Kyoto, "Kimono forest", na stanici turistickog voza u Arashiyama. U tubama su uzorci tkanine za kimona.
Devojke se obukle u kimona i kao da su otisle u sumu u koju se potpuno uklapaju. Znale su da ih slikam, cak i pozirale, uzivale u tome da su atraktivne i da to neko hoce da upamti.
Ovaj par, devojka je bila srecnija de je slikam od decka, koji kao da je pitao "hoces da se nasa slika pojavi na Internetu?".
Ovde ih je bilo 5 u kadru. Prelepo.
Azija, moja dežela.
Osaka station: panoi da se kaze kako je zabranjeno koristiti self-sticks. Oduvek su me nervirali samo nisam znao tacno sta oni mogu da prouzrokuju.
Azija, moja dežela.
Na ulazu u svaki Shinto hram, stoje statue dve lisice. To su Kitsune, mitska bica. Kao lisice su jer se veruje da mogu da uzmu "personality" muskarca ili zene i da ucestvuju u njihovom privatnom zivotu.
Azija, moja dežela.
Nagoya Castle, impozantna gradjevina, do temelja srusen u bombardovanju 1945. i ponovo sagradjen 1959.
Ne bi se reklo da je to moderna gradjevina od celika i betona
Pravljeno je da bude sto vernija kopija, na kamenoj ogradi imaju ove ostrice da sprece osvajace da se popnu
Ima lift, klimatizovan je, ne treba da se izuva kao na ulazu u nekoliko zamaka koji su u originalnom stanju. Klasifikovan je kao "mesto od posebnog istorisjkog znacaja" sto je daleko ispod UNESCO World Heritage koje pripada zamku Himeji ili "National Treasure" koje nose zamak Matsumoto i Inuyama, koji su u originalnom stanju iz 1620.
Azija, moja dežela.
Od danas, Shirakawa-go, mesto koje volim vise od svih u Japanu. Tamo sam isao kada god sam mogao, cak danas, kada je najmanje reprezentativno.
Pirinac poznjeven, nije jos prava jesen, a opet hiljade turista kao ja dosle tamo da ga vide.
Azija, moja dežela.
Novi Thai restoran u Nagoji. U samom centru grada os 2.2 miliona stanovnika.
Ime kaze "Mai pen rai", to je isto kao srpsko "Nema problema", Thai verzija necega gde uvek ima problema.
Tu , u centru, taj restoran ne moze da bude jeftin. Pa i ne treba da bude. Opet, ta hrana je "sissified", za japansko trziste, nije zacinjena kao sto u Thai jeste, otprilike kao "Originalni cevapcici iz Dubrovnika", po Zapadu.
Meni, koji imam zenu Thai, tesko ce pasti na pamet da odem tamo. Thai hrana je sigurno bolja kod kuce.
Azija, moja dežela.
Kyoto, Yasaka shrine, na vrhu glavne ulice koja ide od Giona, besplatan ulaz, uvek prepuno turista.
U njemu je i ova statua dva samuraja, Sakamoto, Ryoma i Nakaoka, Shintaro
Oni su se protivili shogunu Tokugawi, hteli da ga svrgnu, nisu mogli da se pomire sa razvlascivanjem samuraja. Obojica su ubijeni decembra 1867. na spavanju.
Film "The Last Samurai", je snimljen o samuraju-banditu koji je harao 10 godina posle njih, nepotcinjavajuci se vlastima. Cuo sam neke turiste koji su medjusobno razgovarali, da je taj film bas o njima dvojici. Nije.
Azija, moja dežela.
Bilo je vise puta ovo mesto ali to je, kao, da neko ode u Skadarliju, uvek mu tamo lepo.
Banshoji, Nagoya, 6km ulica pod krovom. Svako vece mestu Japanu ima takvu ulicu.
Ta shopping ulica, prepuna alternativaca, tu je coss-play festival svake godine u avgustu, treba da se prodje, proseta njome. Ulica pod krovgom zavrsava na Osu Kanon Shinto hramu
Azija, moja dežela.
Prvi novembar 2015. Dan kao okidac da se radnje opreme Bozicnom dekoracijom i proizvodima. Apita hiper-market, na 3 nivoa, blizu mene.
Ne zanima njih Bozic, oni su Budisti, mnogi cak i ne znaju koji dan pada. Koji je da je, to je obican radni dan u Japanu.
Ono sto ih zanima, trgovce, "atmosfera" i nadaju se da navedu stanovnistvo na pojacano trosenje.
(Clone of Yoyogi)
"My woman from Tokyo,
She makes me see.
My woman from Tokyo,
She's so good to me"
Deep Purple
Woman from Tokyo
"Who do we think we are", Album
EMI, 1972.
Od danas, japanski dan praznika, obicno avetinjski pusto a slatko mesto, Magome, skoro nije moglo da se prodje.
Lep jesenji dan, cak se jasno i videla Mt Ena
Obicno je u oblacima
Azija, moja dežela.
Nagoya, oblacan dan, odemo na aktivnost unutar dvorane sa trambulinama. Sa jos dve cerkine drugarice iz skole i njihove majke i ja.
Od spolja je kao veca garaza
Iznutra je cisto i klimatizovano
Ima 6 razlicitih trambulina, ova je bila poslednjih sat vremena
Poseban je gust skociti sa 3m visine u kocke sundjera, izgleda kao tofu
Gledano sa rampe za skakanje, nije bas potpuno naivno, treba odatle skociti
Cerka u skoku
Meko spustanje
Taj sundjer je toliko tezak za muvanje po njemu, da se izadje, treba da se uhvati za ovaj konopac
Dva sata skakanja, 7 uvece, sve tri su vec spavale u svojim krevetima, javile mi majke. Toliko su se umorile.
Azija, moja dežela.
Slika od 3. novembra 2015. Shirakawa-go.
Isto mesto, slika iz jula: zbunovi suve trave, "susuki", su bili u punom zivotnom elanu
Kuca u kadru je u stvari skladiste za travu. Njome se oblazu krovovi kuca gashou zukuri u selu
Azija, moja dežela.
Kyoto. Ovaj protestant nije mogao da nadje pogodnije mesto gde ce vise stranih turista u Japanu videti njegovo spelovanje reci "Mir".
S obzirom da je iznad pogresno spelovane (cini mi se LGBT) zastave lik Premijera Japana, Shinzo Abe, koji je bas tada negde kroz Diet (japanski parlament) provukao promenu Ustava da japanska vojska (jedina na svetu kojoj je zabranjeno da puca) moze da pritekne u pomoc saveznicima'
Kako god groteskno ovaj protestant i njegov pano izgledali, imao je i sta da trazi: da se japanska vojska ne upusta u americke avanture koje su urodile teskim tragedijama gde god su dosle da usadjuju demokratiju.
Japanska javnost to jednostavno nece, neka se same zemlje yebavaju sa svojim problemima, bez japanske vojske.
Azija, moja dežela.
Danas je prvi put poleteo, posle vise odlaganja. Mitsubishi Regional Jet (MRJ), mlazni avion za 70-90 putnika.
Sa Komaki aerodoma u Nagoji, tu ga i prave.
Sada Embraer i Bombardier ima da beru kozu na siljak: ovo im je direktna konkurencija.
Azija, moja dežela.
Skolske uniforme u Japanu su obavezne od 7-12 razreda. Tipske su, u radnjama se prodaju "flat pack", nema probanja.
Zenske su kao mornarske, muske po ugledu na pruske kadete sa kraja 19. veka kada su japanski emisari, posle otvaranja Japana, isli po svetu da pokupe korisne stvari. I danas su iste.
Prema obuci (obicno su "koledz" cipele) rekao bih da su isli na neki sport.
Devojke, plisirane suknje, decaci te uniforme koje bi mi zvali "rubaska".
Moze da ih se vidi i subotom i nedeljom i praznikom i raspustom u njima. Na teritoriju skolskog objekta ili mesta skolske aktivnosti, nema pristupa u "civilnom" odelu.
Azija, moja dežela.
Dobio sam ovu sliku iz Sidneja, Wollstonecraft. Fantasticna ulica. Ljubicasto procvetalo drvo je jacaranda, bordo je boganvilia, crveno je nesto kao glave pevca, ne mogu da se setim kako se zove.
Najlepse doba za prirodu u Australiji.
Azija, moja dežela.
Besplatna svirka u Moricoro parku. Lepo su svirali i prostor je bio akustican Ono sto mi je privuklo paznju su bili instrumenti.
Bubnjevi su bili mozda 50% velice onoga na sta sam navikao na stotinama koncerata na kojima sam bio.
Posebno bas:
Svi instrumenti su bili japanske proizvodnje, cak i Fender Jazz Bass i Gibson Les Paul gitare.
Azija, moja dežela.
Nedeljom, Moricoro Park, u japanskoj kuci, ima celodnevna cajanka. Starija zena u kimonu pravi i sluzi zeleni caj.
Kosta 500 Yena (~500 dinara) i dobiju se uz caj i slatkisi. Caj je rucno pravljen, malo penas i mek, kao snenokle. Nije zasladjen.
Pogled je na japansku bastu, mirno i tho
Azija, moja dežela.
Fujigaoka, predgradje Nagoje, na najprometnijem pesackom prelazu stoje za upotrebu ove zastavice, kao u buketima.
To je, da kada deca prelaze ulicu, njihov lider (najstariji ucenik u povorci) uzme jednu od njih i mase vozacima da budu oprezni i sacekaju da deca predju ulicu.
U Japanu je zabranjeno decu dovoziti/odvoziti do/od skole. Moraju sama da idu, ovo je samo jedan od "udesaja" da to bezbedno prodje. Svaki dan tako, kisa ili sunce, nema veze.
Masa penzionera su volonteri i svako jutro 8am i 3 popodne se nadju tu da osiguraju da deca bezbedno (sto se saobracaja tice) idu do skole i iz nje se vrate.
Azija, moja dežela.
Nije bas izazovna ovako zamrznuta, sarma je u Japanu poznata (kazu to im je od Rusa) i zovu je "rolled cabbage".
U supermarketu, levo je zamrznuta, desno sveza:
Vladivostok je Japanu (mada razdvojen morem) blizi nego sto je Ljubljana bliska Beogradu.
Japanci to jedu retko, mozda 2-3 puta godisnje, I onda, sarma je u supi. Ima na "Sta je bilo za klopu" kako se servira po restoranima.
Azija, moja dežela.
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks