Evo za tebe:Originally Posted by shoderash
Evo za tebe:
Azija, moja dežela.
Leeele, de me nadje. Pa cak imam i izbora!
De mogu da kazem +1?
Snabdevamo za doktorate, magistature, privatne i drzavne, samo odredite vreme i mesto
(clone of yoyogi)
Bangkok: ovaj mi se autobus namestio na semaforu gde se Rama 4 uliva u Sukhumvit, tu se dugo ceka.
A u njemu, ne kupacica, nego spavacica:
Nije opste poznato da Thai naciju cine 4 rase: Centralni, Kinezi, Juzni (Malay) i Lao.
Yingluck Shinawatra, Prime minister, je primer Kineza. Ona je kineskog porekla.
Zenska na slici je Lao, kao i jos 20 miliona stanovnika provincije Isaan. Tamna koza, isturene jagodice, koso celo. Nos joj istina ima "most", obicno je spljosteniji.
Ovako, kao kod ove radnice na gradjevini.
Isaanci retko mogu da nose naocare za sunce, nemaju na sta da se oslone. Kazu da ima sa posebnim sedlascem za njih, nisu oni jedini sa nosom bez mosta.
Kao sto je na drugom topiku receno, 90% zena radi. Makar na gradjevinama ili na izgradnji puteva.
Neko bi rekao - lopate.
Mada, po bisernim zubima, licu i figuri, neke bi mogle da sa malo, ili nimalo, sminke budu i na stranicama novina da ih neko primeti i angazuje.
Azija, moja dežela.
Prvi B-787 isporucen Japanu. ANA (All Nippon Airvays, NH) je kupila 55 primeraka.
Napusta Everett, Boeing zaposleni tapsu:
Kolega iz Seattle mi je poslao screen shot sa njegovog TV-a:
Stigao je na Hanedu:
Sutra ce biti po novinama, mozda i na naslovnoj strani.
Onaj koji sam video pre 3 nedelje da kruzi oko Nagoye, bio je jedan od 3 prva primerka poslat za trening.
Obicno se, sa pravom, misli, da su Singapore Airlines i Cathay Pacific (Hong Kong) najbolje avio firme na svetu.
ANA dodje nekad prva, nekad druga ili treca.
Ako torta ima 2 sprata, Singapore Airlines & Cathay Pacific su osnova, ANA je na vrhu, kao "icing on the cake".
Believe me.
Azija, moja dežela.
DoCoMo Tower, Yoyogi, slikan iz mog tokijskog ofisa. DoCoMo je najveci operater mobilne telefonije u Japanu, u jednom trenutku je imao 65 miliona pretplatnika koji su prosecno trosili 60$ mesecno (telefoniranje nije bila najveca stavka). Te su pare, od jedne firme, u jednoj zemlji, bile kao cela Nokia po celom svetu.
Bilo je i meni mnogo kada sam 2003. dosao iz zemlje od 20 miliona stanovnika (Australija) u firmu sa 65 miliona korisnika.
Po blogosferi mogu da se vide napisi kako su turisti prilazili ovoj kuli, mislili tu ima nesto, neki restoran, vidikovac.
Pre nego sto predjemo na samu DoCoMo (Do Communications via Mobile, rogobatna japanska skracenica), vidimo da su visoke zgrade na horizontu kao pod konac.
Jesu, zbog zemljotresa je zakon da zgrada moze imati najvise 55 spratova. Dotle smeju da idu.
Zelena povrsina sa desna je Yoyogi park.
Ta DoCoMo Tower je suplja kao sulundar. Unutra nema nista. Trebala je da bude komunikacioni toranj, pa da ne bi ruzila ionako ne prelep grad, resili su da je zaodenu kosuljom zgrade. Tako i izgleda, kao zgrada.
Unutra nema spratova, sve je vizuelna simulacija. Cak ima i pravilo da u njoj ne sme biti vise od 45 ljudi ni u jednom trenutku. Tehnicara.
Razocarani blogeri to ne znaju pa se cude sto im je obezbedjenje reklo da idu.
Vidimo i jos nesto drugo, sad cemo da kazemo sta.
U centru slike, tamo gde "shina savije" (Yoyogi Station), ima osrednja zgrada. Jedno od najskupljih real estate na svetu. Moj ofis je 700$ po kvadratnom metru mesecno.
Sta je tu. Nista drugo nego sediste Komunisticke Partije Japana. Vidi se crveni barjak:
Sa 7% glasova, dobro se i drze. Moguce da su vlasnici zgrade.
Azija, moja dežela.
Kakva je to majka?
Koja pusta golo dete da se valja po betonu?
U tropskoj klimi, to je dobro. Ko ima beton da hladi. Cak i sa aircon. Ziveti na 35-40C svaki dan, nije isto sto nama znaci "ladan beton".
(Thai, Bangkok, 2004)
Azija, moja dežela.
Japansko pivo, Asahi, fantasticno. Ima ih na desetine vrsta (Kirin, Ebisu, Sapporo).
Strana piva imaju prodju samo u barovima koji nisu japanski (Irski, nemacki, americki) a po radnjama im je prisustvo nominalno, retko ko ih kupuje, ikada.
125, 330, 500 cl.
Ni sam ne znam koliko sam ovih najmanjih (od 125cl) podelio kad negde idem van Japana. Misle ljudi da je suvenir. A nije.
Ko kupuje i pije ta najmanja? Bakutaneri, zenske, uz veceru.
Interesantno, pivo u Japanu kosta kao i drugde po svetu. Ova konzerva od 1/2L kosta 3.2$.
Ostali alkohol je jeftin, viski je 10$, sve svetske marke. Single Malt su skuplji ali opet duplo jeftiniji nego po free shops.
Ima najmanje 2 razloga. Japanci, kao i mnogi Azijati, nemaju onaj enzim u organizmu koji razlaze alkohol. Brzo se opiju. Pivo je OK, nije jako pa se i masovno pije.
Viski i zestina su za njih, kao za americke Indijance "vatrena voda" koja ih brzo obeznani a sutra treba da rade. Zato to i izbegavaju, ma kako jeftino bilo.
Vino, od crnog vina posle pola cashe pocrvene kao rakovi. Australijsko vino je u Japanu, posle svog transporta, skoro duplo jeftinije nego u samoj Australiji.
A drzava, ubira porez od onoga sto ide. Od piva. Leti, svaki stepen celzijusa iznad 30C znaci dodatnu prodaju od milion piva dnevno. Pa na 30-40C 3 meseca godisnje, ide pivarama radnja ko bog.
Opste je poznato da i boks Marlboro cigareta i boca viskija kostaju 1$ na izlazu iz fabrike. Sve ostalo su porezi.
Dodati porez na viski pa da ne kosta 10 (tu je vec 9$ poreza na ulaznu cenu od 1$) nego 30$ po boci, drzavi ne bi donelo nista.
Tako, neki prevejani alkos i pusac bi mogao da uziva do mile volje pa i da se skenja (da si prekrati zivot) u Japanu: cigarete 3.8$, viski 10$ pa teraj "until you expire". Jos je pusenje masovno, po restoranima od pre 5 godina imaju odvojeni pusacki i nepusacki delovi. Osim Starbucksa, nema ni jedan bar/restoran koji zabranjuje pusenje. Cak ima i po Macovima.
Azija, moja dežela.
Pa da nisi opet stavljao neke dileme i to oko piva, ovo bi meni godilo.
Znas bre sta je rekao Frank Zappa? "Drzava moze da nema aviokompaniju, da nema vladu, ali mora, mora da ima pivo".
Bager, traka, odlagac
(clone of yoyogi)
Venecija? Dajte onima na "Pogodi grad".
Nije. Tokyo Disneyland Sea. Ima posebno Disneyland, posebno Disney Sea. Posebne karte za ulaz, potpuno drugacije stvari unutra.
Cak imaju i gondole da voze:
Bio juce i danas (dete cuje od druge dece da tamo idu, hoce i ono). Cim nadjem vremena, otvoricu pdf Putovanja pa ce i ovo detaljnije biti tamo.
Japanci koji imaju puno toga na Unesco listi "World Herritage", opcinjeni su starom arhitekturom. Sami, osim znamenitih zamkova i hramova, imaju slabo sta moze (i zakonski sme) da opstane u stalnim zemljotresima. Zgrade i kuce se ruse posle 30-40 godina i grade nove na istom mestu.
Da je u Japanu, Novi Beograd bi bio potpuno srusen i izgradjen bar dva puta od 1952. od kada postoji. +/- koja godina.
Zato ih i privlace Hrtvatska i Crna Gora (Dubrovnik, Split Peristil, mnogo toga, i Kotor i Herceg Novi). Ne more. Ostrvska zemlja, oni mora imaju i preko glave.
Azija, moja dežela.
Iyeyasu Tokugawa, covek koji je ujedinio Japan. Okazaki Castle (Okazaki je danas sediste frime Mitsubishi i jos mnogih).
Nije on samo ujedinio Japan. On je bio taj majstor izolacionizma koji je zemlju odsekao od sveta skoro 300 godina, tadasnjih ~15 generacija (Rusija je pod boljsevicima provela "samo" 3 generacije, Severna Koreja provodi drugu i tek pocinje trecu).
Kada bi samo znao, Tokugawa-sama, da 20m iza ledja njegove biste danas stoje putokazi na 3 jezika, za turiste:
Azija, moja dežela.
Danas je 5. oktobar. Slika od danas samo pre 11 godina. Sydney Opera House u pozadini:
Azija, moja dežela.
Vidi stvarno. Sad me nesto podseti. Gde li sam ja bio tog dana?
Bager, traka, odlagac
(clone of yoyogi)
Toyota Stadium , Toyota City. Tu igra utakmice tim "Nagoya Gurampasu 8".
(Ovo je direktan sajt, jos bolji, ima restorane, mali waterpark ispod, posebno preduzece)
Ima krov na sklapanje, ceo se namesti ili povuce za 50 minuta:
Sto ja, koji nemam veze sa fudbalom (kada je neka utakmica i svi se napale, obavezno pitam: Ko igra? Teteks - Osijek?) ovo pisem?
Pa tu mi zemo, Piksi, radi kao trener.
Dok on nije dosao, tim je bio u poslednjoj trecini tabele. Prosle godine je bio prvak Japana, prvi put u istoriji tima.
Piksi je ovde obozavan, idol dece. Samo smo nas dvojica iz Srbije u Nagoji, deca nam idu u istu skolu.
Prvi put smo se slucajno sreli u nekoj radnji i pricali pola sata. Smesno, on je znao za mene "kaze meni direktor skole da ima jos jedan Jugosloven ovde, ti li si taj?". Piksi je jugonostalgicar, stalno koristi Jugoslavija.
Ovo mu je teren, japanski. Piksi, Piksi, dje su ti golovi? Mozda se na dugme izvlace iz zemlje posto je teren visenamenski, nije samo za fudbal.
Lopta je od njegovog tima. Kad se neko cudi mom prezimenu, samo kazem "isto kao Stojkovic" i odmah znaju "ah, Jugoslavija".
Azija, moja dežela.
Nije bas ono sto se kaze "Internet shopping" ali je zivopisno.
Damnoen Saduak, floating market.
Kazu u Bangkoku ali nije bas - to je Ratchaburi, stotinak km od Bangkoka.
Turisticke ture idu u 5 ujutro, cak i 4:30 iz bangkoka. Najvaznija akcija je od 6 do 7 ujutro. Znajuci kolika je tursticka atrakcija, prodavci se posle muvaju do podne.
Malo je poznato kako to funkcionise.
Market je na kanalu (khlong) koji povezuje dve reke. Ceo Bangkok je na kanalima, oni su bili glavne saobracajnice do pre 50 godina i uz kanale se odvijao zivot. Ulice su bile sekundarne i otuda danas (i zadnjih 30 godina) legendarne saobracajne guzve: u proslosti nepotrebne i zapostavljene, ulice su se stihujski razvijale u uske i krivudave sokake, neplanski.
Bangkok je ravan kao tepsija, iz aviona (sletanje na Souvarnabhumi airport) se vide paralelni kanali i velike vodene povrsine.
Attachment 120
Ovom marketu uopste nije bila namera da sluzi za slikanje i da ima desetine hiljada turista dnevno.
Prva prodaja ujutro je na veliko gde restorani (to su vise porodicne kuhinje koje prodaju hranu drugima) kupe za svoje dnevne potrebe. U Thai se frizideri ne koriste za drzanje hrane - samo za vodu i pivo. Povrce i voce koga ima svaki dan u godini su uvek od tog dana, svezi.
Sto se ne proda za rano prepodne, prodavci camcima krenu po mrezi kanala i ko god im mahne, oni stanu i prave posao. Tako izgleda da se market rasturi u prepodne. Tacno, posle vecih prodaja rano ujutro, prodacvi se rastrcu po rukavcima, desetine km duzine i prodaju ceo dan.
Opet, nista sladje nego odrati turistu koji kupi jedan kokos da se sa njime slika. Na slici se vide horde kako nailaze.
Azija, moja dežela.
Aichi Farm, Japan.
Farma, komercijalna, koja ima za posetioce da licno vide kako se na farmi radi i da deca probaju.
Na primer, muznja krava za mleko, sva deca znaju sta je mleko.
Prvo, proba, simulator, osecaj je isti kao prava krava:
Sad idemo na pravu:
Ima svasta na toj farmi. I da deca jasu konje.
Kako su slatki sa ovim riding kacigama, kao bube:
Ima vodic konja da se detetu nesto slucajno ne desi. Ovaj mesec su u Haloween odorama:
Farma je popularna, bice na "Putovanja".
Ove (meni nepoznate) srednjoskolke su same dosle, nije ekskurzija, bile su svugde po farmi, samo jedan kadar, u pozadini je bilo magare:
To je to.
Japan nema onu razliku grada i sela kao kod nas. Ovde svako zna ko ih hrani. Cak i u Nagoji, centru robotike i tehnike (grad koji nema nista od prodavljivih resursa osim ljudskog mozga a pravi pare isto kao cela Kanada ili Rusija sa njihovim prirodnim resursima, 1.3 triliona dolara) nikad se u Nagoji nije zaboravilo ko je "Ujka krava".
Roboti ili ne, ne hrane te oni, nego seljaci.
Azija, moja dežela.
Roboti ili ne, ne hrane te oni, nego seljaci.
sumljam da to ovde moze bilo ko da razume.......
Mozda ne moze.
Da ponovim jednu sliku, Matsumoto Castle:
Taj zamak nije bio u izolaciji, imao je okruzenje:
Sta vidimo. Prstenove kuca i naselja oko zamka. Oni su isli po potrebnosti zanimanja kojima se stanovnistvo bavi. Tim su se zarom i branili kada dodje do frke.
Prvi krug, odmah uz zamak: samuraji (koji ce da poginu da odbrane Zamak).
Drugi krug: niko drugi nego seljaci. Oni mogu da te hrane. Najvaznija kasta.
Naravno, u opsadi, farmeri ne mogu da izlaze van grada da rade na njivama. Nego, ko ti najvise treba kada nema opsade? Ko kada opsada prodje? Pa i da se izgubi borba, novi vlastodrzac preuzima istu strukturu, za sebe.
To je posle 1,300 godina ostalo uvrezeno u narodnoj svesti, otuda i postovanje za seljake i popularnost farmi.
Treci krug : zanatlije - oni znaju nesto da urade.
Onda, kanal. Ponor.
Cetvrti krug: Iza drugog kanala su bili najnepotrebniji - trgovci. Potpuno nepotrebni.
Ti isti trgovci danas voze svet.
OK, ostrvski mentalitet ali oni koji nisu tako gledali danas imaju okupaciju Wall Streeta, proteste, politicke i svakakve blokade, bankrote. Cak do malinara koji zaustavljaju medjunarodni zeleznicki ili suvozemni saobracaj.
Na kraju sta? Ja sam seljackog porekla, da se o seljacima u Srbiji (SFRJ) mislilo tako, ne bi moji roditelji migrirali pa da mi rodjenje ispadne u Beogradu nego bih bio tamo odakle su mi roditelji, radio i ziveo lepo.
Da je tako kao u Japanu bilo, svi bi danas u Srbiji ziveli lepse i srecnije.
Suprotno, selo je u Srbiji unisteno a seljaci ponizeni.
Azija, moja dežela.
Svaka cast na analizi. Uvek si bio dobar analiticar.
Nestrpljivo cekamo fotku dana svaki dan.
Kyoto, To-ji pagoda, 54.8m, stoji od 796. godine.
Koliko je zemljotresa i tajfuna bilo za zadnjih 1,200+ godina, prezivela je.
Kako to rade?
Svaki prsljen je nezavistan, kao kod zmije koja telom krivuda a opet se krece pravolinijski. Pri zemljotresu, pagoda se ponasa na isti nacin: pokret nalevo se otkazuje pokretom na desno drugog sprata.
To je bila gradnja pre 1200 godina. I danas se isti princip koristi kod gradnje visokih zgrada na trusnim podrucjima.
Higashiyama Sky ower, Nagoya, ima to otvoreno da se vidi.
Toranj je u stvari za komunikacije bas za slucaj nesrece.
Da razbijemo monotoniju, pogled odozgo. Tu je zooloski vrt, decji park, zabavni park, botanicka basta, treba 2 dana da se sve obidje.
U staklu su pravi (radni) federi i amortizeri koji obezbedjuju ovu kulu od rusenja:
I da se zna ko to pravi : Mitsubishi Heavy Industries:
Slicno imaju i ostale zgrade samo se ne vidi. Nekad se dodatno pojacanje i vidi:
Na vrhu ove zgrade, 55. sprat sam bio u septembru 2003. kada je jedan strefio, islo se 2m levo 2m desno, prosula mi se voda iz case, prevrnuo se sa stolicom:
A moze i brutalnije: neka sada dodje zemljotres. Ovo ni kataklizma ne bi srusila:
(Univerzitet Ujedinjenih Nacija, Tokyo, Aoyama Dori):
Sada, najvise dostignuce "pagoda" sistema gradnje: Taipei 101, Taiwan.
I njega su sagradii Japanci (Kumagai, ista firma koja je napravila sidnejski harbour tunnel 1993.) srecni da ih je neko pustio da prave vise od 55 spratova (zakonski maksimum u Japanu).
Azija, moja dežela.
Mino, Japan, prestonica papira. Od nule (od dudova od kog se pravi, zetva, pulpa, prosejavanje, papir) do fantasticnih kreacija.
Glavna ulica mesta po danu:
Sledeceg vikenda (bio sam tamo pre, ovaj put ne idem) uvece izgleda ovako kada svi iznesu svoje lanterne i lampe napolje:
Ima na Putovanjima opsirnije sa 20-ak slika, ovo je atrakcija koja ukljucuje da i deca naprave lampu za 20 minuta (abazur) od pulpe papira.
Azija, moja dežela.
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks