Results 1 to 7 of 7

Thread: Studiranje

  1. #1

    Studiranje

    Јапан је земља бирократије. Па и тако, нема Мице-Убице на шалтеру и ФТ1П (фали ти 1 папир) појаве.
    Мене који долазим из својеврсне "земље импровизације" где све може и ништа не може, ово је морало да дотакне.
    Сад је био упис, па је добра прилика да видимо како то изгледа у Јапану.

    Школска година почиње у априлу, али пријемни испити за мастер и докторске студије почињу већ у августу. Има два рока, тај у августу и поправни у фебруару.
    То је и прилика да се домогне бољег факултета, ко није успео одмах након средње школе.
    Што се процедуре тиче, добијеш књижицу А4 формата од неких 30 страна где је све објашњено. На јапанском. И још једну са формуларима које треба да попуниш. На јапанском, наравно. Иако се у свакодневном животу добро служим јапанским (енглески причам само са другим странцима, а и са њима понекад јапански), ову књижицу сам никад не бих растумачио.
    Ту опет ускачу Јапанци, који су ми доделили тутора, момка из моје лабораторије, који је плаћен од државе да ми олакша студирање. Мој тутор и ја смо некако и
    добри пријатељи тако да је попуњавање његових радних сати пука формалност, а опет ја се никад не морам устручавати да питам за помоћ.
    На њему је доста одговорности тако да овај посао никако не сме отаљати, тј. да ја не смем ништа отаљати.
    Поред слике, предефинисане биографије, морао сам да добавим и уверења о дипломирању из Србије, списак оцена, и све редом у оригиналу, запечаћено од стране мог матичног универзитета.
    Да попуним неколико изјава, да направим озбиљан план истраживања и да купим једну коверту, адресирам је на себе да могу да ми пошаљу одговор и попуним још једном адресу да касније могу да ми пошаљу упутства за упис! До те мере се иде у организацији.

    Сам испит је имао строгу форму, пред свим професорима на департману (неких 15-ак, мали департман) сам морао да презентујем себе, свој досадашњи рад и у детаље да објасним мој план за истраживање и за дисертацију. 20 минута Power Point и једно 10 минута питања. Тачно толико, плус/минус 30 секунди. Резултати су стигли двадесетак дана касније у оној коверти коју сам приложио.
    Испит је коштао 30 000 јена (око 300 евра у то време), али је и то платила држава за мене.

    Упис је крајем марта, слична процедура. Једна књижица за објашњења, друга за попуњавање. Разлика је што сам овај пут у коверти са тим важним документима, добио и гомилу неважних.
    Нпр. рекламе за банке, јер сваки нови студент мора да има отворен рачун у банци, да преко њега плаћа школарину. Таман посла да нешто препусте случају и таман посла да изрекламирају само једну банку.
    Разна осигурања, учлањења у клубове студената, картице за мензу. На крају сам укапирао, на ком год пише "честитамо вам упис!" тај је реклама. За сваки случај мој тутор је морао да провери шта је битно, а шта не. од свега овога доле

    Name:  2013-03-28 21.19.58.jpg
Views: 1131
Size:  33.8 KB

    требало је само ово
    Name:  2013-03-27 00.25.46.jpg
Views: 1108
Size:  21.9 KB

    од свега овога, једино што је било двојезично је овај папир
    Name:  2013-03-27 04.12.54.jpg
Views: 1143
Size:  14.5 KB

    Једна од битнијих ствари је цена студирања, наравно. Ја сам све држао да се то креће око 300 000 јена годишње (сад око 2500 евра). Е па није, то је само цена уписа, него по семестру треба још 250 000, укупно око 4100 евра + и воала, ето цифре од 800 000 јена (око 6500 евра). Срећна околност је то што скоро сви универзитети, укључујући и најславније имају сличне цене студирања, тако да не утиче ваше имовинско стање на избор факултета већ искључиво резултати показани на пријемном испиту за који се спремају по неколико година (посебна прича). Приватни универзитети постоје, скупљу су ( не драстично), али нису толико цењени као највећи државни. Е сад, ако немате пара, високо образовање вам неће бити ускраћено. Мој колега-тутор-пријатељ је у таквој некаквој ситуацији. Ни мама ни тата му не раде, зато му држава плаћа школарину, тј социјално из заједничких пореза (и за то постоји формулар приликом уписа).

    На слици је објашњење трошкова школарине
    Name:  2013-03-28 21.41.11.jpg
Views: 1151
Size:  38.2 KB

    А ово је формулар за ослобађање од плаћања истог. Само треба попунити ко (и ко гарантује за њега) и обележити разлог зашто није у могућности да плати. На полеђени треба детаљније описати ситуацију, али су наведени и примери, тако да се све своди на ту једну изјаву. Да ли и како они после то проверавају - не знам.
    Name:  2013-03-28 21.41.23.jpg
Views: 1145
Size:  26.6 KB

    На крају и поред огромног броја формулара, увек постоји начин да се сви они лепо попуне. И не, не треба држављанство и крштеница! Лична идентификација је довољна (у мом случају то се зове "Alien registration card"). У почетку изгледа страшно, али се на крају претвори у бесомучно исписивање адресе, имена латиницом и катаканом, потписивање ту и тамо. Увек уз формуларе дође и check-листа на којој лепо пише који документи требају и приликом предаје ти обележиш које си предао да ако их изгубе не испадне да ниси ни предао. А и за сопствено подсећање су добри. Такође, тачно су наведена имена формулара, па чак и да не знаш шта пише можеш да упоредиш знакове и утврдиш да су исти. Неком ово изгледа смешно, али кад би неко покушао тако нешто да уведе у Србију видео би колико то није лак посао. Колико год пут бирократије био замршен, можете бити сигурни да ће неко знати да одговори на ваше питање. Yoyogi је већ негде помињао, да су им шалтер сале отворене, тако да увек можете видети шта службеници раде, јер је и сам процес транспарентан. Тако је у студентској служби, тако је у пошти, тако је и у градској кући, а тако је било и приликом уписа.

    Ево како је то изгледало. Прво те дочекају испред сале, па у зависности од степена студија и департмана шаљу за одговарајући сто где те чекају љубазни службеници да ти прегледају докумантацију и издају уверење да си се уписао. 5 минута посла.
    Name:  2013-03-26 11.39.02.jpg
Views: 1127
Size:  47.8 KB

    Сала је иначе мултифункционални простор, служи за разне презентације, оријентације, а и за овакве потребе кад за релативно кратко време треба примити пуно људи. Упис је у исто време на једном месту за све факултете, одсеке, департмане, а не на свакој студентској служби посебно. Мислим да су и школарине исте за цео универзитет, независно од департмана и смера. Ово такође делује једноставно до те мере да се запитамо зашто и код нас није тако, али реалност је таква да због неусаглашености Устава са законима, закона са подзаконским актима, а ових са статутима универзитета, код нас то вероватно не може да буде. Барем засад...
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  2. #2
    Студентска менза. Три реда, за три основне врсте хране која се служи. Десно је "мен" тј. резанци, нудле (рамен, соба, удон), у средини "донбури" и "каре раису" (јела на бази пиринча), и крајње лево је комбинација по сопственом избору. Што се мене тиче, ја увек десно јер обожавам рамен.
    Name:  1.jpg
Views: 1102
Size:  33.2 KB

    Нема жетона за посуђе, може и да се изнесе напоље, нико не проверава, јер и не мора. Ником не пада на памет да краде виљушке и ножеве што је тужна свакодневница у мензама по Србији
    Name:  2.jpg
Views: 1091
Size:  40.2 KB

    Ово је пролећни јеловник за јела на бази резанаца. Узмеш картицу одговарајућег јела (и црвену ако хоћеш већу порцију) и ставиш на пулт где те тете брзо услуже.
    Name:  3.jpg
Views: 1067
Size:  36.4 KB

    Ово је кривац што стално бирам исти ред и што сви страни студенти и професори знају која ми је омиљена храна - рамен. Овај конкретно заснован на мисо чорби и љут је, али нема сваки дан, обично је чорба само мисо или соја. Парче свињетине, млади лук насецкан на колитиће и зелениш је мислим од белог лука, али нисам сигуран. Ово јаје је за мене што и Сунце за земљу, тако ме огреје. Жуманце полуровито, баш како волем. Признајем да је моја љубав према рамену ирационална и да ме не треба схватати потпуно озбиљно, али треба пробати!
    Name:  4.1.jpg
Views: 1084
Size:  29.7 KB

    Овај је на бази соје, можда најрепрезентативнији рамен. Ту су и сви састојци, нутрицијски подаци и упозорења за алергичне. Тета која прави је хируршки прецизна, могла би некад да промаши па да убаци два листа меса
    Name:  4.jpg
Views: 1067
Size:  42.9 KB

    Не могу да одолим ово је од данас Кумамото рамен, изузетно ретка зверка у нашој мензи. Пливају тракице од свињске кожуре, које су крцкаве, никако жилаве, а state-of-the-art јаје је кувано у соја сосу, па је беланце постало браонце.
    Name:  2013-05-14 12.39.22.jpg
Views: 1102
Size:  28.5 KB

    Ово је донбури/каре секција, убедљиво највише људи се ту наређа, ред током "шпица" од 12 до 1 иде по 30 метара напоље. Али брзо се помера, у који год ред да станеш најдуже се чека 15 минута. Изван поменутог званичног времена ручка, нема никаквог чекања. Овде се наручује усмено, јер има само 4 јела
    Name:  5.jpg
Views: 1052
Size:  48.2 KB

    Прескочио сам плаћање и секцију где бираш по жељи. Има и део са салатама, дезертима, можда додам неки други пут.

    Након што платиш, сипаш себи чај или воду (без ограничења), додаш премаз/дресинг на салату.
    Name:  6.jpg
Views: 1104
Size:  35.7 KB

    Мало сам изгледа лагао за ограничење, ова нацртана девојчица каже да се "суздржимо од сипања чаја у PET амбалажу Значи има бисера и овде.
    Name:  7.jpg
Views: 1052
Size:  21.9 KB

    Ја сам као што видите био у време не-ручка тако да је било пусто. Корпе су да ставиш торбу, јакну, јер кад је гужва онда је тај баш тесно. Иначе овај део је део за брзо клопање ("quick sheet" пише на зеленим подметачима) од 11:30 до 13 часова, дакле у време ручка. Има још један спрат, па на спрату тераса, за клопање под ведрим небом.
    Name:  8.jpg
Views: 1037
Size:  50.6 KB

    Време ручка, али већ је око 12:40 отуда толико слободних места. У 12:15 једва нађеш где да седнеш (али увек можеш да нађеш).
    Name:  2013-05-14 12.38.42.jpg
Views: 1063
Size:  53.9 KB

    у ово глуво доба, студенти се скупљају и ту отпадају, налазе се са туторима или једноставно висе на интернету. Ово четворо су одавно јели и сад гледају нешто очигледно јако занимљиво на нечијем телефону.
    Name:  10.jpg
Views: 1078
Size:  47.2 KB

    Оне су, пак, имале неки важан састанак у вези њиховог клуба/секције/ваннаставних активности.
    Name:  11.jpg
Views: 1067
Size:  55.9 KB

    Ово је двориште, столови и клупе су ту, па ко жели, може да изнесе тацну напоље и тамо да једе.
    Name:  12.jpg
Views: 1078
Size:  46.7 KB

    На крају сав есцајг/чинију/тањир/шољу за чај лепо однесеш до зоне за прање, раздвојиш штапиће од кашике/виљушке/ножа и оставиш на аутоматизованој траци која обавља остало.
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  3. #3
    Ван-наставне активности су на јапанским универзитетима веома популарне.
    Студенти сами оснивају разне клубове и секције, нико их не тера и не подстиче.
    Бити део групе је јако важно у Јапану, али ипак лична интересовања су пресудна за приступање неком клубу.
    Е сад, сваке године у априлу, кад дођу нова лица, старији студенти висе испред центра за студентску сарадњу и "врбују" бруцоше, да приступе њиховом клубу. Умеју да буду врло иновативни кад се рекламирају иако од тога немају ни цвоњка од некаквог студентског савеза.
    Обуку своје "кул" клупске јакне, униформе, направе таблу и дигну високо. Осмех на лице и стартују људе. Информишу их о свом клубу и праве нова познанства.
    Name:  2013-04-04 13.35.27.jpg
Views: 1037
Size:  57.0 KB

    Ови једни су мало даље донели и конопац, па су прескакали. Не знам који им је клуб, али баш има разних, од најбизарнијих до најозбиљнијих.
    Name:  2013-04-04 13.42.25.jpg
Views: 1055
Size:  59.7 KB

    уживо рекламирање је један начин, а има још један, перманентни. Велике огласне табле постављене у центру кампуса код мензе. Ту пише и детаљније какав је клуб у питању. По плакатима видите да је у питању ентузијазам. Већина није одштампана него колажирана, исписана руком, а дизајнирани су, ад-хок.
    Углавном спортски и уметнички клубови, жонглирање, клубови за учење страних језика, фото, плесни клубови итд.
    Name:  2013-04-23 14.51.04.jpg
Views: 1009
Size:  67.2 KB
    Name:  2013-04-23 14.51.28.jpg
Views: 992
Size:  57.2 KB
    Name:  2013-04-23 14.51.45.jpg
Views: 997
Size:  59.7 KB
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  4. #4
    Места где се уствари одвијају све те њихове ваннаставне активности су у ствари јако занимљива. Не мора за све да постоји наменски простор, чак ни у Јапану. Ентузијазам се избори за своје место под сунцем.
    На пример ова зграда, конференцијска сала целог универзитета и њена фасада постала је уточиште многим клубовима.
    Овако изгледа из даљине, кров је као шкољка, пригодно, јер смо на 100-200 метара ваздушном линијом од мора. Кад се приђе мало ближе кров се не види.
    Name:  1 2013-05-01 17.41.12.jpg
Views: 1029
Size:  29.3 KBName:  2 2013-05-09 18.11.29.jpg
Views: 982
Size:  36.9 KB

    Овако је у сумрак, унутрашњост сија.
    Name:  3 2013-05-02 18.46.15.jpg
Views: 1037
Size:  41.5 KB

    Оно што је ову наизглед обичну зграду квалификовало за култно место и окупљање младих студената је њена стаклена фасада, која одбија доста светлости па је скоро као огледало. То, и локација, у сред кампуса, преко пута комбинија, далеко од биле којег облика становања, може да се прави бука. Е да, и надстрешница
    Са десне стране се окупљају углавном жонглери и углавном преко дана. Ево како то изгледа. Вежбају жонглерске дисциплине које су специфичне за Јапан (нисам баш сигуран да су традиционалне...)
    Name:  4 2013-05-02 18.46.24.jpg
Views: 1000
Size:  36.3 KBName:  5 2013-05-01 17.38.15.jpg
Views: 1002
Size:  34.5 KBName:  6 2013-06-05 18.39.32.jpg
Views: 1015
Size:  45.6 KBName:  7 2013-06-06 16.49.32.jpg
Views: 1015
Size:  37.9 KB


    Уз леву фасаду се окупљају плесачи, од болера, до break dance-a Ти што "брејкују" уствари заузму сам ћошак зграде, јер ту имају највише простора. Плесачи обично дођу кад падне мрак, али има их и у свим деловима дана.
    Донесу касетофоне, пусте музику/е и играју до касно увече. Замислите сад лето, јулске вечери, поноћ, мјузу, цугу и буљук младих који сами осмишљавају кореографију и увежбавају. А ни море и плажа нису далеко...
    Сви они који кажу да је опуштен живот био само у старој Југославији и да је у капитализму немогућ, сад би требали да повуку реч
    Name:  8 2013-05-02 18.46.21.jpg
Views: 1006
Size:  36.2 KBName:  2013-04-22 19.29.18.jpg
Views: 984
Size:  36.9 KB

    За нас архитекте највећа несрећа је да пројектујемо зграду која ће бити празна, хладна, одбојна за обичне људе. Конференцијске сале имају све предиспозиције да буду такве, зар не. Међутим, овде се десила магија (коју је архитекта омогућио тако што је направио надстершницу), па фасаду не чини стакло већ - људи. Моја омиљена зграда у кампусу, биће и бољих слика
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  5. #5
    Универзитетски кампус је заиста сјајно место. Београђани то не знају, факултети су раштркани по целом граду, али Новосађани добро знају.
    Кампус Мие Универзитета је умногоме сличан новосадском универзитетском кампусу. Зато ћу на овој теми писати и о сличностима разликама и занимљивостима из кампуса.

    Тема је широка, биће доста постова о томе, без неког реда. За почетак ево једног детаља који је можда само мене одушевио.

    Излазим из студентске мензе и по обичају кад идем сам гледам у под, замишљен. Кад оно, флекав бетон!
    То вас натера да приметите како је обично и асфалт и тротоар у Јапану чист, нема флека од жваке, нешто што сте олако усвојили као сасвим нормално.
    Зато кад видите овако флекав бетон, морате застати, казати "аре!?" (јапански узвик кад им нешто није баш јасно, кад су затечени развојем догађаја,...), почешкати се по глави, па онда полако, бојажљиво погледати изнад себе све мислећи у себи "ма нема шансе да је..."
    Name:  1.jpg
Views: 995
Size:  61.2 KB

    али јесте! Дуд је!
    Name:  2.jpg
Views: 1016
Size:  71.0 KB
    Name:  3.jpg
Views: 1012
Size:  67.4 KB

    Откуд он овде, не знам, нити како га нисам прошле године приметио. А није ни мали.
    Можда дуд у Јапану и није нешто чудно, али је на мене оставио јак утисак. Изгледа да носталигаја "works in mysterious ways"
    Name:  4.jpg
Views: 1020
Size:  51.0 KB
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  6. #6
    Mislim da Japanci znaju kako je "messy" dudovo drvo kada sazreva. Kao dete sam imao dud u dvoristu, kada zri, bio sam plav od uveta do uveta i ruke isto plave. A ispod njega, haos, ose, muve, sve se okomile na opale dudinje.

    U Japanu ga zovu "kozo", engleski je "mullberry".

    Ono sto je svilena buba za svilu, to je dudovina za papir. Proces pravljenja papira. Dudovina se posece:



    Pa u "komoru", na paru, da se odvoji kora od drveta:



    Odvojeno od grana:



    To "istuku" u pulpu:




    Sada moze papir da se pravi:




    Cak je i moja cerka pravila lepezu u Obara Washi:





    Gotov proizvod:




    Nikada dud nisam video u Japanu, bas nikada.
    Pretpostavljam da su danasnji studenti bili na pravljenju papira i videli isto ovo. Gde god se pravi papir, masa skolskih ekskurzija.

    Nesto se mislim, da nije taj dud u tvom kampusu posadjen sa namerom da podseca odakle papir, simbol intelektualnosti, dolazi? Takvo drvo se ne sadi slucajno niti nice niotkuda, pogotovo ne kao divlje medju akademcima.

    Nije da nema razloga da ih se podseca. Zapis na papiru opstaje vekovima, duze nego na CD-ROM. Kako su prosli oni bez papira i pisane istorije (americki Indijanci, australijski Aboridzini, Papua Nova Gvineja, ostrva Polinezije)?

    Ima ovde jos o "washi", japanskom papiru.

    Bas si me podsetio da treba da dopunim te postove.
    (Clone of Yoyogi)

    "My woman from Tokyo,
    She makes me see.
    My woman from Tokyo,
    She's so good to me"

    Deep Purple
    Woman from Tokyo
    "Who do we think we are", Album
    EMI, 1972.

  7. #7
    Кјудо клуб

    Већ смо рекли има разних ваннаставних активности у кампусу и могућности за бављење разним спортовима.
    Међу њима су и традиционалне јапанске борилачке вештине. Сви знају за кендо (вештина јапанског мачевања), џудо, карате, сумо, нинђуцу, али мало људи у Србији зна за
    вештину самурајског стреличарства - кјудо. Сама реч значи "пут/начин лука" (кјуу - лук, до - пут/начин). За разлику од осталих вештина које могу да се одвијају у обичним фискултурним салама и малим дођо-има кјудо захтева специјалан простор. Мене мој "пут штребања" сваки дан наводи поред једног кјудо стрелишта. Већ сам их сморио колико их сликам, мал-те-не сваки пут кад прођем.

    Обична пластична ограда висине 2 метра
    Name:  2013-05-09 18.13.51.jpg
Views: 931
Size:  35.1 KB

    На средини има један отвор у огради кроз који је могуће посматрати активности
    Name:  2013-05-09 18.13.59.jpg
Views: 916
Size:  44.1 KBName:  2013-05-09 18.14.08.jpg
Views: 926
Size:  35.5 KB

    Нови, тек регрутовани чланови уче основне технике од својих "старијих" колега изван дођоа. Институција старијег је у Јапану јако важна, некад чак и неколико месеци разлике може одредити ко се коме и како обраћа. Сама реч "сенсеи" нпр. не значи "учитељ" него "рођен пре". Зато више и зна, јер је рођен пре и аутоматски има више искуства. Чак и да некако научиш више од њега, његово искуство не можеш надмашити.
    Name:  2013-06-05 18.51.40.jpg
Views: 929
Size:  31.7 KB

    Травњак се са великом пажњом одржава уредним. Увек подшишан и цакум-пакум. Ово цвеће је негде из маја (цветало је око недељу дана), Јојоги ће боље знати које је, ја се ту ич не разумем.
    Name:  2013-06-05 18.51.52.jpg
Views: 942
Size:  37.7 KB

    Тренирају и ноћу, дође кад коме одговара, може да буде ту и цео дан ако хоће. Скоро увек има неког и ноћу, а некед и баш дубоко у ноћ.
    Онда ствар изгледа овако. Осветљене мете и кјудо-исти који се јасно виде док изводе свој ритуал затезања и отпуштања стреле (о, да, то јесте читав ритуал).
    Name:  20130628_204337.jpg
Views: 944
Size:  14.9 KBName:  20130628_204446.jpg
Views: 946
Size:  28.0 KBName:  20130628_204504.jpg
Views: 939
Size:  27.9 KB

    Кад баш-баш нема никог као на овој слици у 5 ујутру, онда затарабе дођо овако.
    Name:  20130606_042749.jpg
Views: 949
Size:  33.8 KB

    Још пар ствари о кјудо-у. Лук је несиметричан (не затеже се по средини) и врло је компликоване геометрије. Гледао сам негде процес израде тих лукова, и како то зна да буде с Јапанцима - читава наука. Од тражења одговарајућег дрвета, па до његовог сечења, сушења и онда пажљивог савијања. Такав лук се лакше натеже и стрела лети брже него што је то случај са европским луком.
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •