Gashou zukuri, kuće iz bajke

[yoyogi]

Shirakawa-go (selo Shirakawa) mi je jedno od najdrazih mesta od svih koje sam obisao. Isao sam tamo kada god sam mogao, od 2009. bar dva puta godisnje. To je od mene kao Beograd - Aleksinac, autoput.

Mesto i kuce (59 kuca) su na UNESCO World Herritage.

Kuce su do 200 godina stare, od drveta i bez ijednog eksera u njima. Sve su okrenute istok-zapad tako da privuku sto vise sunca na krov.






U njima se i danas zivi, to je i poenta UNESO - da se sacuva tradicionalni nacin zivota.















Krov im se menja jednom u 30-40 godina, to je seoska moba, 2 dana da se promeni:





Naravno, jako su zapaljive:





Ovo je pocetkom novembra, test protivpozarne opreme u selu:







dve su pretvorene u pola muzej pa ukucani vode biznis licnog muzeja, kao ova, najpoznatija, Wada house:





Ovako velike kuce nisu uobicajene u Japanu. Ovde je razlog da je bilo malo obradive povrsine (96% su guste planinske shume) pa su porodice pravile kuce kao fabrike gde su po spratovima radili razne stvari kada zbog hladnoce i duge zime ionako moraju da budu unutra.

Iznutra, bas Wada house:







Donji sprat je bio za zivot, spremanje hrane i spavanje.


Gornji su bili za uzgoj svilene bube i pravljenje svile,





za obradu sta god da su proizveli od poljoprivrednih proizvoda. Nema eksera u njima, sve je na vez:





Dugotrajne su iz 2 razloga. Prvi je da je drvo korisceno za izradu (uglavnom) hinoki koje ima sopstveni miris koji stetocine ne vole. Drugi je stalno prisustvo dima od ognjista, stetocine ni to ne vole.


Ista kuca, Wada, u pauzi izmedju 2 snega:






I dok veje (snimljene su u dve razlicite godine):





Slikana sa vidikovca, kao sushi, samo joj mohikanski friz od snega ostao:





U kraju ima mnogo snega i jedini nacin da u sred zime krov ne bude potpuno prekriven je - da ga je vlasnik ocistio. Sneg nije uvek isti niti se uvek skida. Suv, praskast i lak sneg se ostavlja, taj je najcesci. Ako je vlazan (prvi obicno jeste), onda je tezak i 20 tona snega na krovu kuce naprave je da skripi i da se meskolji kao drveni jedrenjak na talasima.

Onda, ovako:





Jos malo sneznih slika:

















3 vikenda u januaru i februaru, upere svetla na kuce i onda je tek spektakularno. Osvetljenje traje 3 sata i pristup je ogranicen inace bi zainteresovani zgazili selo. Kola su zabranjena. Ide se do 2km udaljenog parkinga i onda shuttle bus do mesta.





Wada house, nocu:





Ovde ima dobrih slika, profesionalnih.


Savet: nesnosna je guzva, ko ide na ovo neka ocekuje jos pola miliona ljudi na istom mestu.

Koliko god da mi je Canon Kiss dobar aparat, jednostavno, tolika je guzva da ne mozes da stanes da slikas, kamoli tripod.

Ovako izgleda vidikovac 2 popodne. Do mraka je je jos 3 sata a busije se vec zauzimaju:





Pola sata do mraka:






Jedini nacin da se dodje do zgodnog mesta (na kratko) je da se stane u red i da te slika sluzbeni forograf (za pare, 10$, dobijes sliku na licu mesta) + sa jos 2 tvoja aparata. To je na ovoj platformi.




A red je 45 minuta:





Opet, to se zaboravi a lepo secanje ostaje.

Evo zasto sam ih nazvao "kuce iz bajke":





Moja cerka ima u sobi model gashou zukuri kuce i zimi zamislja da je u njoj dok ovako veje.

[Dumb&Dumber]

Na 15km od Shirakawa-go ima onsen. Hot spring. Topla voda dolazi iz 1200-1600m dubine.
Ima ih 3500 u Japanu, Japanci kazu mnogo vise jer se jedno mesto racuna kao jedno iako mozda ima 10-20 onsena.

To je uvek uzivanje a zimi pogotovo kad sedis u toploj vodi (39C) a ako tebe sneg i snegom pokrivene planine.




Naravno, ne ide se "hladan" napolje. Svi onseni imaju unutrasnji i spoljasnji onsen. Prvo u unutrasnji, da se lepo preznojis, 15 minuta. Onda, "vruc", mozes da ides napolje u spoljasnji. Go i bos.





Cak sam i bos gazio u sneg, nista.




Pogled na snezne planine dok si u toploj vodi:





Njihov web sajt, na japanskom ali ima slike.


Ulaz je 6US$, tamo samponi, regeneratori, BIC brijaci i cetkice za zube, ukljuceno u cenu.

Naravno, poseban deo za muske i zenske.

Slike su moje, u jednom trenutku nije bilo nikoga drugog pa sam na brzaka otisao u locker room i uzeo kameru.


Shirakawa-go, zvanican sajt

[yoyogi]

Isto mesto, od juce. Nije bilo nesto snega...dok nije poceo da veje:



Bitno je da su se vratili turisti. Prosle godine u ovo vreme je bilo avetinjski, posle zemljotresa i Fukushime.

[Genki_des]

Krovovi kuca su od "susuki" trave.




Potpuno zrela i sasusena, u gradskom ataru Nagoya:



Poznatija je kao "Japanese silver grass" zbog srebrnih kresti koje su pred sazrevanje atraktivne:



Prakticno, ta trava je korov i ima je u izobilju. Na ovom mestu toliko da je turisticka atrakcija (vide se ljudi, nizi od trave) u kolonama:



U Shirakawa-go, ima nekoliko "senika" za skladistenje krovne trave. Letnja slika:



Zimska slika:



Oni koji znaju da ce im trebati, uzmu deo pre zime pa obloze kucu od spolja:






Neki samo kao branik od sneznih nanosa:

[Genki_des]

Persimon, neobran, ostavljen da se osusi i da se od njega napravi rakija. Toliko je gorak (tanin) da ga ni ptice ne jedu. Velika kuca u kadru je "Wada house"



Drvo slikano izbliza, gore na brdu, levo, je vidikovac odakle je prva slika:



Jedna od kuca koja ima isto takvo drvo (ova u procelju na zaglavlju Foruma) pre snega

[Genki_des]

21.decembar 2014, koja je to navala bila na Shirakawa-go.



Turisti, uplatili turu, ima da idu po programu. Bilo je 50 autobusa





Cak sta vise, mesto je po snegu jos atraktivnije nego kada ga nema