Foto za danas (2017)

[yoyogi]

Mediji stalno drame o samovozećim kolima. Totalna glupost, svoja kola su svoja, sa njima si pokretlijv i ideš gde hoćeš, kada hoćeš, svoj čovek. Neka i sede nevožena, tvoja su, radiš šta hoćeš i kada hoćeš.

Da bi kola bila samovozeća, treba da imaju sistem kao air traffic control. Ili, kao što routeri hendluju TCP/IP promet, kao što je ovaj post stigao do vas.

Da se ta utopija ostvari, onda bi, možda, kola izgledala ovako



Preko neke "App" ( Zapadni izgovor koji ne može da kaže "Aplikacija", pa je skratio). Budi glava porodice, izvedi familiju na ulicu da čeka ta kola sa "App" da te negde odvezu. Opet onda, da te vrate.

Totalna budalaština.

Inteligencija samovozećih kola je kao ovo: ne razlikuju madrac na putu od bloka betona, praznu plastičnu kesu od 10kg kamena.

Najveći i najsnazniji kompjuter danas, ima 150 miliona neurona. To je kao žaba, tako je ona moćna. Ljudski um ima 12 milijardi neurona.

[yoyogi]

Amanohashidate, na glavnom vidikovcu, ViewLand ima mali zabavni park. Onaj krov sa leva, gledano iz malog ferris wheel, je streljana za streljastvo, archery.



Cenovnik i pravila



Poligon. Streljaštvo strelama je dosta popularno, stalno može da se vidi školska omladina, pogotovo devojke, sa tobolcima, koje idu na trening



To ne može golom rukom, moraju ove specijalne rukavice





Oprema je američke proizvodnje, znaju oni šta su lukovi i strele



Od 20 strela, dve su pogodile "u srce" dimenzija 1x1m, ostale su podbacile ili prebacile.



(nastaviće se)

[yoyogi]

Pirinač mlad Nagoya, Nagakute - Seto.



Treperi na vetru. U pozadini je Mt Sanage, 611m, nikako da poverujem da je 100m viša od Avale. Da joj skineš 100m, ne bi se ni videla, čini mi se.

[yoyogi]

Toyota City, park Kuragaike, playhouse.



Krov kao list, pošto nikada nije hladno, čini mesto "all weather".



Unutra, dečja radost. Obuća mora da se izuje. Roditelji koji su radili do kasno prethodnog dana, pola ih drema ili spava



Osobjje je profesionalno, ima ih 4 u svakoj smeni.



Klimatizovano, čisto







Piknik soba. Može da se legne na svoju prostirku, da se jede (ne sme da se kuva).



Pogled na jezero, tu sam često i sam zadremao



Pošto smo prestareli (rekviziti su za decu do 5 godina, neki do 8 godina), jedino gde možemo je ova opna za skakanje napolju



Sve je besplatno, i parking.

Na takve stvari, koje utiču na kvalitet života, gleda se kada se traži posao. Svako bi iz Tokija došao u Tojotu, kada bi mogao.
Ovakvo nešto u Tokiju ne postoji.



Sa 15 aquaparkova u krugu od 30km i brojnim drugim besplatnim atraktivnim mestima, ništa lepše za mladu porodicu.