Кад сам ја требао да се преселим у Јапан имао сам милион и једно питање што се тиче трошкова живота у Јапану.

Стипендисти обично долазе сами, али ја сам већ био ожењен и интересовало ме је да ли ћу са стипендијом која је предвиђена за једног
моћи да прехраним двоје. Слабо шта сам релевантно пронашао на интернету, а поготово ништа на српском, па зато сад кад сам ту већ годину дана и кад отприлике знам како ствари стоје, отварам ову тему.

Прво треба рећи да се стил живота у Јапану може драстично разликовати од особе до особе, а да то није сасвим очигледно и лако уочљиво.
Како год, стандард живота у Јапану и Србији је тешко упоредити због одређених специфичности и једног и другог друштва. Рецимо, ако неком кажеш да овде неће јести
поврћа, воћа и меса колико је навикао у Србији, многи мисле да је то превише одрицања. Ја и жена смо баш јешни, па смо се прибојавали због таквих прича. Међутим, више не значи и боље, чак некад мислим да је и горе. С друге стране, уређеност која овде влада многи мисле да ограничава. Пробаћу да разбијем и једне и друге предрасуде.

У Јапану се сасвим лепо и јефтино може живети. Елем, да будем објективнији, изложићу како то изгледа из угла (ожењеног) студента и других студената (Јапанаца и осталих странаца).
То свакако не значи да тако изгледа просечна јапанска породица.

100 јена = 90 динара (у тренутку док ово пишем).
Цене ћу изражавати у јенима јер се оне не мењају. Ако долазите у Јапан да живите имаћете вероватно приходе у јенима иначе ћете са српским платама тешко и доћи.
Ако долазите као туристи опет ће вам значајније бити цене у јенима, а прерачунаћете их у жељену валуту пре него што кренете на пут.

Највећи трошак је свакако стан. Купити га је готово сулудо, али изнајмити га и не мора бити тако скупо.

Није Јапан само Токијо, није Токијо само Ропонги. Нека основна цена становања у Токију је можда 70000 јена (63000 динара).

Али Јапан је један велики град, повезан једним великим метроом којим можеш да стигнеш релативно брзо свуда. Зато живот у неким удаљенијим местима од великих градских центара није лош избор.

Јапанци се лако селе и место становања им највише зависи од посла.
Ја живим у студентском дому у малом месту на неких сат времена (или 1000 јена) удаљености од Нагоје (2 милиона становника) у којем нема шта нема.

Како год, само сам једном тамо био и то зато што нисам знао да имам имиграциону службу и ближе.
Све остало за нормалан живот имам и у мом градићу од неких 300 000 становника. Јапанци таква места зову "инака" тј. село, помало погрдно, јер "нема ништа".

Ниси били у америци па не знају шта значи насеље које нема ништа (субурбија).
У кругу од 2 километра имам неколико супермаркета, у кругу од 10 километара имам све што ми треба од намирница за нормалан живот.

У кругу од 500 метара имам неколико комбинија, а у кругу од 100 метара аутомате за пиће.
Ово сад делује много далеко, али треба узети у обзир да је градић раван ко тепсија и да свако има бицикл којим се у просеку крећеш 2-3 пута брже него пешке, без неког умарања.

Клима је таква да бицикл (тзв. "мамаћари" илити мамин точак) можеш возити 365 дана годишње. Тако је 10 км 35минута вожње. У те продавнице идем једном месечно, натоваримо ја и жена
бициклове и направимо залихе. У ове ближе идемо сваки трећи дан и то је буквално 7 минута до тамо. То је уствари тржни центар где нема шта нема.

на 15 минута су нам филипинска продавница и мегамаркет. Тамо идемо сваке две-три недеље. Неке ствари су јефтиније вамо, неке тамо. Разлике у цени су поприличне, као и у избору артикала.

У таквом градићу гарсоњера се може узети за неких 20000-30000 (18000-27000) динара. Нови Сад је сличне величине и у њему данас нема гарсоњере без 120 евра (ненамештена).

Што старија зграда то јефтинија станарина. Треба рећи да то што је зграда старија не смањује нужно и квалитет становања.
Локација је најбитнија и близина железничке станице која вас повезује са било којим кутком Јапана.
У мом крају студенти су се организовали и изнајмили зајдно једну лепу кућу да је деле. Кућа има преко 100 квадрата, наткривено паркинг место, малу башту (у којој су чак садили поврће) и ту их је живело четворо. Три Јапанца и један Француз. То се у Јапану зове "шеахаусу" тј. "share-house". Није јако распрострањена пракса, али кад они скупе све трошкове и поделе на 4 добију неких 17 хиљада ( усред зиме) што значи да их кућа кошта 68000 јена месечно. Ако одузмемо основне комуналије испашће да је кућа неких 50-так хиљада месечно. У лепом, мирном крају.

Оно што је скупо код изнајмљивања су трошкови агенције (не можеш да одеш и да се договориш директно са станодавцем, мора преко агенције и мора неко да гарантује за тебе). Разни трошкови који нису истакнути у први план, као накнада за реновирање (WTF!?), некакав "Key money" (ја га зовем рекет), и слично. Све пише само треба гледати. Углавном, код мене у крају сви ти трошкови иду око 50000 фиксно тј. око две кирије, мада може да иде и до 5 па и десет пута кирија! Друга ствар је што стан долази ненамештен па све мораш да купиш, али пошто су станови сви слични, то значи да кад се селиш све лепо можеш да понесеш са собом, тако да ништа нећеш куповати двапут, а и мала је шанса да ти нешто неће моћи стати или пристајати у другом стану. То значи, фрижидер, шпорет, рерна, телевизор, полице, комодице, столови, столице, кревети и остало што може да кошта баснословно у зависности од тога какав квалитет желите. Али, ви можете и да будете скромни и воала, да имате све што свако нормалан има. Можда мало мање лепо или мање трајно. Али то ће већ ваш животни стил пресудити. Савет: држати се Кинеза. Они знају све попусте и све најјефтиније начине д а нешто уради и купи. Могу вам уштедети богатсво. Проблем је што многи покупују ово кад тек дођу у Јапан, а појма немају за јадац.
Студенти најчешће сви добију дом на по пар месеци или годину дана, а дотле већ покопчају где-шта-како па кад дође до селидбе нису у проблему. Ја сам први месец куповао компјутер и телефон и могу да кажем да сам се напатио док нисам протумачио све њихове услове. Да сам послушао Јапанце и отишао у прву продавницу и купио шта је у понуди (тако би они да су у иностранству) могао сам платити и дупло.

Што се комуналија тиче, највећи је свакако рачун за струју. Јапанци немају централно грејање и имају изузетно танке зидове и, што је још несхватљивије, прозоре, тако да је грејати и хладити цео такав стан подвиг. Постоје гасне грејалице, на нафту и на струју, клима уређаји, али ко хоће, може и да не греје и да не хлади! Тако Јапанци решавају тај проблем. Студенти висе на факултету по цео дан (бесплатан интернет и грејање), ноћу се добро покрију и кунем се, познајем једног који целу зиму и цело лето није упалио климу! Ко каже да се тако не може, не познаје довољно себе. Сви то могу, питање је да ли хоће. Ја грејем, признајем, али кад други студенти чују да сам добио рачун за струју као они за целу кирију и све комуналије седну на дупе. Али ја нисам сам, кад сам ја на факултету, жена је кући и неће сигурно седети цео дан у хладном. Друго, зависи какав бојлер имате. Мој је изгледа неки од 500 литара, који стоји изван стана у посебној просторији за инсталације којој немам приступ и одврнут је на температуру за шурење (70-80 степени!). Трошио-не трошио врелу воду стигне ми неких 3000 за струју. Ово не мора бити тако и прилично варира. Кад додам грејање на климу буде и по 13000. Али мој стан је мало већи (38 квадрата) и клима ради скоро по цео дан на 19 степени тако да и није страшно. У сваком случају, рачун за струју може бити доста мањи (рецимо 3000/месечно ако упросечимо целу годину). Остали трошкови су много мањи (осим телефона, али то је дуга прича)

Да сумирамо, становање:

Кирија (гарсоњера) од 20000 (градић) - 70000 (Токијо)
Студентски дом од 6000 до 15000 (сви трошкови осим струје) у мом месту (у Токију је вероватно скупље)

Комуналије:
- Струја основна претплата као у Србији око 700 динара, 1kWh је 20-так динара (има зелена, плава, црвена тарифа, али је јако мала разлика међу њима
тако да сам узео просек)
-гас око 350 динара кубик (са тешким кувањем потрошимо за месец дана 5 кубика, па нам је и рачун око 2000)
-вода у зависности од потрошње 1500-2500 за двоје.
-паркинг око 3000 (ко има кола)
-Изношење ђубрета се не плаћа, сматра се да то што прикупиш и сортираш ђубре је довољан допринос (гориво ђубре се пали, папир и метал се рециклира и то покрива вредност одношења смећа)
-мобилни телефон (ово заслужује детаљно објашњење, али ћемо овде ставити оквирно) ако сте студент можете се извући и са 2000/месечно са не-паметним телефоном, ако хоћете паметни минимум 5000. Ту су и цаке ако прелазите с једне мреже на другу можете проћи изузетно повољно ( и до 70% јефтиније) тако да наћи студента који иде кући и хоће да вам да картицу може јако пуно пара да вам уштеди (опет кинеска искуства)
-интернет у студентском дому 100 Mb/s је 2300, али вам се не дозвољава бежични рутер (само кабл у 21-ом веку!?), али ако узмете ADSL онда бар 5000 месечно, а пре ће бити 7000. Наравно, сви студенти добијају бесплатан интернет на факултету и ако узмете паметни телефон имаћете 4Г интернет свуда са собом тако да вам ADSL није неопходан.
-здравствено осигурање: хм, молим помоћ искуснијих. Знам да је за мене и жену за ову прву годину било неких 3500 јена/месечно. Нажалост, не знам како би било да сам запослен, да је жена запослена и све остале варијанте, али знам да ми то осигурање све могуће незгоде и болести покрива 75% што је прилично кул и јефтино, ако се узме у обзир ниво здравствене заштите у Јапану.

Кад се подвуче црта види се да основни трошкови могу да иду од невероватних 12000 у дому уз скроман живот, па до невероватних 100000 са свим погодностима у Токију!

На све ово иде и храна и остали животни трошкови, али о томе сутра...