Foto za danas (2016)

[yoyogi]

Japan, zubarska ordinacija.

Ova je novootvorena, 50m od moje kuce. Cekaonica ima decji deo a deca (manja) ulaze na ona mala vrata.



Oprema je poslednja rec tehnike, Japanci su poznati po odlicnim medicinskim aparatima, Srbija je dobijala donacije od Japana u toj opremi.
Kad sednes u stolicu, kao da si postao pilot svemirskog broda. Danas sam imao regularno ciscenje kamenca, kostalo je 1,300 dinara. Ne da je bilo bezbolno nego cak i prijatno, bas sam zeleo da traje sto duze. Pa mi jos stavili fluor, za lep ukus.

Zubar ima CTC Scanner, za 20 sekundi ti je cela glava procitana i slika na ekranu racunara uz zubarsku stolicu u kojoj sedis. Tu ti objasni situaciju.

Opste nacionalno zdravstveno osiguranje za sve. Cene su propisane na drzavnom nivou, nema "Osiguranje placa toliko a ja naplacujem ovoliko". Identicno, za sve ordinacije u celoj drzavi.
Za decu do 16 godina je potpuno besplatno, sve dok nije kozmetika.
Moja cerka ide sama na svaka 3 meseca, zubar se prema njoj ponasa kao roditelj iz komsiluka (tehnicki i jeste), dok sa njom prica ona i ne primeti sta je bilo dok ne kaze da je gotovo.

Cene su, na primer, ciscenje kanala (RCT = Root Canal Therapy) sto zahteva 3 posete, svaka je po 400 dinara, kad sam kroz to isao placao sam sitninom. Za te pare ne moze da se kupi paklo cigareta.

U Australiji je RCT 1,200 EUR, osiguranje ne placa nista.

[yoyogi]

Moje Jabucje...za jabuke.

Kako pridjes gradu (velicine Valjeva), vec na primaku znas gde ides



Iida, prestonica jabuka za Japan. Na hiljade farmi, svaka ima da se bere i jede (za 600 dinara), pola sata. Daju i nozeve za secenje.



Sta je vazno, moja Thai zena (i cerka) nikada u zivotu nisu videle kako se jabuke gaje, drvo, vocnjak. Tamo su jabuke kao za Srbiju "dragon fruit".

Zena je slala na ushicenje svojih Thai friends kako to stvarno izgleda.



A jabuke su sorta "San Fuji". Kako da najbolje opisem ukus...da uzmem citat nekog glupandera sa neta, on veli "Toliko su slatke da ne osvezavaju".
U pozadini su Chuo Alps, 3,000m visoke planine na koje smo se peli 7 puta (leti).

[yoyogi]

Takmicenje u karateu, japanske mame sede i posmatraju decu. Kako mogu ovako da sede, nije mi jasno



Sede tako, mogu satima

[yoyogi]

Ako nekoga svako mrzi (osim njih samih) to su ovi dripci sa motorima. Njihv broj je u generalnoj populaciji na nivou statisticke greske: mozda 1 u 10,000 ne zavrsi srednju skolu i onda jedan od 100 takvih bude ovakva propalica.
Pri tome, nisu kriminalci niti nasilnici. Rade dnevne poslove (seljenje namestaja na primer), kupe motor, naprave ga (struzuci cevcice u prigusivacu auspuha, skinuti prigusivac je ilegalno) da bude bucan i onda tom bukom i turiranjem privlace paznju.
Mrze ih k'o kerove. Ovde su se zayebali: obicno stanu uz 7-11 ali nisu primetili da je preko puta policijska kucica. Ovi odmah pozvali pojacanje.



Prosao sam biciklom, policija ih trkeljisala, ne znam sta su im radili oni su stajali kao obicni gradjani, buka se nije cula, motori ugaseni



Vratio sam se posle sat vremena, jos su bili tamo



Tu valjda ima neka vestina sa kvacilom, motor ide 30kmh a oni ga turiraju kao da ce da poleti.

[yoyogi]

Japan, Shizuoka, prestonica zelenog caja.
To se pije u kolicinama vecim od vode, cak i umesto vode.

Slike su iz raznih godina. Ova je samo mesta Fuji, sa zemlje.



Ostale 3 su iz shinkansena, sa 250kmh.



"Bandere" u njivama imaju gore ventilatore. To da "muvaju" vazduh da ne dodje do zamrzavanja.

[yoyogi]

Bicikl za povracaj izgubljenih kilograma: uvek nizbrdo.



Ima elektricni motor koji se uposli na uzbrdici. Voze ga mame (vide se dva sedista za decu) i kosta vise nego moped tipa Poni Ekspress.

Baterija je velicine iPhone samo duplo deblja, ima rucku, izvadi se i stavi u punjac.

Ne treba registracija, dozvola, porez na motorno vozilo, benzin,nista.

[yoyogi]

Japan.
Vracaju se deca sa sporta.



Svi bicikle, svi kacige, zabranjeno je decu dovoziti/odvoziti iz skole, moraju sama da dodju i odu

[yoyogi]

Devojke, slusajte trenera.



Utakmica je bila sa Canadian Academy iz Kobea, pobedile su sa 9:1, Tim "B", gde je moja cerka.
Tim "A" je pobedio sa 11:0. Ponizenje za goste ali su prethodnih godina oni pobedjivali. Izgleda da je ovaj trener dobar, dva sata treninga svaki dan.
Decembar 2. i 3. one gostuju u Kobeu. Da vidimo tamo.

[yoyogi]

Bila je reklama nekad, PKB, "Gde ste bile, gde ste isle...Isle smo u PKB da kupimo virsle".

Nisu virsle, nije kupovina, vise je jedenje krofni posle uspona na planinu.
Sto bas krofne? Zato sto se lako nose i sto su simbol grada i pasivnosti na kaucu i uz TV. Cisto, da ih iznesemo "na visi nivo".



Sta gledamo dvogledom? Mt Ontake, na cijem smo vrhu bili 3 puta (3,200m). Danas se videla, obicno ne.



Da tatko nije radio 48 sati pa nije mogao da se probudi, mi smo to imali zacrtano za 27. septembar 2014. Da ustanemo rano i budemo na vrhu bas za rucak i vreme krofni.
I bas tada, bas za vreme tog nesudjenog rucka (11:57 ujutro) je Ontake planina eruptirala, reportaze, slike i uzasi i dimovi obilazili svet.

Kisa kamenja velikog kao kombi vozilo a manji komadi kao frizider je usmrtila 55 planinara kao sto smo mi.

Phew!

Vise ne idemo na vulkanske planine i tacka. Ima ih i "gromadnih", isto napornih i za rekreaciju. Krofne i mleko na Mt Fujimidai

[onnut]

Bila je reklama nekad, PKB, "Gde ste bile, gde ste isle... u PKB da kupimo viršle ..

Gde se toga seti tamo u Japanu ?

Eh te viršle sa senfom u zemički !
Koliko sam ih samo pojeo posle vežbi na faksu.
Pucale su na ugriz.
Crveni zaobljeni PKB kiosci.Rešo sa 2 ringle i 2 lonca od rostfraja za viršle i ljute kobasice.
I jogurt u tetrapaku.

Preteča fast food .

E Beograde osmdesetih !


Vidim da se dobro izgladni i jede na čistom planinskom vazduhu na 1700 m.

Dobro je dok se ide tako.

Kod nas dece više nema.Taman posla da se ide sa ocem negde.
Samo društvo.

A kod nas danas hladan jesenji dan oko 3 C.

Napolju se samo smrzavaju prodavci kupusa.
Slika od danas , iz kola.



Kupus -futoški.
Kupuje se masovno za kiseljenje.



Nije sa istoka pa smo malo promašili temu ali da uporedimo dan sa različitih delova sveta.
I evociramo uspomene !

[yoyogi]

Mislim da sam te PKB kioske prvi put video 1974. Razvaljivao sam se kod njih, senf je bio poseban, to nije moglo da se kupi u radnji.
Na faksu, nije bilo nista u blizini osim njih (u samom krugu faksa) pa su mi malo i dosadile, toliko sam ih jeo. Nikad ih necu zaboraviti.

Za kupus, ovde to nema, kada se jede kupus, to je korejski "kimchi", ukiseljen i ljut.

Da dodamo istocnjacku kisu koja danas pada ovde, Nagoya, suburbia



Posle, u sumrak (17h)

[yoyogi]

Danas je u Thai praznik, "Loy Kratong". Kraj kisne sezone i dolazak cistog vremena.

To je dan kada se niz vodu pustaju "kratong" mali ploveci napravci, da odnesu sve lose niz vodu.

Ova slika nije moja:



Druge dve jesu, kako moja Thai familija to obelezava. Simbolicno, tri stapica da gore, za nas troje. One u pidzamama.



Malo porodicno slavlje, u "rasejanju"

[yoyogi]

Pitao me juce drugar posto su Yamaha akusticne gitare. Evo su, u radnji, ima ih na stotine.



Ove su 29,700 dinara, ukljucena torba. Elektrificirane, imaju elektroniku koja moze a ne mora da se ukljuci. I dzek za slusalice.






Uzeo sam njihov katalog, 60 strana, sve Yamaha gitare. Cene u radnji su 36% nize nego u katalogu.



Poslednja slika (uzeo sam sa neta, nisam mogao da slikam, 5 prodavaca oko mene da mi demonstrira) je "silent guitar. Samo kontura, ima slusalice, ima elektriku da se ukljuci u pojacalo. Prvi put sam video.

[yoyogi]

Obavezne skolske uniforme, Japan. Od 1885. godine. Materijal se verovatno promenio ali kroj i dizajn nisu. Muska je na primer, kopija uniforme pruskih kadeta.



Cena je kao u dinarima + cipele, dokolenice, salovi, kaputic.



Ode na 50,000 dinara, pa ako ima vise dece.



I njih ima na izgled istih ali su neke skuplje, ima nekoliko proizvodjaca, verovatno materijal cini razliku u ceni.





Ovo je povodom najnovije koske koju su vlasti bacile narodu u Srbiji da se biju oko nje: skolske uniforme. Ako je jedna kompletna 500 EUR, ako u Srbiji ima 2 miliona djaka, to je 1 milijards dolara samo za uniforme. (Ala bi se neciji kum ili burazer obradovao da dobije taj posao.).

Kako je Japan onda, 1885. dok se u zemlji gladovalo (masovna emigracija u Brazil i na Havaje, sada ih u Brazilu ima 2 miliona, sve potomci) uveo iniforme? Tako sto one pocinju od 6. razreda. Do tada, deca kroz predmet "Domacinstvo" sama nauce da je sasiju.

Za vreme 2. svetskog rata, deca su sila vojnicke uniforme.

[yoyogi]

Na putu za planinarenje, sume, sa meckama. Znak kaze da je opasno.
Ne znam da li su vec pospale, jos nije hladno(18. novembar) samo bolje ne proveravati.



U avgustu je bilo cetiri napada medveda sa smrtnim ishodom (po ljude).

[yoyogi]

Jaooj, 'rane !

Sad se vratimo sa planine a ceka nas paket iz Srbije. U stvari, nasi ljudi koji zive u Japanu pa se zena vratila iz Srbije, poslali mi, lokalno, paket.
Kajmak, cvarci duvanski sitni, ajvar, sir, dzem od sljiva, cokoladice ...



Bice ujutro po prvi put da familija vidi i jede takve stvari.
Idemo kod njih u sredu ali su, opravdano, mislili da bolje da ne stoji do tada.

[yoyogi]

Yokaichi, grad petrohemije i industrije, lucki uz to.



Osim centra grada od 340,000 stanovnika, sve je petrohemija i industrija.



Vreme je danas bilo vetrovito pa su dimovi bili razduvani.



Generalno, jadno mesto za zivot. Negde 1970-ih, dok ekologija i pravila nisu ogranicile ispustanje gasova, to je bila kloaka.
Cak i danas, kada neko tesko kaslje, kaze se u zargonu "Yokaichi kasalj".

[onnut]

Jaooj, 'rane !

.....
Kajmak, cvarci duvanski sitni, ajvar, sir, dzem od sljiva, cokoladice ......

Tačnije -vojvođanska 'rana.
Samo da su oni pravi čvarci a ne ti duvan sitni.
A čokoladne banane "Soko Štark" nekad su bile u drugoj ambalaži -providnom celofanu.

A za Thai familiju je najbliže -ajvar.
Mogu zamisliti reakciju na čvarke a koliko znam nisu im bliski ni mlečni proizvodi, pekmez a i čokolada.

[onnut]

Yokaichi, grad petrohemije i industrije, lucki uz to.

Znači kao kod nas Pančevo.

Vidim na mapi da je na pola puta do Tsu.

Nadam se da je bilo prijatno druzenje i uživanje uz srpsku hranu.

[yoyogi]

Uvek mora da bude svezeg cveca na stolu.



Ljijani su posebno izdrzljivi i mirisu mi preko stola. Samo im ne diraj prasnike, ne moze da se ocisti kad se zalepi. Cerka jednom uzela da pomirise pa je isla na umivanje nosa sapunom.



Nego dunje su mi ovde vaznije. Retko ih vidjam i juce sam ih kupio. Njih sigurno ima vise vrsta, one kojih se secam nisu bile nikada neko popularno voce za jelo (kao jabuke), vise za slatko. Ove su jedva malo slatke, kao nezrele kruske.