Foto za danas (2014). Novo svaki dan.

[yoyogi]

Ena City, kada se udje na teritoriju, ima znak i simbol grada:



Na znaku je 5 simbola: reka Kiso, most preko nje, stena od 4 bloka, planina Ena i gondola zicare koja ide na Mt Fujimidai.

Osim gondole, ostali su vidjeni danas. Gliseri na svakih pola sata prave turu:



Tura je po vestackom jezeru i ovo joj je plan:



Na reci smo, most je prvi:






Stena od 4 bloka, prirodna tvorevina, ko je vidi cudi se ne samo kako je uopste nastala nego i kako balansira hiljadama godina, zemljotresi su ovde cesti kao i svugde u Japanu.



Kao remek delo balansa i harmonije je i usla u simbol grada:



I, Mt Ena, pod snegom:

[yoyogi]

"Ostalo mi na klaviru dok sam cepo' drva" bila je izreka za nesto zaboravljeno aludirajuci na suprotnosti necega najfinijeg (sviranje klavira) i najgrubljeg (cepanje drva).

Kako ih je Japanac nacepao:



Pa ih naslagao kao da su za ukras a ne za lozenje:

[yoyogi]

Enakyo, vestacko jezero na reci Kiso.

Iduci brodom po jezeru, nailazi se na nastambe razlicitih vodenih ptica. Kao ove slatke patkice sa naradzastim vratom:



Zive u malim kolonijama, samo one:



I to je mandarin duck.




Ili ova, sa burgundy vratom:






To je "Little Grebe":



Na brodu ima ovaj list, slobodno se uzme, koji sadrzi sve ptice koje mogu da se sretnu. Za pola sata se vide skoro sve moguce sa lista:

[yoyogi]

Cek, cek, kako ovo zaboravismo.

2014. je godina konja po kineskom kalendaru. Rodjeni ove godine ce biti pametni, okretni, popularni medju prijateljima, istrajni.



Slika je iz moje banje, sada sam primetio da su postavili konja.

[yoyogi]

Godinama gledam ove staze sa Hirugano Kogen:



Pa ih , posle gledam, sa autoputa, nocno skijanje:



Ceo dan sam se tu skijao, ovaj put i nocu:



Nije samo za profesionalce, bilo ko, cak i deca, mogu:



Koje uzivanje!

[yoyogi]

Snowboarderi, vecina ih je u Washigatake resort.



Ovu marku znam:



Odeca, suprotno od skijaske, odslikava hip-hop trendove "mode". Ovo staromodni ljudi zovu "butt dragger", "onaj koji vuce svoje doope za sobom".




Japanski Olimpijac u snowboardingu na Zimskim olimpijskim igrama u Vancouveru, 2010, Kazuhiro Kokubo, pokusao je da nacionalnu uniformu nosi na taj nacin:



Razvaljena kravata koja pokazuje raskopcanu ispasanu kosulju, pantalone ispod kukova...izazvao je salvu protesta od alternativne omladine do clanova parlamenta. Yebali su mu majku, svi od reda, cela nacija. Izvinuo se ali razjarenoj javnosti to nije bilo dosta.

Kaznjen je bio neprisustvovanjem svecanosti otvaranja Igara. Svi su prizeljkivali da sto pre propadne i nestane, tako je i bilo. Ispao je iz takmicenja za medalju, smesta povucen nazad a sve u vezi sa njime otkazano zauvek. Bilo je (nekoliko) glasova u njegovu odbranu, skinhedsi i oni sa brnjicama kroz noseve i alkama kroz slepoocnice. Puko' covek i nestao. Za sobom je u ponor povukao i svog menadzera.

Ono sto ga je sahranilo zivog je bila cinjenica da je uniformu koju mu je drzava dala da je zastupa nosio nepropisno i osramotio naciju. Nacionalni konsenzus. Svoju odecu neka nosi kako hoce ali ne onu koju mu je nacija dala.