On nije iz rimskog doba.Pravljen je posle 1. sv. rata i na njemu spomenik neznanom junaku.
Danas simbolu Rima i Italije.
Neki ga još zovu , posprdno, Pisaća mašina ili Torta jer su ljuti na uništavanje antičkih građevina , na tom mestu, i izgradnje potonje.
To je mesto gde svakog 05. juna Italija slavi dan pobede sa paradom i avionima u brišućem letu i tragovima u boji zastave.
Sam trg je mnogo stariji i nazvan je po palati Venecija koju je sagradio venecijanski kardinal.
Dve crkve iz tog perioda
U jednu svratismo.
Ispred njih je Trajanov stub
Na njemu spiralno izrezbarene bitke Trajana sa Dračanima.Ali kasnije, jedan od papa dao je pretopiti Trajana sa vrha i staviti svoju figuru koja je i danas
Od trga Venezija počinje glavna ulica centralnog Rima Via Corso ( otud naša reč " korzo" za veliko šetalište).
Sve ulice u Rimu su ovako uklesane na mermernim tablama.
Via Corsa sa brojnim šoping radnjama ide par km i završava na Piazza de Popolo ( slika dole sličnog rasporeda i izgleda crkvi)
Rim jeste centar hrišćanstva ali dolazeći u njega nisam nameravao obilaziti katoličke crkve ( osim Vatikana).
A nisam ni slutio koliko ih je.Praktično, dok šetaš, na svakom koraku, trgu..neka crkva.
Vidim , ne ulaze samo vernici, već i turisti ..
Ušao sam u 4-5 a vilica mi se spustila do poda od raskoši , bogatstva arhitekture, statua, fresaka, slika..
Za mene potpuno anonimne crkve a unutra da bi im mogao pozavideti i Luvr.
Ovo je npr. ona crkva iznad "Španskih stepenica"
U ovu ( slike dole) Sent'Andrew dela Valle sam se slučajno sklonio od kiše a nisam iz nje izašao sat vremena
Vidim posle u njoj i turističke grupe sa vodičem a i ogledala dole da se vide kupole a da te ne ušine vrat
Možda davim sa crkvama ( na kraju ću kao šlag na torti o Vatikanskoj bazilici Svetog Petra) ali moram istaći još jednu na koju sam naišao slučajno šetajući ulicama Rima
Santa Maria Maggioro ( Sv. Marija Velika) nedaleko od železničke stanice Termini.
Ulaz u nju je sa druge strane.
Na slici sam odsekao zvonik ( 75 m visok)
Izuzetna bazilika ( jedna od 4 papske u Rimu) izgrađena 432 god. a kasnije nadograđena u renesansnom romaničkom stilu.
Spolja impresivne barokne fasade a unutra arhitektonsko remek delo.
Ulaskom očarava mozaički pod majstora mermera Cosma
Jedinstvena umetnička slikarsko/vajarska dela.
Unutra 2 kapele, crkve u crkvi
Glavni oltar ispod koga se nalazi kripta u kojoj je kristalni relikvij u kome se čuvaju ostaci kolevke Isusa deteta
Skromno , uz stepenice oltara je grob jednog od najslavnijih slikara, vajara i arhitekte 17. veka Đan Lorenca Berninija ( glavni arhitekta papske bazilike St. Petra)
Izgravirano " Plemenita porodica Bernini ovde čeka vaskrsenje"
Renesansno dekorisan kasetni plafon crkve , od čistog zlata donesenog iz Amerike sa Kolumbovog putovanja.
Nisi bio u Rimu ako nisi posetio galeriju Borgezi!
Umetnička dela galerije Borgezi su smeštena u 20 soba ove zgrade , sa prizemljem , gde su skulpture, i spratom gde su slike.Zgrada može primiti samo 360 posetilaca koji se mogu zadržati najviśe 2 sata.
Zato se ulaznice moraju kupiti nedeljama ako ne i mesecima ranije.
Mi smo ih kupili 2 dana pred posetu i jedva pronašli po 4 puta većoj ceni od normalne .
Na prilazu dvorištu stubovi skulptura svaka sa 3 fontane pitke hladne vode.
Iza zgrade lepo uređena bašta sa skulpturama.
Priča o galeriji počinje 1605. kada je Kamilo Borgezi postao papa Pavle V.
Ali glavni akter je mladi Šipione Kafeleri , papin sestrić, koga papa usvaja, školuje i postavlja za kardinala sa 29 godina.E taj Šipione (uzima prezime Borgezi) postaje papin sekretar, šef rimske kurije,nadbiskup Bolonje i još mnogo toga.Ali nikad nije prestao da se posvećuje svojoj istinskoj strasti-umetnosti.
Koristeći svoju moć , a uz papin blagoslov, bahati kardinal je silom ili milom ( novcem od poreza) sakupio najbolja umetnička dela 17. veka, postao umetnički mecena, a kasnije ih je bogata porodica Borgezi dopunila.
Radove Karavađa, Domenika, Rafaela, Berninija, Ticijana...svih poznatih umetničkih škola, neprocenjivih vrednosti,završili su u ovoj galeriji koja je od 1902 godine u vlasništvu države.
Da krenemo sa kolekcijom ( koristio sam ćerkine kvalitetnije )slike
U prvoj sali je jedna od najpoznatijih skulptura sveta " Paolina Borgeze" od Antonia Kanove.
Paolina je sestra Napoleona .Tek je stupila u brak sa italijanskim princem Kamilom Borgezeom.Imala je 25 godina i bila u centru društvene moći kao sestra vojskovođe i princeza.Muž je od Kanove naručio skulpturu svoje žene.Za tu skulpturu je Kanova napravio nov studio i bio plaćen oko 600.000 €( u današnjem novcu).Umesto lika antičke Dijane izašla je ova skulptura gole Paoline.Skulptura je izazvala veliku buru u ionako politički nategnutom braku.Biografi su zabeležili urbani trač:
" Kako? Pozirala si gola Kanovi?
Ali soba je bila zagrejana."
Skulptura je od tada sklonjena i tek kasnije izložena u galeriji Borgezi.
U drugoj sobi je rad Berninija " Otmica Proserpine" ( iz dva ugla).
Po sicilijanskoj legendi , Pluton ( bog podzemlja) je ugledao lepu Proserpinu ćerku boga Jupitera ( oca svih bogova) i Cerere ( boginje žetve).Izašao je kroz vulkan , oteo Proserpinu i odveo je u podzemni svet.Očajna majka više nije davala žetvu na zemlji.Onda se Jupiter nekako nagodio da 6 meseci bude kod majke ( i tada bude rod) a 6 meseci u podzemlju.
Mnoga umetnička dela su napravljena na tu temu a najpoznatije je ovo Berninija u karera mermeru.
Druge skulpture Berninija
"Apolon i Dafne"
"Eneja" nosi brata iz Troje..
"David" u trenucima odlučnosti da napadne Golijata.
Na spratu su slike
Rafaelova "Devojka sa jednorogom"
Domenikova" Dijana u lovu".Domeniko je strpan u zatvor dok nije predao sliku bahatom kardinalu.
Na slici gore, u centru je
Rafaelov " Polaganje u grob".
Dole , Karavađove slike
Nesretni Karavađo , zaljubljen u jednu prostitutku , inače stalni model njegovih slika, ubija u jednoj partiji tenisa izvesnog Tomasonija ( makroa/zaštitnika dotične kurtizane).Po tadašnjim papinskim zakonima bio bi osuđen na odsecanje glave pa zato beži iz Rima u Napuljsku državu.Tamo, u strahu, pravi slike mračnih motiva i moli papu za samilost.Ovaj mu oprašta ali uz poklon brojnih slika.
Karavađovi radovi " Dečak sa korpom voća" ( dole).
Šetnja ulicama je kao da si u muzeju na otvorenom.
Jedini grad na svetu gde možeš besplatno ušetati u Panteon iz II veka ....
..ili u prvu crkvu i besplatno pogledati neko remek delo Karavađa, Berninija ili npr. ovo - Mikelanđelovog "Mojsija" u crkvi "Saint Pietre in Vincoli" ( Sveti Petar u lancima)
Kao deo kompozicije grobnice pape Julija II urađene u mermeru.
Dva mermerna stuba robova su završila u Luvru.
Inače u Rimu su , pored čuvene bazilike Svetog Petra u Vatikanu, još 4 papske crkve gde su sahranjene pape.
Samo što se u tom muzeju na otvorenom čuje buka, dozivanje, provlače se automobili i vespe tesnim ulicama.
A u tako tesnim kaldrmisanim ulicama stolovi kafića/restorana.
..gde se pored tradicionalnih pizza i paste može pojesti pršuta i popiti dobro venecijansko vino
Neki i u cveću
Uzanim rimskim ulicama, preplavljenih turistima, provlači se retki saobraćaj prioritetnih vozila, onih koji smeju ući u istorijski centar.
Voze se uglavnom mali automobili.Neke sam prvi put video , kao ovaj Renault Twizy.
A najveći utisak ,za mene, je što su iza svakog ugla fontane.
Rim je grad raskošnih fontana.
Ovu fontanu Barkača, iz čuvenog filma "Praznik u Rimu" ne bi niko ni primetio da nije presekla put do španskih stepenica
Ili ovu najpoznatiju "Fontanu di Trevi" gde turisti danonoćno ubacuju novčiće za povratak u večni grad .( Kod čišćenja se izvuče oko 3 miliona eura u novčićima)
Potpuno anonimne fontane koje su iza svakog ugla.
Bukvalno , teče voda iz zidova starih zgrada.
Pitka hladna voda , gde turisti dopune svoje flašice na toplom rimskom danu.
Negde pročitah, da su ih pravili da i konji mogu da se napoje.
Ako dosadi gužva u istorijskom centru Rima i brojni bučni turisti, može se peške preko reke Tibar u deo grada po imenu Trastavere.
Tibar nije velika reka a na svakih stotinak metara je neki most .Tako da sve može peške da se obiđe i uopšte Rim , bar taj istorijski centralni deo, može sve peške.
Trastevere je deo grada gde se može više osetiti mirniji italijanski stil života iako je i on puniji turistima od domaćih
Uske ulice sa kaldrmom.
Crkve i fontane i tu ali skromnije
Tipično italijansko ulično ćakulanje..
i mali restorani sa par stolova na ulici
Unutra karirani stolnjaci
Pizze i bokal domaćeg vina
Nešto i niži nivo cena npr. pice su oko 12 € a u centru Rima oko 14-16 € ali ipak se generalno oseti niži nivo.Rekao bih da je taj deo grada više izvikan na onim Lonely Planet i sličnim sajtovima.
Ono štoje meni bilo interesantno, u tom delu grada, je botanički vrt do koga sam u šetnji stigao ali nisam imao vremena da ga posetim.
Za razliku od bekpekerskih foruma , gde je preporučen Trastavere, smestio sam se u deo grada Pratti , gde žive rimljane srednje klase.
Deo grada širokih ulica , većih trgova, u blizini Vatikana 15-20 min peške a isto tako vremenski peške do istorijskih atrakcija grada
Ulica Via Guilio Cesare ( sa google street) gde sam bio smešten, širokih drvoreda, atipično za Rim a opet sve u pešačkoj zoni i još 100 m od metro stanice.
E tu smo jeli u restoranima po cenama kao u Trastavere, ali neuporedivo kvalitetnija jela i bolji ambijent okružen italijanima
Pršute sa sirom, seafood paste...jela oko 12 € , praktično uz zidine Vatikana gde sam u tri navrata ušetao.
U toj zoni ( oko metro stanice Otaviano), u dolasku,taksista nam je preporučio najbolju ( i jeftinu za Rim) pizzeriju " Bona".
Iako mu nisam puno verovao - bio je u pravu.
Pizza na merenje.
Može da se jede i na ulici ili poneti.
Tri velika i različita komada oko 11 € a na jednom parčetu je bilo šunke kao da jedem u restoranu samo to
Da završimo naše putešestvije po Rimu sa par postova o Vatikanu, kao najvećem utisku .
Zgrade Vatikanskog muzeja i Sikstinske kapele , fotografisano sa vrha bazilike.
Vatikanski muzej je jedan od najbogatijih i najposećenijih u svetu.
Svakodnevni redovi, uz zidine, za ulazak u njega.I nije bilo toliko strašno kako znaju da budu kilometarski.
Mi smo uzeli skuplje " skip the line" karte i nismo čekali.
Prepandemijski, desetak miliona turista su ga posećivali, da vide umetnička dela koja su pape skupljale 500 godina.
Na ulasku/izlasku upečatljive spiralne levak stepenice.
Dela su raspoređena u nekokiko zgrada- Pinakoteka, Muzej Pio-Klementino, Gregorijansko egipatski...
Uglavnom religioznih motivi slika.... počinje sa " Rajskim vrtom"
Slike poznatih umetnika
Klupe da se može sesti i uživati
Vajarska dela
Tapiserija - "Tajna večera"
Sobe sa antičkim skulpturama
U pauzi se može izaći i osvežiti u Vatikanskoj bašti
Interesantno da preko 600 ljudi radi na održavanju ovog muzeja i drugih prostorija dok zvanično Vatikan, najmanja država na svetu, ima samo 400 državljana.
Parking između zgrada muzeja.
Kada se iz ovih zgrada muzeja krene dugačkim hodnicima u pravcu Sikstinske kapele,koncentracija ljudi postaje sve veća
Hodnici su tematski uređeni, pa se prolazi kroz hodnik antičkih kipova, svećnjaka...
...hodnik starih geografskih mapa..
Pa dolazi u tzv. Rafaelove sobe, koje je poznati umetnik uređivao za papu Julija II
Kustosi muzeja su bili mudri da Sikstinsku kapelu ostave za kraj ove muzejske turneje.
To je apsolutno vrhunac posete.
Mikelanđelove plafonske i oltarske freske, vrhunac njegovog životnog dela.
Tu su radovi i Botičelija, Perluđinija, Rosela..
To je ona tajnovita/sveta prostorija gde se zatvore kardinali , pod "zakletvom" da ništa ne pričaju što vide i čuju, i gde biraju novog papu, i odakle izlazi beli ili crni dim.
U polutamnoj Sikstinskoj kapeli vlada grobna tišina ( ponekad ide upozorenje ) i strogo je zabranjeno slikanje.
Ljudi ćutke, zadivljeni posmatraju, i odaju počast Hristu i slavnim umetnicima.
Krišom sam napravio ovih nekoliko slika.
"Uhvatio" i tavanicu, Mikelanđelovo životno delo koje je radio 4 godine.
Tavanica sa motivima iz knjige postanja "Biblije" , a "uhvatih" i onu najpoznatiju "Stvaranje Adama" gde otac bog dodirom prsta udahnjuje život Adamu.
Nema puno slika kapele ni na netu.
Nađoh ove dve da se vidi izgled.
Slika iza oltara je Mikelanđelov " Strašni sud" kada se Isus vraća, vaskrsava mrtve pravednike a grešnici odlaze u pakao.
Ima priča, kada je Mikelanđelo skinuo skele a slika , puna golotinje i genitalija bljesnula , izazvala je skandal u Vatikanu.
Papa, naručilac, je općutao ali se jedan visoki sveštenik službenik pobunio rekavši da je slika primerenija nekom bordelu ili javnom kupatilu.
Mikelanđelo je to " primio k' znanju" , pa je sliku tako finiširao što je kralj pakla Minos ( u donjem desnom uglu) dobio lik tog službenika a obmotana zmija oko tela mu je " odgrizla" genitalije.
Kasnije su sa ovom ( i drugim) čuvenim freskama stvar u ruke uzeli tzv. slikari "gaćari" koji su osetljiva mesta prekrili/odslikali parčetom tkanine ili smokvinim listom.
I danas kod posete nekih zvaničnika Vatikanskom muzeju npr. iranskog predsednika Rohanija , antički kipovi se prekrivaju kao npr. ovaj grčki kip Apolo Belvedere...
I da potpuno ne promašimo temu ovog foruma, iznenadih se ovim eksponatom u Vatikanu
Stupa sa budom iz najvećeg budističkog hrama "Borobudur" sa Jave, koji prepoznah iz jedne od mojih poseta Aziji.
Vatikan , najmanja zemlja sveta a tako moćna vekovima.
Ima samo 44 ha teritorije, pa su strane ambasade smeštene u Rimu.
Ali zato ima vojsku i to najstariju ,najmalobrojniju na svetu tzv. švajcarsku gardu.
Ima ih tačno 109.Angažuju se na 2 godine a uslovi su:švajcarsko državljanstvo, starosti od 19 do 30 godina, neoženjeni, visoki bar 174 cm, katoličke vere.
Bazilika svetog Petra i egipatski obelisk - centralne tačke zemlje.
Stara bazilika je podignuta 326 godine na ovom mestu mučeništva i groba Svetog apostola Petra, a ova nova velelepna podignuta je u renesansnom stilu u XV veku i delo je slavnih Mikelanđela , Berninija, Bremantea..
Obelisk je donesen iz Egipta i imperator Kaligula ga je postavio tu.
A od njih sve je u savršenoj simetriji na Trgu Svetog Petra ( Piaza Sant Pietro).
Tako je osmislio slavni Bernini dodavši sa obe strane polukružne kolonade sa dorskim stubovima u 4 reda.
Sa obe strane obeliska, simetrično su fontane ( jedna je baš delo Berninija).
A dalje niz trg, ređaju se skulpture simetrično sve do reke Tibar i tvrđave De Angelo.
Na kolonadama su 140 kipova svetaca
I ovako kad se popne gore
Slavnu kupolu, vidljivu na horizontu Rima, osmislio je Mikelanđelo.
Moguće je popeti se na njen vrh tj. terasu označenu strelicom.Samo što to nije baš lako uzanim klaustrofobičnim stepenicama ( ima i upozorenje)
I još iskrivljenog pravougaonog profila hodnika, koji prati profil zakrivljene kupole pa je težište na jednoj nozi a povratak kao silazak u bunar vrćenjem oko ose.
Mnogi turisti gore jedva dođu sebi ali nagrada je u veličanstvenom pogledu na Rim
panorama grada
I zelene vatikanske bašte
Moguće je ući i na terasu unutrašnjosti bazilike odakle se pruža pogled na neviđenu lepotu, raskoš, bogatstvo i umetnost unutrašnjosti crkve o čemu ću u sledećem postu
vrh kupole iznutra
Ulaz u samu baziliku je besplatan a i nije bila preterana gužva kao svi pišu ( čekali smo oba puta oko 15 minuta).
Unutrašnjost Bazilike Svetog Petra, najvažnije zgrade Vatikana, i centra katolicizma,ostavio sam za kraj kao vrhunac ove posete Rimu.
Ulaz u nju je besplatan a kako smo stanovali u blizini , procenivši red za ulazak, dva puta smo je posetili ( treća poseta je bila samo muzeju i Sikstinskoj kapeli).
Neverovatan raskoš, bogatstvo i grandioznost ostavlja bez daha
Četiri centralna stuba, ( pilastra) , nosača kupole, bogato ukrašena figurama svetaca
Koji su ovo majstori radili?
Mikelanđelova "Pijeta"
Na svakom uglu nadgrobni spomenici papa koje su vajali kao neverovatna umetnička dela, od mermera, granita, bronze, majstori baroka/renesanse,toga vremena.
Ovo je spomenik papi Grguru XIII , delo vajara Kamila Ruskonija.
Papa Benedikt XIV delo Pietra Baccija.
Sveti Petar od bronze od Berninija.
Đan Lorenco Bernini , genijalni italijanski vajar, arhitekta i slikar, predstavnik broj 1 baroka, glavni je dizajner i unutrašnjosti Bazilike.
" Sveti Longinus", preko 4 m visok, sa kopljem kojim je proboden Isus, njegovo je delo.
Pa da vidimo dalje
Nadgrobni spomenik papi Urbanu VIII
Spomenik papi Aleksandru VII , poslednje Berninijevo delo, a poživeo je 88 godina
Ali najvažnije Berninijevo delo u Bazilici, na kome je radio 9 godina je Baldahin iznad groba Svetog Petra
Stubovi od uvijene bronze.
Grob Svetog Petra je u kripti ispod Baldahina i to je broj 1 svetinja Bazalike i nalazi se tačno ispod glavne kupole
Glavni oltar , takođe Berninijevo delo, je stolica Svetog Petra ( sveta stolica)
U Bazilici je sahranjen 91 papa, tačnije ispod nje u kriptama i katakombama
Na jednom zidu stoji i ovaj spisak papa.
Vidi se da je prvi papa bio sam Sveti Petar a poslednji sahranjeni 2005 Jovan Pavle II, ovo je njegov grob
Skromno.Nema danas majstora koji bi napravili onakve spomenike.
Inače u Vatikanu postoji proročanstvo Svetog Malahija iz XII veka o papama ( o čijoj se autentičnosti lome koplja) gde je opisan svaki budući papa a sadašnji papa Franja je i poslednji papa nakon čijeg abdiciranja će u Strašnom Sudu biti uništen grad na 7 brda ( Rim).
Pa da vidimo ovu lepotu i Rim pre toga, pogotovo kakve su svakodnevni vesti u mainstrem medijima gde se spominje da su na nuklearnom nišanu London,Rim...
Spomenik papi Inocentu XI Odeskalkiju, jedan od bitnijih u Bazilici.
Od imena ovoliko papa da te zaboli glava , ali ovaj je za naše prostore bio najvažniji.
Novčano je pomogao austrougarskog kralja Leopolda I ,kod bitke za Beč 1668 godine, i tako omogućio proterivanju turaka iz mađarske i naših prostora.
Na bareljefu spomenika je prikazana ta bitka za Beč
Nakon oslobođenja , a za dug, dobio je od Austrougarske naše prostore , od Iloka ( gde je i danas njegov dvorac) ceo severni Srem ( sa Fruškom Gorom) do Zemuna.
Na 5 km od moje kuće, u ataru, i danas stoji ovaj zapušteni dvorac-letnjikovac
To je bilo vlasništvo rimske nobl porodice Odescalki, naslednika toga pape Inocenta XI. a na zemlji dobijenoj u to vreme.
I danas , dimnjaci kao da ih je radio Gaudi.
Letnjikovac je oko 1900 godine radio čuveni austrougarski arhitekta čeh Herman Bole.
Danas malo ko i zna ko je to radio i gde se prekrajala istorija ovih naših prostora.
Mi smo to videli i osetili bogatstvo i moć, posetivši Rim i opisali ga,( opet opširno van teme foruma - izvinjenje za to ) da se na ovim stranicama uvek prisetimo 7 lepih dana provedenih u Rimu.
Mi, veliki putnici sa azijskih putovanja, spadosmo na čekiranje u prvoj prostoriji gde su nekad bili domaći letovi SFRJ a sada low cost.
Istina let do Rima i nazad je protekao u najboljem redu i relativno na vreme za razliku od informacija o kašnjenju i otkazivanju, koje čitamo ovih dana.
Radovi na pisti i aerodromu su vidljivi na sve strane.
Kompanija VINCI Airports, koja je uzela 2019 koncesiju na aerodrom na 25 godina, obećala je ulaganje od 700 miliona €.
Prilaz aerodromu -sve je razrovano i u izgradnji
Do kraja koncesije hoće da dignu broj korisnika sa 5 na 15 miliona.
Dodatni terminal je već završen.
Tri duge horizontalne trake, gejtovi, da liči kao Suvarnabumi, planiraju da bude makar vodeći aerodrom na Balkanu.
Reply With Quote
Bookmarks