Gde se penzionisati?

[aussie]

Pitanje za Yoyogija, da li preporucujete penzionisanje na Tajlandu, u Srbiji ili u Australiji?
Kada i gde planirate licno da se penzionisete?
Hvala.

[yoyogi]

Pitanje za Yoyogija, da li preporucujete penzionisanje na Tajlandu, u Srbiji ili u Australiji?
Kada i gde planirate licno da se penzionisete?
Hvala.

Tajland:
Za penzionersku vizu (godinu dana, obnovljivo) treba svaki put priložiti da u Thai banci imaš 20,000 EUR
ili
Potvrda od tvoje ambasade da imaš mesečni prihod od 1,500 EUR (od bilo čega: penzija, ubiranje rente, bilo koja kombinacija).
Na svaka 3 meseca moraš da raportiraš Imigraciji.
Za svaku 1-godišnju obnovu, ista procedura, kao da nikada nisi bio penzioner u Thai.
U tim godinama (60+) niko ti neće prodati zdravstveno osiguranje.
To uglavnom rade oni koji imaju Thai ženu.

Australija:
Ako si državljanin i imaš svoj dom, penziju, u Thai ti ne bi bilo ništa jeftinije.
Još u Australiji imaš Medicare.
Jeftina hrana u Thai je njihova lokalna, sa uličnih štandova, to ne bi ni jeo a ni znao sam da spremaš sastojcima sa pijace ako nemaš Thai ženu.
Zapadna hrana i sastojci po supermarketima je cena istih kao na Zapadu.

Srbija:
Pošto pišeš na srpskom, možda znaš i bolje od mene. Ja nisam bio u Srbiji 30 godina.


Ja ću se skoro sigurno ostati u Japanu. Sa zelenom kartom (koju cela porodica ima) mi smo kao Japanci minus pravo glasanja na izborima.
Zvanično sam već penzioner u Japanu. Firma mi je dala produženje rada za još 5 godina, to mi sada teče a mogu sutra da prestanem da radim.
Penzija, zdravstvo, sve, nema viza, nema potvrda iz banke.

[aussie]

Interesantno da birate Japan iako ne govorite japanski, a i sami pomenuste zapadna hrana u Japanu je skupa i ne bas sjajnog kvaliteta (slicno kao na Tajlandu). U penziji je zdravstveno osiguranje bitno, ali na Tajlandu ima jako mnogo dobrih, a privatnih bolnica i klinika tako da ne verujem da bi to bio veliki problem nekome ko ima pristojnu penziju za lokalne standarde. A ako i dodje do nekog velikog (skupog) zdravstvenog problema, uvek postoji opcija lecenja u zemlji ciji ste drzavljanin.

Ne osecate se kao stranac u Japanu? Vase dete je tamo rodjeno, pa je to neka sasvim druga prica, ali kako ste vi i vasa zena integrisani u japansko drustvo? Imate li bliske prijatelje?

[yoyogi]

Cene u dobrim Thai bolnicama su kao u Americi kada nemaš osiguranje. Manje stvari su isto samo to nije puno. Za nešto veće, ako ne možeš da odeš (nesreća, iznenadna bolest koja te onesposobi) - gotov si ako nisi milioner.
U Thai uvoze dobru ribu (tuna, salmon), crveno meso iz Japana i Australije pa je cena 30% veća. Zapadna hrana u Japanu je kao na Zapadu, gde je ima i gde iko hoće da je jede.

Naša uloga u Japanu je da doživotno igramo strance, makar nam japanski bio perfektan. Treća generacija Kineza ili Koreanaca, fizički se ne razlikuju, koji niti su bili u zemljama porekla niti znaju jezike predaka su zauvek stranci.
Efikasnost, korektnost, ljubaznost, nepodmitljivost, stručnost svega i svih oko tebe, sve možeš sam.

Probaj u Thai da imaš lokalne prijatelje. 20 godina idem u Thai, bio sam tačno 100 puta, svezajedno 3 godine, nikada nisam imao Thai prijatelja niti znam ikoga ko je imao. Čak šta više, ne znam nikoga ko zna nekoga ko ima Thai prijatelja.
Druže se stranci između sebe, od njih je 70% social rejects ili alkoholičari, prevaranti, bivši zatvorenici ili bivši huligani. Zato su Thai i stavili te cifre za penzionerske vize, da im se takvi ne zapate zadugo.

Moja žena je Thai, ćerka je rođena u Bangkoku, tamo imamo stan gde idemo za školske raspuste. I nemamo nameru da tamo živimo trajno.

[aussie]

A zasto ne Australija, tamo niste stranci, imate kucu u Cairns sto ste pominjali i Medicare?

[yoyogi]

A zasto ne Australija, tamo niste stranci, imate kucu u Cairns sto ste pominjali i Medicare?

Da nisam došao u Japan pre 20 godina, da sam ostao u Australiji, verovatno nigde drugde ne bih ni išao u penziju.
Ovako, u Japanu je život pun, zemlja lepa, uređena, bogata kulturom, outdoor aktivnostima, bez kriminala, nije naftna platforma a ja gastarbajter.

Na primer, NBN (National Broadband Network) u Australiji koji je trebao da donese brzi internet, danas je na 100Mbps. To je 5% onoga što je Japan imao pre 20 godina. Već 10 godina brzine niko i ne pominje niti meri niti naplaćuje prema njima. Mobilni telefoni koje svako nosi u džepu imaju Internet brži od 100 Mbps.
Dok se išlo u ofis, pre pandemije, išao sam gradskim vozom maglev koji lebdi nad šinama i služi kao tramvaj samo što ide 120kmh. Da ne pričam o bullet trains.

300km/h vozovi na relaciji kao Sydney - Melbourne idu na 5 minuta, od centra do centra 2 sata, to bi za mesec dana uništilo Qantas koji od te trase (SYD-MEL), najprometnije na svetu, živi.

Nekretnine: ostankom u Japanu, ćerka dobija poklon 2 miliona dolara. Toliko neće platiti kamata na kredite za stan/kuću a toliko u Australiji plate bankama za radni vek. Australijsko ludilo sa cenama nekretnina ovde ne važi: cene nekretnina padaju kao polovnim automobilima kako stare.

Zdravstvo: najbolje na planeti i najdostupnije. Cene su na nacionalnom nivou, svugde iste, kod privatnih ili državnih klinika/bolnica. Na primer, Root Canal Treatment (vađenje živca) u Australiji košta 1,500 dolara, u Japanu 10 dolara. Dve posete, platiš obe metalnim novčićem od 5 dolara.