Amanohashidate :spektakularan rajski put

[Genki_des]

Amanohashidate, jedan od 3 najlepša pejzaža u Japanu, znači "rajski most", po peščanom sprudu (3.2km) koji povezuje dve obale.
Ni oni se ne ustručavaju da to kazu, ulazak u pešacku zonu samog mestašca



Nalazi se sa druge strane Japana, prema Koreji i Kini. Nije ni zgodno za doći tamo. Pripada prefekturi Kyoto (taj deo mora se zove Tango, Kyotsko more) i od Kyota treba 2 sata. Od Nagoye, sa nedavno otvorenim krakom autoputa od Tsuruge, treba 3 sata.




Ovo taj spektakularni "rajski put", peščani sprud sa 8,000 borovih drveta i čak i slatkovodnim izvorom. Nije privremeni nanos nego je tu hiljadama godina, nije podložan rasipanju i nanošenju. Stabilan kao Sveti Stefan u CG.




Pešačka zona, restorani i prodavnice suvenira




Ovaj na drugom spratu je poznat (i skuplji od drugih)



Pogled iz njega je lep



Na obe strane, ovaj most se otvara i okreće za prolaz brodova (retko, smatra se srećom ako se to vidi)




Hrana u restoranu je lokalna, tempura rakovi, zive školjke, supa od algi sa školjkom...




Brod sa platformom ide na 20 minuta i linija mu je do drugog kraja spruda. Gliser je za iznajmljivanje (kao taxi, ne da se lično vozi)




Iznad krošnji borova na sprudu se vidi građevina, tu idemo u sledećem postu

[Genki_des]

Brodska linija ide ovako, traje 12 minuta:



Brod je ovaj katamaran, sa kabinom i platformom



Kabina je klimatizovana i udobna, mislio sam se da li da tu sednem. Ipak, gore na platformu, odande može da se slika na sve strane.



To je bila greška. Na jednu stranu nema šta da se slika a na drugu nije ništa naročito niti važno. Kako je brod krenuo, stvoriše se galebovi



To je tradicija, da ih hrane čipsom, oni to samo i čekaju, čak su i bezobrazni



Poče cika i vriska putnika i dece, urnebes, kakav mir i tisina za slikanje. Strčim dole u kabinu ali ne: oni koji su znali ovo što vi i ja sada znamo, su već zauzeli mesta do prozora i u miru putuju i slikaju ko hoće.



A gore, na platformi, uz dreku, suočavanje sa gladnim galebovima





Evo čime ih hrane, to se i prodaje namenski, bas da se hrane galebovi,



jos ima ukus rakova




Sve što se desilo u ovom postu trajalo je 12 minuta a zbog vriske na platformi zbog galebova, izgledalo je da traje satima.

[Genki_des]

Sa broda koji ide od jedne do druge strane spruda na Amanohashidate mogu da se vide "boat houses".



Kuće koje u prizemlju sa morske strane imaju "garažu" za camac, direkran ulaz sa vode a sa zemaljske strane garažu za auto.




Ima i tura (za pare) da im se priđe blizu, ovako, mada nisam siguran da to vredi, osim ako se ostaje 2 dana. Ja sam bio 5 sati.

[Genki_des]

Druga poseta ovom prelepom mestu (prva je bila 14. septembar 2014.), ova je od 28. maja 2017.




Amanohashidate ima dva vidikovca i peščani sprud između njih.



Na mapi se vidi da voda ima dva propusta da iz zaliva ulazi i odlazi u "pod-zaliv".



Voda je duboka ~3m i čista.




Sa jedne strane mosta su turistički brodovi i gliseri (na ventilator propeler)



sa druge strane je plaža, primetimo čistu i prozirnu vodu



Pogled sa strane plaže, na toj bankini od peska i borova



Pogled sa unutrašnje strane zaliva (da se obiđe, 10km uz obalu, kolima)



I tamo je voda čista, vidi se pesak na dnu



Kada je plima i oseka, voda kroz ta dva procepa se uzburka, neko ko vesla na suprotnu stranu bi se namučio



Okretni most, njihova slika, nisam video taj događaj



Ovde kaže šta je to



Nastaviće se, još 65 fotografija. Uzetih od 2,000 snimljenih.

[Genki_des]

Od jednog do drugog vidikovca najlakše je brodom, kao u postu #2.

Možda je lepše biciklom. To je 3.6km i treba 15-ak minuta.



Bicikli se iznajmljuju na puno mesta, cena je ista (400 dinara za 2 sata).



Na samoj peščanoj bankini ima nekoliko radnji za iznajmljivanje





Tu nikad nisi daleko od mora, na nekim mestima bankina je široka svega 20m





Klupe su za pešake, više ih ide peške nego biciklom



više ih ide peške nego biciklom





To sa biciklom ima jedan problem: tih 2 sata na koliko je iznajmljen kao da ti visi kamen oko vrata. Pogotovo ko dođe prvi put pa počne da žuri misleći da će nešto da propusti.
Dva sata je dosta da se ode do Kasamatsu Vidikovca, bez ručka tamo, uživa i islika i da se bicikl vrati odakle je uzet. Onda peške na Viewland vidikovac.

Mesto je dobro za 3-4 sata, osim vidikovaca nema drugih razloga da se dođe. Ko ide, možda je bolje da uzme brod do Kasamatsu parka, vidikovac lift, pa nazad peške preko spruda. Da tempira da se vrati na polazno mesto pre 16h. Onda lift do Viewland vidikovca (prestaje sa radom u 17h) gde je 30-45 minuta dovoljno.

Idealno: doći u 11:30, ručak. Brod do Kasamatsu parka. Lift do vidikovca. 30-45 minuta tamo. Lift za dole i peške preko spruda (45 minuta) sa zaustavljanjem na plaži. Lift do Viewland, gore 30-45 minuta. Sve gotovo do 16:30.

[Genki_des]

Prvi od dva vidikovca, posle prijatne vožnje biciklom preko peščane bankine.

Kasamatsu park, kasa = kišobran, matsu = bor.

Već sa žičare se vidi kako je pogled lep.



I stvarno jeste, pogotovo po ovako lepom danu



Turisti, sigurno, to i jeste atrakcija. Mnogi su bili iz package tours, mnogi Kinezi.

Samo mesto je teško dostupno, van je velikih puteva i Shinkansena (ništa kao Kyoto).





Tu je bio taj ručak sa pogledom, lokalne sardine na pasti



Pogledati kroz noge, to je važno. Cak i prodaju figurice u tom položaju, kao suvenir



Kaže, zmaj koji se penje na nebo, to se vidi. Manje sa ovog vidikovca nego sa drugog (koji je na brdu, tamo preko, u slici)



Na 150m uzbrdo je i kasamatsu. Na panelu se vidi taj bor u obliku kišobrana. Šala je, šta ova ženska vidi kroz noge



Nije daleko od restorana, 150m uzbrdo, bili smo 2014.



Gore, isto, gledanje kroz noge



Gde žičara kreće (radi do 16:00) ima selo, prodavnice suvenira



Dve slike sardina iz lokalnog ulova. 2014:



I iz 2017:



Cene se nisu promenile za jedan jedini dinar.

Ima i ovih blow-fish, to je ona koja može da te otruje, ubije, ako nije dobro isečena pred spremanje



Lokalni kolač, kupio sam



Odatle se vidi drugi vidikovac, sa druge strane spruda, View land. Približeno kamerom.



Čim siđemo dole žičarom (5 minuta), idemo biciklima nazad, vratimo ih i onda na drugi vidikovac.