuta. One sa zelenisem, to je bosiljak, one su bile najukusnije

**Som_tum** · 03-09-15, 15:56

Dva jela, supa i pirinac

Ukusi orijentalni, cak i ne znam sta je sta. Ova supa je bila sa susenim malim rakovima

Jedno jelo su bile nudle, seckani omlet, sve sa nekim ukusom koji ne znam da opisem, osim da je bio dobar

Ovde sam prepoznao tanko secenu svinjetinu u sosu od skoljki i zaljucenu

Thai jela su "modularna". Uzmes nesto iz jednog, drugog, treceg i dobijes cetvrto.
Kod nas je to teze: ne mozes da uzmes mleveno meso iz sarmi i da stavis na primer, u pasulj ili paprikas. Ili krompir iz paprikasa u pasulj , ili prebranac u peceni krompir...

Mi, vi i ja zajedno smo Zapad za Aziju. Slobodno mogu da kazem "mi" smo izmislili modularnost i kombinatoriku Lego kocki ali to na hranu nikada nismo primenili. Istok to ima milenijumima, ne samo vekovima.

**Genki_des** · 09-09-15, 16:47

Rucak za svojim radnim stolom u firmi.

Jegulje, omiljeno letnje jelo u Japanu. Ovde je jeftino jer su uvozne iz Kine.

Na kockicama od pirinca

Instant miso supa sa tofu, salate nema

Jegulje u supermarketu. Japanske, duplo skuplje i nisu masne. Cena je toliko i dinara.

**Genki_des** · 15-10-15, 20:29

Kyoto, na ulazu u Yasaka Temple, vasarska hrana

Ovde su krabine noge, na stapicu, sa rostilja, cena 500 dinara:

To, naravno nisu divlje krabe, nego sa farme. Ne bi bile tako jeftine i sve iste velicine. Jos, moguce je, da su uvoz iz Kine.

**Genki_des** · 01-11-15, 21:42

Tuna, Japan je je dan od najvecih potrosaca te ribe na svetu. I od "hvataca".

Apita supermarket u mom kraju, izlozio filete i samu ribu (glavu i rep, u ledu) da se zna da je meso u posudama bas od nje i da je sveze.

**Genki_des** · 10-11-15, 18:52

Nekome je bilo za veceru, meni vala nije, nikada nece ni biti: horumon.
Ta rec znaci "otpaci". Delovi mesa koji nisu bili dobri ni za virsle, tu zavrse.

Iznutrice, testisi, pilece kreste, sve sto je normalno nejestivo, tu ide. Sta je bitno ovde: zapadna turisticka omladina je na drustvenim mrezama rasirila da u Gionu (to je za Kyoto njihova Skadarlija, 50 puta duza) ima jedan jeftin restoran. I evo ih, samo oni, i to cekaju u redu, nema Japanaca ni jednog.

Ne znaju ni sta je to sto ce da jedu, ovde na ulazu pise hiraganom "horumon".
Ovaj se tip koji je dosao na red malo sagnu na ulazu. I treba, tako se postupa kada ti ulecu mooda za bubrege.

**Genki_des** · 19-11-15, 20:08

Nije ovo mesto gde se izlazi na rucak, to je bolnica, Toyota Kosei. Ko se tu zatekne, ima gde da ruca po pristupacnim cenama a hrana je kvalitetna vise nego na mestima gde "salarymen" rucaju za 900Y (toliko dinara).

Kvalitet garantuje vlasnik restorana - Toyota Meitetsu Hotel, cija je ovo ispostava.

Jegulje, miso supa i kiseli krastavci.

Ukusno, kao da nisi u bolnici. Sede na pirincu koji je tako ukusan samo u restoranima.

Naravno, tu niko ne izlazi na rucak ili veceru. Ali kad si vec tamo, niko nije osudjen na nesto tipa "menze".