Foto za danas (2014). Novo svaki dan.

[yoyogi]

"Raum" centar, ima ih na stotine.



Tu se dolazi u svoj separe, kabina kao mala sobica, da se igraju igre i sve sto moze preko neta.



Internet, masaza, hrana, napitci, skoro da moze da se zivi unutra



Kosta 1,500 dinara za 11 sati. Stolica je kao kozna fotelja koja se obori, moze da se spava i niko te ne dira.

Ko su musterije?
Verovatno oni koji su nekim cudom ispali iz sistema, "day labourers" bez stalnog posla, rade za dnevnu nadnicu i koji nemaju gde da odu. Jeftina verzija prenocista.

[Genki_des]

Kourankei klisura, uvek lepo mesto. Bilo je ranije, motovi se farbaju u cinober (vermillion) boju jer se veruje da je zlo mrzi i da ne prelazi preko tako obojenog mosta.



Uvek izgleda lepo, cak i kao naznaka:

[yoyogi]

Okazaki, kanal oko zamka Tokugawa Iyeyasu.

Spokoj



"Fontana" je u stvari prskalica da obogati stajacu vodu kiseonikom za "koi", ribe koje zive u njoj:

[yoyogi]

Od kada sam dosao u Japan, stalno vidjam ove pse, kucne ljubimce.





Nema pasa lutalica ili odvezanih pasa. Uvek ovako, vlasnik nosi i torbicu da pokupi za psom.



Cudio sam se kako ih nikada nigde po svetu nisam ranije primetio. Ima i razlog - to je japanska rasa pasa, Akita

[yoyogi]

Nagoya, sa mesta odakle slikam, vidi se nova kuca (u stvari, radnja, komercijalni objekat):



Krov je skoro sav u solarnim celijama:




Neko bi rekao divno, obnovljiva i cista energija.
The solarne celije su "photovoltaic", znaci, da za razliku od standardnih celija ne proizvode samo toplotu koja zagreva vodu nego bas struju.

Ta struja je dovoljna, mozda 70% za dnevne potrebe. Placa se samo ono sto se potrosi iz elektricne mreze. I tu postaje problem.

Kada bi svako imao te celije, to bi uradilo elektrodistribucijama sirom sveta isto ono sto je Internet uradio novinama: skoro ih unistio. Evo kako: placajuci samo 30% struje time se placa i samo 30% onogo sto se koristi za odrzavanje i izgradnju elektricne mreze, kao infratstukture svake drzave. Gde je za plate zaposlenih?

Terajuci i podrzavajuci subvencije za solarnu energiju, politicari su iz vida izgubili tu vaznu stavku. Verovatno, u doglednoj buducnosti, bice razrezana tarifa na brojila pa trosio ne trosio drzavnu struju.

[yoyogi]

"Ringer Hut", lanac jeftinih porodicnih restorana, rade uglavnom mladi, nesto u kategoriji MacDonaldsa (u smislu posla) a jelovnik su restoranska jela, nije fast food.



Traze osoblje:



Satnica je od 8.5 EUR do 10.6 EUR na sat, zavisno od smene. Radi se bilo kojih 8 sati izmedju 9:30 ujutro do 2:45 ujutro narednog dana. To je najniza zakonom dozvoljena nadnica na sat.

Secam se da mi je pokojni Milan Mladenovic (Ekatarina Velika) pricao da je platio crnu Fender Telecaster gitaru tadasnjih (1982) 4,000 maraka.

To je cetvrta gitara sa leve strane (prve tri su isto tako poznati Gibson), 576EUR kosta danas u Japanu, nova.



Tako bi, sa ovom platom iz restorana, neki zaludjenik u muziku mogao da kupi tu gitaru za cash posle 50 sati rada, tacno da radi 7 dana po 8 sati i gotovo.

[yoyogi]

"Raum" centar, ima ih na stotine.



Tu se dolazi u svoj separe, kabina kao mala sobica, da se igraju igre i sve sto moze preko neta.

Internet, masaza, hrana, napitci, skoro da moze da se zivi unutra



Kosta 1,500 dinara za 11 sati. Stolica je kao kozna fotelja koja se obori, moze da se spava i niko te ne dira.

Ko su musterije?
Verovatno oni koji su nekim cudom ispali iz sistema, "day labourers" bez stalnog posla, rade za dnevnu nadnicu i koji nemaju gde da odu. Jeftina verzija prenocista.

Evo reklama za jedan:



Kaze, za ~10 EUR ima 8 sati uzivanja u mangama i video igrama. Kaze i da su napitci besplatni (kafa, caj, razvodnjena kola):



Znaci, za sat rada u restoranu iz prethodnog posta moze da se provede 8 sati u separeu ovog objekta, sa mangama, igrama i internetom. I da mu ostane 7 sati zarade.

[yoyogi]

Danas, u skoli, deca praktikuju kapitalizam.
Razredi 2 i 3, svi su dobili od skole 500Y (5 EUR) da kupe sastojke i nesto naprave i prodaju. Onda profit/loss. Moja cerka je napravila kokice, 50Y (50 EUR centi) po casi:



Ovde su imali nesto drugo:



Cerkina najbolja drugarica prodaje limunadu, upravo je meni sprema:



Ovde su deca (2. razred) imala lakiranje noktiju za musterije:



Najbolje je prosla ova devojcica sa "brijanim ledom i ukusima jagode", kod nje je bio red svih sat vremena:



Zakljucak? Od sve dece (30) dvoje je napravilo gubitak a sva ostala profit. Moja cerka, ulozila 500Y (5 EUR) a prodala kokica (sve otislo) za 1.650Y (16.50 EUR).

Kada vrate skoli sto im je dala, sav profit ide u humanitarne svrhe.

Kada se setim mojih dana iz tih godina, to su bile recitacije iz NOB, zakletve Titu, ideologija.

[yoyogi]

"Asari", skoljke, sada im je vreme i ceka se lep dan i oseka, kao sto je bilo danas. Nestvaran prizor,



a sve gradski ljudi



U daljini ih ima jos vise, na sve strane tako.



Ovo su skoljke koje se skupljaju:



Doduse, dan nije bilo lep. Vetar je bio tako jak da je pola snimaka kamerom bilo drhtavo. A i saobracajna guzva na povratku, sve sakupljaci, 3 sata za 8km je bila previse.


Ima ovde, od pre 2 godine, isto to samo jos vece i spektakularnije.

[yoyogi]

Ko je gledao film "Poslednji Samuraj", setice se da je Tom Cruise bio angazovan da dodje u Japan i pobedi ga, tog samuraja, vojnom silom, americkom.

Jedan od glavnih razloga je bio "Ako ne mozemo svojom zemljom slobodno putovati, onda ne mozemo njome ni vladati".

Kako to danas izgleda, posledice 120 godina stare akcije.

Majka najbolje drugarice moje cerke (isti razred) kada je otkrila da mi idemo na vadjenje skoljki i posle u onsen na aerodromu Chubu Centrair, odmah je pitala - povedite i moju cerku pa je stavite na let koji ima za Shikoku.

Prvo, blato i skoljke, radile su i njih dve to:



Stigli na aerodrom i na let, dete (10 godina staro) samo putuje relaciju Beograd-Ljubljana:



ATR-72, bio je jak vetar, nadam se da se dete nije puno plasilo. Stigla je dobro, kod bake. Videli smo aparat kao uzlece



Poenta je, da i deca u Japanu mogu sama da bezbedno putuju. Karta joj je bila na mobilnom, nista papir.



Kraj tog filma, "Poslednji Samuraj" koji je gadjenja vredna Zapadna kreacija, sam jednostavno prekinuo i nikad video.

[Genki_des]

Klizaliste, Moricoro Park. Dva puta dnevno prodje ova bedevija od masine da poravna led, traje 15 minuta, unutrasnji (kao za hokej ili za umetnicko klizanje) i spoljasnji obod, za rekreativce kao ja:



Usisava komadice leda sto su slicuge napravile i pusta ledenu vodu da popuni tragove rezova:



A, sto ne moze strucno, mora rucno:



Ovaj sluzbenik ide na slicugama i pomete sto masina nije mogla:



Interesantno, klizanje je zahtevnije i zdravije od trcanja. Mada ne izgleda tako.
Kod klizanja, drzanje ravnoteze uposljava misice tela a ne predstavlja nikakav problem za zglobove. Gubitak kalorija je veci nego kod trcanja.

Na jednom mestu, o klizanju, neko rece "Zasto to nije pod zabava i rekreacija, zasto je to sport?".

Taj ne zna, ne moze proci 5 minuta klizanja da se ne pusti znoj. Bili smo 3 sata.

[Genki_des]

Nagoya, Anjo, tematski park sa danskim motivima, Den Park.



To je "all weather", ima veliki pokriveni deo:



Nestvarno za Japance, a svima je prijatno da tu dodju:



Cerka se cudi, ovo je novo, mora da im je lepo u Danskoj:

[yoyogi]

Od 1. aprila 2014. "PDV" je u Japanu povecan sa 5% na 8%. Kod skupljih stvari, kao kuce, to je izazvalo pravu pomamu da se napravi i proda pre tog dana (1. april je pocetak finansijske godine u Japanu).

Na stotine hiljada kuca je napravljeno i prodato, gradjevinske masine i kamioni na sve strane.

Medjutim, ono sto upada u oci je da je arhitektura tih kuca, meni, cudna.



Cetiri u redu, sve razlicite a opet iste:




Mada, izgleda da su na "Give me 5!" razdaljini, gde komsija komsiji sa prozora moze da udari dlanom o dlan:



Iz Australije, ocekivao bih vise "otvora", prozora, stakla, svetlosti. Ne, tako su, svaka je pola miliona dolara.

To su kuce koje, pri japanskim zemljotresima, imaju specifikaciju da izdrze 100 godina. Ko je kupi, deca ne moraju da kupuju kucu za sebe, najstariji sin (ili cerka) ostaju da zive sa roditeljima, u toj velikoj kuci ima poseban kvartir za starce.

Ako Raamen navrati ovde, mozda on, kao profesionalni arhitekta nesto vise zna, ja ne znam.

Sa tim kucama su napravili (firma "Sekisui") boom u Australiji. Ista kuca samo ne mora de izdrzi nista (nema zemljotresa) prodaje se po istoj ceni u Australiji a trosak je 70% japanske cene.
Kvalitet je nenadmasan, u Australiji nema firme koja zna da napravi tako dobru (mada, meni, cudnu i ne lepu) kucu.

[yoyogi]

Moricoro Park, kapija koju jos nisam video otvorenom.



Ima oluk, od bambusa, kome su prstenovi u stablu skresani. I jos jedan, da niz njega sidje kisnica:



I ova zapreka, da se ne ide tom stazom, isto je od bambusa:

[Raamen]

За ове куће, не знам ни ја пуно, али ми нешто говори да су са задње стране отвореније. Јужна страна је велика предност, баш због права на Сунце.
Био сам у неким кућама које су направљене само за излагање купцима, али те су биле по 250 квадрата, са врхунском технологијом и материјалима и коштале су око 800,000 до 1,000,000 долара.
Свакако су биле светлије, али су имале и мала приватна дворишта-атријуме са зидом-водопадом.
Та је баш била Секисуи, мада је било изложено једно 20 кућа разних компанија.

Но, све то затварање има везе са великом густином становања и потребом да се у таквим условима сачува приватност.
Јесте да су Јапанци оријентисани ка групама и јавности, али кад уђу у своја 4 зида воле да имају максималну приватност.

Што се изгледа тиче, то је све ствар укуса, тешко је судити. Баш "јединство у различитости" је идеал који
европским градовима даје шмек, али у 21. веку кад постоји 1001 материјал и 1001 систем градње тако нешто је
тешко могуће па је генерално шаренило (та болест је захватила и Србију).
И мада су ове куће стварно све (обликом) различите, а опет некако због материјала и запремине (волумена) исте, нисам сигуран да је решење успешно.
Нешто фали, па фали, ђаво би га знао шта.

Оно што си ти раније истицао у вези хаотичности урбанизма у Јапану овде долази до изражаја. Свако има слободу да гради чиме год хоће и како год хоће док испуњава
сигурносне стандарде. С друге стране, то даје огромну флексибилност и слободу целој јапанској привреди, али и појединцу. Класичан "кокошка-јаје" проблем.
Ово је баш реакција на то - контролисани покушај покушај да се "мало униформишу" кућице у низу.

Иста та тема, ликовно далеко успешније решење, Амстердам.
Но, кад би неко пробао да мрдне један прозор на овим кућама десет завода за заштиту би му се сјатило на грбачу, па је лакше прилагодити своје потребе кући него кућу својим потребама.
Као што рекох, кокошка-јаје.

[yoyogi]

Suzuka, Formula 1 racing circuit, od danas.

Kada je dete preslo 130cm visine, moze samo da vozi pravi karting.
Gde bolje nego bas u Suzuki, svetski cuvenom i cenjenom popristu vaznih trka.



Prvo ide lekcija iz voznje, bezbednosti i pravila, kao skola:



Pa oprema, mrezice za kosu (da se neka infekcija ne prenese preko kaciga, onda potkape sa maskom za lice (za jednu upotrebu), idu u poseban kontejner za hemijsko ciscenje posle svakog deteta:



Okovratnici da sacuvaju u slucaju sudara, znamo da udarac pri 30km/h od pozadi moze da slomi vrat:



Onda, voznja. 30-40km/h:







Na kraju, dete izadje iz kartinga i izgleda kao zombi koji hoda:



Ovo je vec lakse, voznja motocikla:



Ili motornog camca:




Ceo park, uz trkacku stazu, se zove "Mobility Park", u slavu motora i pogona. Deca mogu da probaju, bezbedno, 10 razlicitih vozila.

Mogu da kazem, bar 40% ucesnika u voznjama su devojcice. Mnoge dolaze sa majkama. Nikakvo cudo za grad gde su Toyota, Honda, Mitsubishi a u blizini Yamaha i Suzuki. Masa ljudi zivi, pa i njihova deca, od masinskog inzenjerstva i pravljenja stvari visokog kvaliteta koje dobar deo nase planete vozi svaki dan.

[yoyogi]

Decji hor, Moricoro Park, od danas:



Deca su lepo pevala, njihova devojcica je svirala klavir i njihov decko dirigovao



Kada malo pogledamo, uz svu tu decju lepotu i entuzijazam, pojavi se materijalna strana toga da lepo i disciplinovano izgledaju.



Neko bi primetio da su devojcice odevene u uniforme koje su im vece nego sto treba. Pa i jesu:



Da malo poostrimo. Decaci, pogotovo:



Nekima su uniforme preko jagodica dlanova, nekima su kratke (vidite zaokruzeno).

O cemu se radi? Skola u Japanu je besplatna samo uniforme (obavezne) nisu. Kostaju 80,000 dinara (osamdesethiljadadinara) i to je znacajna stavka za roditelje, pogotovo ko ima vise dece.

Nekima su kupili da traju jos 2-3 godine, onaj kome je kao mala je verovatno nasledio od brata. Kome je velika, da ne kupuju opet sledece godine.

Od pet stavova koje su izveli, moja cerka je znala dva, to peva u horu u svojoj skoli. Uzivali smo u njihovom pevanju, cerka je prva rekla da ne idemo dok ne zavrse. Drago mi je bilo da pokazuje postovanje za njihov nastup, sama znajuci koliko to vezbe zahteva, iz njene skole.

[yoyogi]

Japan, kupiti stan. Nije tesko, kamate su 1%.

I u predgradjima. Zemlja je na ceni.

Ova zgrada, samo vlasnici, nema izdavanja, ima svoj parking. Ovako im je bilo jeftinije ( a i da ljudi uopste kupe stan) da naprave parking za zgradu:



Nema uparkiravanja. Svaki stanar zgrade zna kojoj verikali parking pripada, stavi auto na tacnu (kao okretnice lokomotiva), ubaci karticu i robot mu podigne auto i uparkira ga.
Tako isto i da ga dobije nazad. Nema ulaska ljudi u sam parking.

Ima i odredjen broj parking mesta ispod same zgrade, ne za sve, ta mesta se izvlace na lutriji.

Nije zgodno, nije lepo, samo nikada i nigde nema parkiranih kola osim na parkinzima.



Slika je iz shopping mall, odmah uz tu zgradu, parking sa koga slikam ne pripada njoj.

[yoyogi]

Policajac, lokalni. Ovo je pozicija iznad "zaduzivanja" bicikla: motor od 350 EUR, kao nekada Tomos kod nas, onaj sa stitnicima za noge, sto su vozile zanatlije.



Imaju oni i one policajce koji su kao Betmeni, na motorima od 1,200 kubika. To su njihovi ekvivalenti srpskim "republickim" saobracajnim policajcima, mogu da se vide samo na autoputevima.

[yoyogi]

Japan, supermarket.

Kooolko? 4,000 dinara za 40 tresanja!? Svaka tresnja 100 dinara?!



I ove pomorandze do tresanja, 3,000din pakovanje.

To voce nije prvenstveno za ishranu, to se kupuje umesto skupog buketa cveca kada se nekome ide u posetu ili da se za nesto zahvali.
Skupo je jer je farmer u cvetu sasekao 80% plodova tako da drvo sve sokove usmeri na preostalih 20% (sto manje ostavi, toliko je skuplje).
Na ovakve scene nalete Lonely Planet majmuni pa dignu frku po Fejsbuku i svojim dupeglavim blogovima kako je sve u Japanu otrov skupo.

Tresnje nigde nisu jeftine jer su "radno intenzivne", ne mogu da se beru masinom. Cena na slici je jedno 5-6 puta veca od regularnih tresanja.