Results 1 to 2 of 2

Thread: Japanska kultura - festivali

  1. #1

    Japanska kultura - festivali

    Саио фестивал (Saioh, 斎王)
    Одржава се у месту Саику (斎宮) задњих тридесетак година, тј. одкад су почела ископавања комплекса грађевина који је представљао резиденцију принцеза које су биле Саио. Наиме, сваки нови цар је по ступању на престо, слао једну од својих кћерки да у име царске породице служи у најстаријем и за Јапанце најважнијем Исе Ђингу храму. Те девојке су називане Саио (није властито име, није титула). Не би то било толико необично да оне нису имале забрану да се врате у Кјото осим у случају да неко од чланова породице премине. Сама њихова улога није била толико велика и у Исе Ђингу су ишле свега три пута годишње, мада су се у Саику молиле сваког дана.
    Саику је од Исе-а удаљен неколико километара. Данас је ту мало насеље и музеј посвећен Саио принцезама.
    Цела та традиција је почела још у седмом веку и трајала је 660 година, нисам баш разумео зашто је прекинута. Вероватно сви који прате форум већ знају, али хајде да поменемо. Тешко је одредити шта је то "чисто јапанско" у јапанској култури. Утицај Кине, будизма и разни други утицаји са којима су се Јапанци повремено сусретали, бивали су преображени и стопљени у јединствену јапанску културу. Оно што Јапанци сматрају "најјапанскијим" ("traditional Japanese") је управо тај период пре доласка Будизма у 7. веку. Овај фестивал је добра прилика (наравно не и једина) да се приђе доста близу том и таквом Јапану (ношња, архитектура, Шинто религија, ритуали, укупна атмосфера,...).
    Фестивал који је био данас одржава се једном годишње и покушава да кроз параду оживи атмосферу из тог периода.
    Није било превише људи. Ове слике јесу од 9:30 ујутру, али ни у подне није било баш гужве. На неколико места омладина и разна културно-уметничка друштва и клубови се изводили разне тачке. Стандарно за јапанске фестивале, много тезги са најразличитијом вашарском храном. У позадини се види балон за разгледање околине (јер је читав терен километрима унаоколо као раван као тепсија. На средњој слици је музеј.
    Name:  1.jpg
Views: 537
Size:  17.3 KB

    Балон је вероватно најбитнија споредна атракција, али сам се ја помало разочарао. Очекивао сам да полетимо и надлетимо терен и археолошке ископине, али десило се само да смо се вертикално подигли неких 20-30 метара и бацили поглед на пиринчана поља с те висине. Вероватно је лепши призор балона са земље него земље из балона, нажалост. Такође, у корпи је било јако тесно и вруће, па су нам и слике, тако, безвезе. А није ни јефтин, 1500 јена по особи...
    Name:  2.jpg
Views: 529
Size:  17.0 KB

    Музеј је већ друга прича. Фино, кроз пар кратких филмова објашњена историја Саио принцеза и најбитнији куриозитети. Један од њих је ритуално одлажење од куће из престонице и долазак у Исе Ђингу. Путовање које је трајало 6 дана и 5 ноћи у току којег је принцеза имала обреде прочишћења. Конкретно у том филму, приказана је принцеза из 1053. године (За врхунац ове традиције сматра се 10. и 11. век) која је, кад је одлазила од куће, имала само 10 година. Цео пут је у свом дневнику записао самурај који јој је био одређен као пратња. Поворка је бројала преко 500 људи. Лево на слици је Саику комплекс (централни, гушће изграђени део је принцезин комплекс, около су куће за слуге, хијерархијски распоређене око главне грађевине. У средини је како је поворка изгледала, а десно кола у којима су носили принцезу.
    Name:  3.jpg
Views: 547
Size:  19.3 KB

    Сама кућа је направљена у традиционалном јапанском стилу који се зове Шинден-зукури. Занимљиво је да нема спољашњих зидова, само засторе (Сударе) и тешке дрвене шалокатре (Шитоми-до), а унутра је све један простор који се преграђује мањим завесама (кићо) и хармоника-засторима (бјоудоу). Има макета (лево), део ентеријера у природној величини (средина) и неки детаљи из живота Саио као нпр. детаљно описани специјалитети који су им служени (десно).
    Name:  4.jpg
Views: 563
Size:  16.9 KB

    Као и у сваком јапанском музеју у којем сам досад био, посебна пажња посвећена је деци. Лево на слици два дечака се такмиче ко ће пре да сложи поломљен крчаг (леви победио ). Ту су и интерактивни водичи који вам помажу да сазнате више. Десно на слици је један такав систем где савремена девојчица пита дечака из прошлости шта и како, а овај даје одговоре и објашњења. Деци се свиђа, успут нешто и науче.
    Name:  5.jpg
Views: 526
Size:  15.7 KB

    Од 1 до пола 3 је главни догађај - парада. Имају и Саио (лепо девојче, богами) и гомилу слуга. Приметити да оне не носе данашњи кимоно већ "ђу-ни-хитое", 10 килограма тешка ношња, састављена од дванаест делова. Ове девојке су конкретно, на типично спор и ритуалан начин положиле један цвет у мали поточић (Саио га је положила, остале су јој чувале страх) Name:  6.jpg
Views: 510
Size:  14.7 KB

    Онда су формирали колону и однели Саио и њене две најближе слушкиње. Саио је на средњој слици, њених сат ипо славе, сви су је дозивали да им маше и позира, што је она са достојанственим осмехом радо чинила.
    Name:  7.jpg
Views: 507
Size:  19.1 KB

    У туристичком делу има још једна грађевина, која јако подсећа на кућу у којој је и Саио живела. Улаз бесплатан. Може се осетити атмосфера у шинден-зукури кући, ући у верну реплику кола у којима је Саио ношена. За 3500 јена можете се сликати у помињаној ношњи (ово се лако облачи, направљено је као капут, само се огрне, али за сликање послужи). Ту су и разне игре за децу, место за предах.
    Name:  8.jpg
Views: 507
Size:  19.9 KB

    Иако је био фестивал и како кажу званично било 5000 људи, ниједног момента се није осетила гужва и ужурбаност туристичке атракције. Није било буљука гаиђина, заправо ретко их је и било, тако да смо ја и жена са својим габаритима били чак и мала атракција код балона (оће ли полетети или неће, хахах). У сваком случају, вреди видети и доживети.
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

  2. #2
    Школски фестивал!

    Нема везе са јапанском традицијом и народним обичајима. Само гомила младих са вишком енергије који се "играју" фестивала.
    Догађај привуче 15-ак хиљада посетилаца, махом истих тих студената. Довољно да заблокирају цео кампус на два дана и још по један дан пре и после за монтирање и рашћишћавање тезги.

    Јесте да цела ствар нема велику тежину и није пропраћено медијски, али је ипак прилично озбиљан организациони подухват. Може се само скинути капа колегама на томе како су све организовали. И то волонтерски, чист ентузијазам (добро, и да има нешто да се метне у cv).
    Name:  1 - guzva.jpg
Views: 434
Size:  21.8 KB

    Дакле, биле су организоване разне манифестације у та два дана. Три бине (са опаком опремом), преко 100 штандова, разне изложбе и перформанси. Они шту су целу годину плесали огледајући се у стаклену фасаду, сад су имали прилику да то и прикажу свима. Наравно, жонглери, а-капела певачке групе (било их је поприлично), мађионичари,...
    Name:  2 - performansi.jpg
Views: 442
Size:  23.2 KB

    Постојале су две врсте штандова, једна за продају хране спремљене на лицу места, а друга за представљање своје лабораторије или клуба. Једна другарица је у једриличарском клубу. Не, они не лете, него праве једрилице! Донели су један свој примерак једрилице који је додуше био у деловима и један мањи модел (једрилица каква је била пре него се распала). Наиме, објаснила ми је она, имали су неуспешну званичну пробу, па је једрилица завршила у мору у деловима, а пилојац се добро угрувао. Нема везе, не одустају они, наћи ће ваљда опет неког да вози њихов модел. Другар са Факултета природних ресурса (читај биологија) ме одвео на њихову изложбу где су могле да се виде неке врло ретке врсте риба.
    Name:  3 - predstavljanje laboratorije.jpg
Views: 435
Size:  22.4 KB

    Највећи број тезги је ипак био за продавање хране и то је била једина прилика да се нешто новца и поврати. Зато су се сви бацили на што луђи и што оригиналнији вид маркетинга, рачунајући на смисао за хумор колега-посетилаца. Разне шарене картонске инсталације, маскоте, томболе, наградне игре (нпр. погодиш мету- добијеш попуст на кокице), лозинке (уз коју добијеш попуст), перике и прерушавање у нежнији пол и листа се ту не завршава.
    Name:  4 - marketing.jpg
Views: 464
Size:  49.4 KB

    Организовали су и спортске игре. Фудбал, баскет 3 на 3 у којем сам и ја учествовао. Пошто је све имало забавни карактер, могле су да учествују и девојке (поени им се рачунали дупло), тимови су имали откачене имиџе и имена, али се ипак играло озбиљно. Моји Кинези и ја смо ома испали од тима у ком је била девојка. Ја је чувао, прошао сам као у оној Чорбиној песми "...опет ме је женско направило волом...". То баш и није било забавно...
    Name:  5 - sportovi.jpg
Views: 441
Size:  21.8 KB

    Било је забаве и за клинце, а и црвени крст је искористио гужву да се огребе за мало свеже крви, судећи по слици, хиуманост је заказала...
    Name:  6 - razno.jpg
Views: 434
Size:  27.0 KB

    До које мере је ишла организација говори и ова слика. Храна се продавала у пластичним посудицама које су обложене танком фолијом. Кад поједеш, скинеш само фолију која је контаминирана, а посудица остаје за лаку рециклажу. Ђубре је наравно било разврстано уредно, у чему су помагали и волонтери.
    Name:  7 - reciklaza.jpg
Views: 441
Size:  19.9 KB

    Последица такве одговорности је ово. У ноћи између два дана фестивала није се могао видети ни један трага да су ту тај дан прошле хиљаде посетилаца и појеле тоне хране. Штандови су били спуштени и чувани од стране обезбеђења (поново волонтери)
    Name:  8 - noc.jpg
Views: 440
Size:  22.0 KB

    Ми смо хтели да учествујемо, да направимо штанд са српским ситним колачима, али смо морали да одустанемо јер нисмо испуњавали санитарне услове. Наиме, само храна која је на лицу места непосредно пре конзумације термички обрађена је могла да се продаје. Били смо на великом састанку поводом тога и добили гомилу матерјала и једноставних правила и пали смо само на томе. Иначе, храна је била безвезе (ОК, али је на другим вашарима обично доста укуснија), спремана од стране студената којима то није професија, због забаве, искуства и дружења.

    Још једна ствар. Ниједна "одрасла" особа се није појавила у целој тој организацији. Од А до Ш, све су организовали и водили студенти. Од изнајмљивања и наплаћивања шатора-штандова, до монтаже и демонтаже бина, преко професионалног опаког озвучења, радија на лицу места и сто других "ситница". Дан касније, као да се ништа није десило, ниједног трага фестивалу.
    「吾唯足知」 (吾唯足るを知る)- "Samo za dovoljno ja znam"

Similar Threads

  1. Shimoda, japanska rivijera
    By yoyogi in forum Japan
    Replies: 4
    Last Post: 11-10-14, 10:37

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •