Studiranje

[Raamen]

Јапан је земља бирократије. Па и тако, нема Мице-Убице на шалтеру и ФТ1П (фали ти 1 папир) појаве.
Мене који долазим из својеврсне "земље импровизације" где све може и ништа не може, ово је морало да дотакне.
Сад је био упис, па је добра прилика да видимо како то изгледа у Јапану.

Школска година почиње у априлу, али пријемни испити за мастер и докторске студије почињу већ у августу. Има два рока, тај у августу и поправни у фебруару.
То је и прилика да се домогне бољег факултета, ко није успео одмах након средње школе.
Што се процедуре тиче, добијеш књижицу А4 формата од неких 30 страна где је све објашњено. На јапанском. И још једну са формуларима које треба да попуниш. На јапанском, наравно. Иако се у свакодневном животу добро служим јапанским (енглески причам само са другим странцима, а и са њима понекад јапански), ову књижицу сам никад не бих растумачио.
Ту опет ускачу Јапанци, који су ми доделили тутора, момка из моје лабораторије, који је плаћен од државе да ми олакша студирање. Мој тутор и ја смо некако и
добри пријатељи тако да је попуњавање његових радних сати пука формалност, а опет ја се никад не морам устручавати да питам за помоћ.
На њему је доста одговорности тако да овај посао никако не сме отаљати, тј. да ја не смем ништа отаљати.
Поред слике, предефинисане биографије, морао сам да добавим и уверења о дипломирању из Србије, списак оцена, и све редом у оригиналу, запечаћено од стране мог матичног универзитета.
Да попуним неколико изјава, да направим озбиљан план истраживања и да купим једну коверту, адресирам је на себе да могу да ми пошаљу одговор и попуним још једном адресу да касније могу да ми пошаљу упутства за упис! До те мере се иде у организацији.

Сам испит је имао строгу форму, пред свим професорима на департману (неких 15-ак, мали департман) сам морао да презентујем себе, свој досадашњи рад и у детаље да објасним мој план за истраживање и за дисертацију. 20 минута Power Point и једно 10 минута питања. Тачно толико, плус/минус 30 секунди. Резултати су стигли двадесетак дана касније у оној коверти коју сам приложио.
Испит је коштао 30 000 јена (око 300 евра у то време), али је и то платила држава за мене.

Упис је крајем марта, слична процедура. Једна књижица за објашњења, друга за попуњавање. Разлика је што сам овај пут у коверти са тим важним документима, добио и гомилу неважних.
Нпр. рекламе за банке, јер сваки нови студент мора да има отворен рачун у банци, да преко њега плаћа школарину. Таман посла да нешто препусте случају и таман посла да изрекламирају само једну банку.
Разна осигурања, учлањења у клубове студената, картице за мензу. На крају сам укапирао, на ком год пише "честитамо вам упис!" тај је реклама. За сваки случај мој тутор је морао да провери шта је битно, а шта не. од свега овога доле



требало је само ово


од свега овога, једино што је било двојезично је овај папир


Једна од битнијих ствари је цена студирања, наравно. Ја сам све држао да се то креће око 300 000 јена годишње (сад око 2500 евра). Е па није, то је само цена уписа, него по семестру треба још 250 000, укупно око 4100 евра + и воала, ето цифре од 800 000 јена (око 6500 евра). Срећна околност је то што скоро сви универзитети, укључујући и најславније имају сличне цене студирања, тако да не утиче ваше имовинско стање на избор факултета већ искључиво резултати показани на пријемном испиту за који се спремају по неколико година (посебна прича). Приватни универзитети постоје, скупљу су ( не драстично), али нису толико цењени као највећи државни. Е сад, ако немате пара, високо образовање вам неће бити ускраћено. Мој колега-тутор-пријатељ је у таквој некаквој ситуацији. Ни мама ни тата му не раде, зато му држава плаћа школарину, тј социјално из заједничких пореза (и за то постоји формулар приликом уписа).

На слици је објашњење трошкова школарине


А ово је формулар за ослобађање од плаћања истог. Само треба попунити ко (и ко гарантује за њега) и обележити разлог зашто није у могућности да плати. На полеђени треба детаљније описати ситуацију, али су наведени и примери, тако да се све своди на ту једну изјаву. Да ли и како они после то проверавају - не знам.


На крају и поред огромног броја формулара, увек постоји начин да се сви они лепо попуне. И не, не треба држављанство и крштеница! Лична идентификација је довољна (у мом случају то се зове "Alien registration card"). У почетку изгледа страшно, али се на крају претвори у бесомучно исписивање адресе, имена латиницом и катаканом, потписивање ту и тамо. Увек уз формуларе дође и check-листа на којој лепо пише који документи требају и приликом предаје ти обележиш које си предао да ако их изгубе не испадне да ниси ни предао. А и за сопствено подсећање су добри. Такође, тачно су наведена имена формулара, па чак и да не знаш шта пише можеш да упоредиш знакове и утврдиш да су исти. Неком ово изгледа смешно, али кад би неко покушао тако нешто да уведе у Србију видео би колико то није лак посао. Колико год пут бирократије био замршен, можете бити сигурни да ће неко знати да одговори на ваше питање. Yoyogi је већ негде помињао, да су им шалтер сале отворене, тако да увек можете видети шта службеници раде, јер је и сам процес транспарентан. Тако је у студентској служби, тако је у пошти, тако је и у градској кући, а тако је било и приликом уписа.

Ево како је то изгледало. Прво те дочекају испред сале, па у зависности од степена студија и департмана шаљу за одговарајући сто где те чекају љубазни службеници да ти прегледају докумантацију и издају уверење да си се уписао. 5 минута посла.


Сала је иначе мултифункционални простор, служи за разне презентације, оријентације, а и за овакве потребе кад за релативно кратко време треба примити пуно људи. Упис је у исто време на једном месту за све факултете, одсеке, департмане, а не на свакој студентској служби посебно. Мислим да су и школарине исте за цео универзитет, независно од департмана и смера. Ово такође делује једноставно до те мере да се запитамо зашто и код нас није тако, али реалност је таква да због неусаглашености Устава са законима, закона са подзаконским актима, а ових са статутима универзитета, код нас то вероватно не може да буде. Барем засад...