Najatraktivniji izlet je ostrvo Koh Tao.
U prevodu bi bilo -ostrvo kornjača.Ali ne ide se tamo zbog kornjača-nisam ih čak ni video.
Ovo ostrvo nije baš blizu.Brzim speed boat kompanije Lomprayah (oko 20 mesta) treba oko 2, 5h od Samuia.
Ostrvo (severozapadna strana) slikano sa vidikovca...
Ostrvo,malo,veličine 7×3 km ,sa oko 1500 stanovnika i 3000 radnika iz Burme, jedva da ima puteva i uglavnom saobraćaj motociklima.
Ostrvo , nenaseljeno ,do 1947 je bilo Tajlandski Goli Otok.
Tek 80-tih počinju posete.
Najpoznatiji zalivi su Sairee Bay i Chalok Bay.Evo i satelitskog snimka ostrva...
Ostrvo je danas svetski poznata destinacija za ronjenje.Njegov zaštitni znak su ona tri mala ostrva zaokružena crvenim po imenu-Nangyuan...
Ako Phuket ima zaštitni znak James Bond ostrvo i Maya Bay onda Ko Samui tj. Koh Tao ima ovo...
Slikao sam ovo sa vidikovca (2013) iz tačke "V" označene na mapi tj.sa vrha jednog od ova tri mala ostrva.Ta tri ostrva su meďusobno povezana ovom peščanom plažom.Da se spustimo dole na plažu ovim strmim putem
Ima i ovih daščanih staza i ovakvih formacija stena...
I evo nas na toj neobičnoj peščanoj plaži...
Zavisno od oseke plaža može biti tanka ,skoro da je nema, ili široka,velika...
Uvek je lepa ,čista i mirna -bez automobila,motora,vreve.Može se tiho posmatrati zalazak sunca...
Plaža je privatno vlasništvo.Ulaz je 100 THB i zabranjena je plastika-samo staklo može.Za turiste otvorena od 9:30 do 16:30.Ko hoće ,može i da ostane -ima resort.
Mesto je ,pre svega čuveno za ronjenje.Mirna i prozirna voda,tirkizne boje ,savršena za plivanje i ronjenje(površinsko-"snorkeling" i dubinsko-"scuba diving").Vidljivost u vodi je oko 20 m .Na sve strane su škole za ronjenje.Ovde se dolazi i zbog jeftinih sertifikata za ronjenje.Celo ostrvo je praktićno posvećeno tome.
Evo i nas (ćerka i ja) pod punom "ratnom"opremom:maska,pojas za spasavanje,peraja..
Mol za pristajanje turistićkih brodića...
Postoji samo jedan restoran..
Ovo mesto svakom mora ostati u sećanju.Zaroniti u drugi svet koralnih grebena sa koloritnim ribama a ima tu i barakuda i bezopasnih koralnih malih ajkula.
Ono što se nama desilo na ovom izletu,2013 g., će ostati
nažalost ili nasreću mnogo više od ove lepote.
Na brojnim putovanjima po ovoj i okolnim zemljama bilo je raznih neprijatnih momenata:turbulencija iznad Indijskog okeana,sletanje usred monsuna,zemljotres u Indoneziji a 2004 , u godini cunamija ,smo bili tamo na Puketi(Patong beach) u hotelu na samoj obali u prizemlju sa malim detetom ,srećom u Maju,a voda je bila tu do 3 sprata.Ipak ovo što smo doživeli na ovom izletu za Ko Tao prevazilazi sve to.
Dan pre izleta bilo je najavljeno nešto kiše .Agencija kod koje smo uplatili je tvrdila da neće biti izleta.Ujutru su uredno dosli po nas i mislili smo da to znači da će biti sve OK sa vremenom.Ono što sad znam je da Thai interesuje samo profit.Izlet je prošao u redu ali na povratku već posle pola sata upali smo u tropsku oluju nasred Tajlandskog zaliva.Dan se u trenu pretvorio u noć.Talasi ogromni.Bilo nas je oko 20 a 70% posto su bili mladi japanski parovi (uzgred japance srednjih godina nikad nisam ni video na odmoru u Thai).Naš speed boat je imao gore neku tendu kao zaštitu od kiše ali uzalud.Uzburkano more i ogromni talasi su se poigravali sa nama.Voda je zapluskivala sve i bukvalno nije bilo kvadratnog cm tela ili čamca da nije zapljuskivano vodom.Samo po ukusu(slanom ili ne) znao sam da li je more ili kiša.Talasi su dizali čamac i još kad odskoči ,kao skijaš-skakač, pa udari dole činilo se da će ga razbiti.Za to vreme Thai momci su se šalili i animirali turiste.Japanci su se smejali kao da je to deo turističkog programa.Činilo se da ništa ne shvataju.Familija i ja smo obukli one spasilačke prsluke, maske.Isto su uradili i još par zapadnjaka.Ćerki sam dao instrukcije kuda da iskače (zbog tendi) u slučaju prevrtanja.Upzorio sam Thai momke da je situacija ozbiljna .Znali su i oni to.Tada su japancima saopštili to i rekli im da stave spasilačke prsluke.Tada sam video transformaciju ,kod njih, koji ću ceo život upamtiti.U momentu je prestao smeh,svi su izvadili one kišne najlon kabanice,formirali grupu,svako je podigao peškir i tako su formirali kao neku prekrivku da ih ne zapljuskuju kiša i talasi.Thai su ugasili motore jer se nije moglo dalje i tako smo kao ljuska bili prepušteni ćudi mora.Situacija je ličila na scene iz Titanika. Pet sati (umesto 2 )smo tako plutali uz postepeno blago uključivanje motora.Kad smo ugledali u daljini Ko Phangan bila je to sreća.Nismo tu izašli nastavili smo do Samuia i kad smo videli onaj Conrad hotel sa stubovima na rtu znali smo da smo blizu cilja.Kad smo stigli pali smo onako mokri na pesak kao brodolomnici i ljubili ga
Reply With Quote
Bookmarks