Ja sam postao PR (Permanent Resident) sletanjem na tlo Australije, na osnovu "Skilled Migrant Visa", dobijene u Beogradu. Nikakva nagrada, samo ispunjavanje njihovih uslova i ništa nikada nikome više nisam trebao da dokazujem.
Ja sam postao PR (Permanent Resident) sletanjem na tlo Australije, na osnovu "Skilled Migrant Visa", dobijene u Beogradu. Nikakva nagrada, samo ispunjavanje njihovih uslova i ništa nikada nikome više nisam trebao da dokazujem.
Azija, moja dežela.
Na osnovu čega bi ti u Thai imao zaposlenje i plaćao porez? Kako bi našao (i ko bi ti u Thai ponudio) legalan posao sa radnom vizom i da plaćaš porez?Originally Posted by aussie
Azija, moja dežela.
Da pojasnim samo nesto, ja nisam opterecen takvim stvarima, gde idu srednja i visa klasa, koje su cene. Mene samo interesuje hrana koja je za mene odgovarajuca i koja mi se jede, a sad ako je jeftina to je plus. Platili smo 1100 bahta veceru po osobi na vrhu Baiyoke hotela, 88-mi sprat, krov se okrece za 360 stepeni. Jedna od najvisih zgrada u BKK. Nije to meni cilj da platim sto jeftinije, a eto ispalo je da sam vise izbora imao u tom restoranu u kojem sam platio 35 bahta nego buffet sto smo platili u Baiyoke.
35 bahta je bila kvalitetna i zdrava vecera.
A sto da mi ne ponude posao? Imam 14 godina radnog iskustva u struci u nekim od najznacajnijih organizacija u Australiji, dve osnovne studije, master studije i sertifikate u struci.
Nikada nisam bio u Bayoke Tower mada mi je bio u vidokrugu iz prethodnog stana. Ni najveći restoran na svetu (Royal Dragon, koji mi je na 10 minuta kolima od kuće) nije tako skup.
Moji Thai ekvivalenti niti idu u restorane gde je jeftino niti gde je skupo.
Azija, moja dežela.
Probaj da nađeš posao sa time u Thai. Samo ono za šta ne postoji Thai državljanin koji to može da uradi, regrutuje se stranac. Na primer, retko koji Thai može da bude kompetentan nastavnik engleskog.
Skoro sve ostalo je isključeno, osim ako te firma pošalje.
Azija, moja dežela.
Logicno da nece za isti posao placati mene nekoliko puta vise ako moze da ga radi lokalac. Medjutim ima stranih firmi koji imaju specificne zahteve. Nisam se nikada do sada aktivno prijavljivao za posao bas na Tajlandu ali sam bio u kontaktu sa nekim agentom za zaposljavanje koji mi je pominjao posao u Allianz. Medjutim neozbiljan je bio, Ozi neki.
Meni bi tamo najveci problem bila internacionalna skola za dete, jer to kosta 30k AUD po godini. U Australiji ima jako dobrih privatnih skola za 10k. Tako da nikako ne mogu da opravdam da placam tri puta vise na Tajlandu. To jedino da firma ponudi da plati takvu skolarinu a to su onda C-level poslovi, nisam ja taj platni razred tako da otpada.
Jesi li ti svom detetu placao internacionalnu skolu 30K AUD u Japanu?
Jesam plaćao internacionalnu školu (kraj je za 5 meseci), 30K godišnje x 14 godina, od obdaništa. Iz svog džepa. Te škole su striktne, IB (International Baulerate) sa čijim se poenima ide na Univerzitete po svetu bez prijemnog. Te jeftinije nemaju to.
Azija, moja dežela.
E pa to je problem. Da idem na Tajland da radim za male pare, a da placam skolu slicnog kvaliteta 3 puta vise nego u Australiji to bas i nema logike. Da me placaju isto kao ovde pa i nekako, ali nema sanse tamo toliko da me plate za slican posao. Cak i u UN u Bangkoku, koji ima medju najvisim platama, bilo bi manje nego ovde, a za UN se prijavljuju svi iz celog sveta, to je jako mala verovatnoca tamo se udenuti bez neke veze.
Tako je to. Njihova država, njihova pravila. Jedino da te neka firma pošalje u Thai, ako baš to hoćeš, traži u Australiji, ne u Thai. Jedina prednost koju imaš, ako iko na to uopšte pomisli, je da ti je supruga Thai državljanin.
Azija, moja dežela.
Slaba je vajda od toga, to je verovatnoca kao igla u plastu sena. To jedino platiti iz dzepa kao ti. Mislim mogu ja to da platim, nije u tome problem, ali nikako nisam siguran da li vredi to raditi, i sada mi izgleda da ne vredi.
Ništa, vrati se na svoj link kako u Thai 3 godine raditi legalno, plaćati porez i postati državljanin.
Azija, moja dežela.
Nije problem u linku, cak i ti sto predaju engleski mogu da zarade 40K THB mesecno, znaci kvalifikuju se da se prijave za drzavljanstvo nakon 3 godine.
Skolovanje deteta je sasvim druga stvar nevezano za drzavljanstvo.
Zašto u planovima za penziju nema nigde Srbije?
Da li je problem Thai žena, neperspektiva dece koja ( možda) i ne pričaju srpski ili nešto treće?
Situacija se dosta promenila.
Evo, ja ceo život živim u Srbiji.U Thai sam putovao 10+ puta , po mesec dana, mogao bih da kažem da sam živeo tamo godinu dana, u kontinuitetu od 1994 do godina korone.
Poredeći Thai i Srbiju , za tih 25 godina, mogu da kažem da su moji stavovi o Thai evoluirali.Od oduševljenja( u početku) , kada je bilo sve jeftinije u Thai,da sam bio blizu kupovine konda u Bangkoku, Pataji ili Puketu.Srećom-nisam.Zadnjih godina uhvatim sebe da pitam šta ću ja više tamo.Iskreno,poslednjih godina,bio sam tamo samo zbog toplog mora na Ko Samuiu. Sve što je nekad bilo u Thai, stiglo je u Srbiju.Thai je sada skup.Mogao bih da ređam komparativne prednosti Srbije ( jeftinija i prepoznatljiva hrana, bolja klima bez vlage, u Thai si kao u inkubatoru ..) i ne samo u odnosu na Thai nego i na Australiju , pa čak i Japan ( u nekim stvarima, prateći ovaj forum).
Bio sam u Srbiji poslednji put pre godinu dana i moj je utisak da je vecina stvari sustinski isto, neke stvari su se kozmeticki malo pomerile na bolje, medjutim ima nekih jako bitnih aspekata zivota koji su se jako pogorsali. Na prvom mestu opste zagadjenje vazduha, pad kvaliteta u skolstvu i zdravstvu zbog emigracije kadrova, a standardno je atmosfera depresivna i takvo je osecanje medju ljudima. Takodje u Srbiji je cena nekretnina u gradovima zestoko otisla na gore, u supermarketima cene su slicne australijskim s tim sto u Srbiji nema velikih rasprodaja svake nedelje, znaci za vecinu artikala je gore. Srbija gotovo sve osim hrane uvozi. Jedino sto je u Srbiji jeftino je lokalna brza hrana, znaci ko kupuje pite, cevape i slicno, nista drugo jeftino nisam video. Naravno ima i te kineske robe najnizeg kvaliteta, to ima svuda.
Vratio sam se sa Tajlanda pre neki dan, i u smislu cena, i dalje na Tajlandu moze da se zivi veoma jeftino, medjutim ne ako neko hoce da jede zapadnu hranu i zivi luksuzno za Thai pojmove. Ne mora da se jede stalno ulicna hrana i da se zivi u kokosinjcu, moze se naci sto se kaze best value u svemu i ziveti za 500-1000 dolara mesecno.
Treba naci lokalne restorane koje ti odgovaraju, a povoljni su poput onog sto sam naveo iznad na Puketu. Rente su jeftine ako ne insistiras na luksuzu i najatraktivnijim lokacijama za turiste, vec cim se malo odmakne od tih lokacija cene drasticno padaju. Za transport ako imas svoj skuter nema povoljnije, nikakvo iznajmljivanje, to zaobidji. Ili bus/songthaew itd.
Ukratko solo osoba na Tajlandu koja mozda hoce da se jeftino penzionise i dalje moze sasvim solidno da zivi sa recimo 600-700 dolara. A ti vidi da sada u Beogradu ili Novom Sadu tesko mozes naci stan bez 300-400 eura mesecno.
Pomenuh isto atmosferu, u Thai su ljudi daleko vise optimisticni. Letovi su jeftini kao i voz. Lako se putuje unutar i van Tajlanda. Zdravstvo je odlicno, cak i drzavno je sasvim OK. Yoyogi kaze cene kao Americi, to nije bio moj utisak, imam svog zubara profesor univerziteta u penziji, nikad boljeg zubara nisam imao za 5 puta manju cenu nego u Australiji.
Jedino sto srecu kvari je skolstvo, drzavne skole su slabe na Thai. Naravno i zagadjenje, buka i guzva, s tim sto se to moze izbeci. Na jugu je vazduh odlicnog kvaliteta.
Meni Thai klima nikada nije smetala, adaptiram se za nedelju dana maksimum kada je najtoplije, sada kada sam isao u decembru i januaru nikakve vlage nije bilo, a dnevno bude 26-28 stepeni.
Srbija bi mogla da bude ok nekome ko bi voleo miran zivot na selu ili u nekoj vikendici. Moze se naci kuca takvih povoljno na sat i po od Beograda ili Novog Sada, onda to renovirati i uzivati. Za porodicu sa detetom tesko. Moze se napraviti takva neka oaza tamo, ali bi se neminovno naislo na probleme po pitanju skolovanja, zdravstva, administracije itd.
Tajland bi isto bio bolja varijanta i za luksuzniji budzet jer tu moze da se nadje odlican kvalitet i ponuda za cene koje su nesto povoljnije od zapadnih. Ne uvek i ne u svemu, naravno i tamo uvozna roba kosta isto ili vise nego na zapadu, ali bi se mnoge stvari mogle priustiti koje na zapadu ne bi mogle: dadilja za dete, cistacica, na zapadu ne mozes da jedes u restoranu non stop, taksi, hoteli i mini odmori vikendom itd.
Može da se živi sa 600-700 dolara - kada se ne plaća stan. Kod mene u zgradi je 1-soban 400$ mesečno. U zgradi nema sirotinje, ima 3 smene od po 6 security, 20 čistačica, najvažnije nema radnji u prizemlju, to bilo koje mesto pretvori getto. Ograđena je, nema saobraćaja i pasa lutalica, 350m staza za jogging kroz tropsku baštu, bazen veći nego što bilo koji hotel ima.
Godišnji trošak održavanja je 1 dolar dnevno, kada je stan tvoj. Pričam američke dolare.
Sada, ako je takav stan (nije luksuz samo je novo, svetlo, čisto i lepo održavano, moj je 2-soban, 600$ kada se rentira) već 400$, sa preostalih 300$ mesečno život nije sjajan. (300 THB je minimalna dnevnica u Thai, kao u Srbiji 30,000 dinara mesečno).
A te jeftine restorane, čini mi se da ne samo da tamo ne bih jeo nego ne bih mogao ni da gledam kako neko to jede.
Skuter: tooo bato. Pa da te obori neki pikap, osiguranja ne priznaju povrede vezane za vožnju skuterom pa da vidiš kako se mre u agoniji bez para.
Na kraju, provedoh život radeći pa treba da se u penziji skockavam u siromaštvo kao kada sam bio student? Na poniženja oko viza ne mogu da pristanem (nikada u životu nisam imao nikakvu Thai vizu, išao u Singapur na 3 dana da započnem novih 30 dana bez vize).
I nije značajno jeftinije živeti u Thai nego u Japanu, na penzionerskom nivou. Možda 10-15% jeftinije jer su struja i voda i gas trostruko skuplji ali ostalo je skoro isto.
Azija, moja dežela.
Koliko sada tvoj stan kosta da se kupi?
Pa cekaj jesi ti ovde postavljao sliku restorana gde si isao pisu cene oko 60 THB? Pa to je to, oko dva USD cena po obroku. Nista drugo i nisam mislio.
Mozes da imas i saobracajku u automobilu pa da nastradas. Nema nikakve garancije. Sada su tamo popularni elektricni skuteri, simpaticni su.
Koncept siromastva i luksuza moze biti veoma subjektivan. Ima tamo pun opseg, pa ko voli nek izvoli. Kao sto sam napisao iznad od 35 THB pa preko 1000 po obroku.
Dobro, to ako je tebi ponizenje da drzis u banci 11 hiljada eura, posaljes jedno pismo svaka tri meseca i obnovis vizu jedanput godisnje, to je tvoja stvar, meni je to ok.
Pa super, samo sto treba da imas japanski PR za koji je cak i tebi kao super placenom expatu trebalo 10 godina, svoju kucu u vlasnistvu i da jedes lokalnu hranu i kupujes lokalne proizvode. Eto, pod tim uslovima, mozda i jeste jeftinije, a da se poredi sa tvojim zahtevanim standardima zivota na Tajlandu.
Mislim da je sada, sudeći po oglasima, 4 miliona THB. Kada sam ga kupio, juna 2008. bio je 2.2 miliona THB, platio kešom, ništa kredit. To je bilo tada 80,000 AUD.
To su bile cene 65 (za salatu) i do 85THB. Važno je da tu ljudi iz ofisa idu na ručak, dovoze se kolima.
Ako imaš vozačku dozvolu i auto, onda znaš da osiguranje za automobil pokriva i nesreće i bolničko lečenje. Pa i trećim licima kojima si naneo štetu i povrede. I ako si oštetio sletanjem sa puta ogradu, to može da košta i te kako.
Za skuter toga nema.
Nisam ja expat. Expat su oni koje je neko poslao. Ja sam lokalno zaposlen, kao Japanac, sa istim pravima.
A da mi je trebalo 10 godina do PR, to je moj propust. Sa 5 godina radnom vizom, nije me ni zanimalo. Na nekom partiju, jedan profesor državnog Univerziteta, stranac, reče mi da se zakon promenio i da može sa 3 godine. To je bilo 2012. Onda ja, sa 9 godina ovde, mogu to danas? Možeš, mogao si i 2006 (ja sam došao u Japan 2003).
Stvarno, za 3 meseca nam je svima stigao PR. Važi 7 godina, na dan obnove PR moraš da budeš u Japanu.
Azija, moja dežela.
Evo malo vesti iz Sidneja:
Ne da ne mogu vise da kupe, cak i u najludjim snovima, vec vise ne mogu ni da iznajme:
https://www.news.com.au/national/nsw...44781396db74db
‘Insane’ footage shows 150 people queuing to view Sydney rental
Australija je govnara od države, da joj nije engleskog jezika, bila bi irelevantna kao, na primer, Argentina.
De-induristrijalizovana kloaka.
Kada sam došao u Australiju, ovo vreme 1992, bilo je 5 proizvođača automobila. GM (Holden), Ford (Falcon), Nissan, Toyota, Mitsubishi.
Već 10 godina nema ni jednog.
U Australiji ne postoji firma koja zna da napravi ne samo peglu nego ni električnu sijalicu.
Azija, moja dežela.
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks