Foto za danas (2015).

[yoyogi]

Jezero Biwa, brod koji podseca na onaj sa Misisipija, jednocasovna voznja, "krstarenje".



Kome nije hladno (22. mart) moze da sedi napolju



Kome jeste, unutra ima topla banjska voda, "foot spa"

[yoyogi]

Japanska kockarnica, eufemisticki zvana "pachinko slot". Jedna od onih koje zajedno prave 300 puta veci promet od Las Vegasa.

Ove dve zenske u kimonima usitnjavaju novac na masini, za "slot" kockanje.



Sama lokacija i zgrada, nisu opskurne ili neki budzak, u centru su grada Otsu (i svugde su blizu centra pa i po predgradjima), spolja izgleda kao konngresni centar



U Japanu je kocka zvanicno nelegalna. Za "dobitke", postoji stand gde mogu da ih razmene za nesto, beznacajno kao lutke ili figiruce.
Ko vidi u Japanu kola dekorisana lutkama, znak je da je vlasnik navucen na "Pachinko".

[yoyogi]

Otsu Omi shrine ima i muzej satova.

Jedan, mehanicki, stoji ispred, od Rolex-a:



Sto bas od Rolexa? Ako u Japanu ima 70 miliona zaposlenih, bar 10% njih nosi Rolex satove. Plus oni koji su u penziji. Veliko trziste.



Ne krije ni Rolex firma taj interes. Cak i kaze "Narodu Japana"



Moj sat je Seiko, 150$, na svetlosnu energiju, treba mu 15 minuta godisnje bilo kojeg svetla, moze i sijalica, ne treba baterija. Radi "Ko sat". Kakav Rolex od 5,000 EUR pa navise, taman posla.

[yoyogi]

Sakura procvetala u Tokiju. U Nagoji nije, kisa je i zahladnelo. Tako to ide: negde kisa i sakura ceka sa otvaranjem cvetova dan-dva.



Slika je sa kanala oko Carske palate, camci su na iznajmljivanje, red bude po 2-3 sata.

[yoyogi]

Setaliste uz jezero Biwa, u Otsu. Na stubu stoji i posmatra, rekao bih, orao ribar. I to ledjima okrenut vodi.



Poveca ptica,



Kada je brod za voznju jezerom krenuo, turisti pocese da hrane galebove, bacajuci im ili nudeci, cips





Kad eto, dodje i nas orao sa stuba, da nesto bez truda pojede, ma kako slani i masni cips bio stetan po njega



Doduse, kad se zna sta takve ptice sve jedu, cips je jos i premija.

[yoyogi]

Amanohashidate, jedan od 5 najlepsih pogleda u Japanu.



Ima dobru industriju ribe, nalazi se na "Tango", Kyotskom moru. Ulica koja vodi do vidikovca obiluje prodavnicama suvenira



ukljucujuci i masovnu prodaju lokalnih konzervi sardina



Skuplje su nego druge po radnjama a ima i razloga. Unutra su male, manje od malog prsta, u jednoj ih ima mozda 30



Bio sam kupio 3, jednu za mene dve za poklone. Kako sam otvorio i pojeo moju, bilo mi je skoro zao da ostale dam za poklon. Toliko su bile ukusne. Nema kostiju (male su), razume se i cena.

Sardine nisam jeo 25 godina, od SFRJ. Tamo su bile velike, 4-6 u konzervi, oseti se kicmena kost. Mislio sam - sve su takve. Ove nisu.
Kada opet odem tamo (prodaju ih lokalno ili salju u delikatese, ne u supermarkete), kupicu celu kutiju sa 24 konzerve.

[yoyogi]

Moja ulica, cvetanje sakure potpuno.

Prvo, Toyota Automobile Museum



Onda, stvarno, moja ulica



Ova majka sa detetom, isto slika (svoju) ulicu



Kamerica unazad



Nista osim lepote. Cak ni saobracaj ni kamioni je ne narusavaju.