Саио фестивал (Saioh, 斎王）
Одржава се у месту Саику (斎宮） задњих тридесетак година, тј. одкад су почела ископавања комплекса грађевина који је представљао резиденцију принцеза које су биле Саио. Наиме, сваки нови цар је по ступању на престо, слао једну од својих кћерки да у име царске породице служи у најстаријем и за Јапанце најважнијем Исе Ђингу храму. Те девојке су називане Саио (није властито име, није титула). Не би то било толико необично да оне нису имале забрану да се врате у Кјото осим у случају да неко од чланова породице премине. Сама њихова улога није била толико велика и у Исе Ђингу су ишле свега три пута годишње, мада су се у Саику молиле сваког дана.
Саику је од Исе-а удаљен неколико километара. Данас је ту мало насеље и музеј посвећен Саио принцезама.
Цела та традиција је почела још у седмом веку и трајала је 660 година, нисам баш разумео зашто је прекинута. Вероватно сви који прате форум већ знају, али хајде да поменемо. Тешко је одредити шта је то "чисто јапанско" у јапанској култури. Утицај Кине, будизма и разни други утицаји са којима су се Јапанци повремено сусретали, бивали су преображени и стопљени у јединствену јапанску културу. Оно што Јапанци сматрају "најјапанскијим" ("traditional Japanese") је управо тај период пре доласка Будизма у 7. веку. Овај фестивал је добра прилика (наравно не и једина) да се приђе доста близу том и таквом Јапану (ношња, архитектура, Шинто религија, ритуали, укупна атмосфера,...).
Фестивал који је био данас одржава се једном годишње и покушава да кроз параду оживи атмосферу из тог периода.
Није било превише људи. Ове слике јесу од 9:30 ујутру, али ни у подне није било баш гужве. На неколико места омладина и разна културно-уметничка друштва и клубови се изводили разне тачке. Стандарно за јапанске фестивале, много тезги са најразличитијом вашарском храном. У позадини се види балон за разгледање околине (јер је читав терен километрима унаоколо као раван као тепсија. На средњој слици је музеј.
Балон је вероватно најбитнија споредна атракција, али сам се ја помало разочарао. Очекивао сам да полетимо и надлетимо терен и археолошке ископине, али десило се само да смо се вертикално подигли неких 20-30 метара и бацили поглед на пиринчана поља с те висине. Вероватно је лепши призор балона са земље него земље из балона, нажалост. Такође, у корпи је било јако тесно и вруће, па су нам и слике, тако, безвезе. А није ни јефтин, 1500 јена по особи...
Музеј је већ друга прича. Фино, кроз пар кратких филмова објашњена историја Саио принцеза и најбитнији куриозитети. Један од њих је ритуално одлажење од куће из престонице и долазак у Исе Ђингу. Путовање које је трајало 6 дана и 5 ноћи у току којег је принцеза имала обреде прочишћења. Конкретно у том филму, приказана је принцеза из 1053. године (За врхунац ове традиције сматра се 10. и 11. век) која је, кад је одлазила од куће, имала само 10 година. Цео пут је у свом дневнику записао самурај који јој је био одређен као пратња. Поворка је бројала преко 500 људи. Лево на слици је Саику комплекс (централни, гушће изграђени део је принцезин комплекс, около су куће за слуге, хијерархијски распоређене око главне грађевине. У средини је како је поворка изгледала, а десно кола у којима су носили принцезу.
Сама кућа је направљена у традиционалном јапанском стилу који се зове Шинден-зукури. Занимљиво је да нема спољашњих зидова, само засторе (Сударе) и тешке дрвене шалокатре (Шитоми-до), а унутра је све један простор који се преграђује мањим завесама (кићо) и хармоника-засторима (бјоудоу). Има макета (лево), део ентеријера у природној величини (средина) и неки детаљи из живота Саио као нпр. детаљно описани специјалитети који су им служени (десно).
Као и у сваком јапанском музеју у којем сам досад био, посебна пажња посвећена је деци. Лево на слици два дечака се такмиче ко ће пре да сложи поломљен крчаг (леви победио). Ту су и интерактивни водичи који вам помажу да сазнате више. Десно на слици је један такав систем где савремена девојчица пита дечака из прошлости шта и како, а овај даје одговоре и објашњења. Деци се свиђа, успут нешто и науче.
Од 1 до пола 3 је главни догађај - парада. Имају и Саио (лепо девојче, богами) и гомилу слуга. Приметити да оне не носе данашњи кимоно већ "ђу-ни-хитое", 10 килограма тешка ношња, састављена од дванаест делова. Ове девојке су конкретно, на типично спор и ритуалан начин положиле један цвет у мали поточић (Саио га је положила, остале су јој чувале страх)
Онда су формирали колону и однели Саио и њене две најближе слушкиње. Саио је на средњој слици, њених сат ипо славе, сви су је дозивали да им маше и позира, што је она са достојанственим осмехом радо чинила.
У туристичком делу има још једна грађевина, која јако подсећа на кућу у којој је и Саио живела. Улаз бесплатан. Може се осетити атмосфера у шинден-зукури кући, ући у верну реплику кола у којима је Саио ношена. За 3500 јена можете се сликати у помињаној ношњи (ово се лако облачи, направљено је као капут, само се огрне, али за сликање послужи). Ту су и разне игре за децу, место за предах.
Иако је био фестивал и како кажу званично било 5000 људи, ниједног момента се није осетила гужва и ужурбаност туристичке атракције. Није било буљука гаиђина, заправо ретко их је и било, тако да смо ја и жена са својим габаритима били чак и мала атракција код балона (оће ли полетети или неће, хахах). У сваком случају, вреди видети и доживети.
Reply With Quote
Bookmarks