Foto za danas (2011-13, ~5,000 fotografija)

[yoyogi]

Nagoya, parkic pored moje firme. Vreme rucka.



Tu mnogi, ako ne svi, vode privatne razgovore, ukljucujuci i one sa vodovodom, elektrodistribucijom, skolama za decu i svime sto nije poslovno.



Usput se i ruca. U pozadini imaju vodenicni tocak koji se stvarno okrece:




Lep dan je bio danas, nije uvek ovako:



Voditi privatan razgovor preko telefona u ofisu je nekulturno kao, na primer, prdeti. To niko ne radi. Niko ne koristi firmin email za privatne stvari (ja ponekad koristim).

NTT DoCoMo, 60 miliona pretplatnika mobilnih telefona, ima svoju mrezu koja je projektovana za 18,000 emailova (ne SMS, email, sa slikama, excel spreadsheets) u sekundi.
Normalno je 800 u sekundi. U vreme rucka ide na 5,000 u sekundi. Najveci promet je posle ponoci 1. januara, 15,000 mailova u sekundi. Jos uvek ispod projektovanih 18,000.

[yoyogi]

Moricoro Park, Nagoya, punk rock koncert. Backstage:



1984., na koncertu uzivo, Dr Nele Karajlic, Zabranjeno Pusenje je izjavio da je zvuk los jer im je "Crk'o marsal".

Mislio je na pojacalo Marshall.



Vlasti su to protumacile kao izigravanje sa (tada) 4 godine mrtvim Marsalom Titom i eto im problema.

[yoyogi]

Osaka, Kidzania.

Spolja izgleda kao supermarket:



A unutra...pravi grad:



Koncept je da deca mogu jednostavnim primerom da urade nesto i shvate kako neko zanimanje radi. Da naprave i ispeku krofnu, pizzu, da promene osigurac na banderi.

Dva zanimanja su pilot i stjuardesa. Ima odsecen komad pravog aviona, ANA B-737 i njihove stjuardese su da poduce.

Za pilote, kape i uniforme (sva deca nose mrezice za kosu da se ne bi slucajno neka infekcija prenela. Moje je ovo najmanje:



Simulator:



Za stjuardese ima 3 uloge, prodju kroz svaku. Jedna je najava leta ("Ladies and gentlemen, welocme to All Nippon Airway, flight 400. Our journey from Osaka Kansai to Tokyo Narita will take 50 minutes. Weather on our way is fine."



Jednom su u ulozi putnika kome se servira hrana (plasticni model avionske hrane). Roditelji ne mogu da udju, ovo sam slikao ekran na kojem vidimo sta se unutra radi:




A jednu turu posluzuju u keceljama:



Radi u dve smene, od 10:00-15:00 i od 16:00-21:00, svaki dan. Karta mora da se kupi preko neta ili telefonom. Razlog je da postoji kapacitet i preko nekog broja bi bila masovna frustracija redovima. Ionako je 30 minuta cekanja za uloge normalna. Tako, jednom posetom moze da se prodje kroz 7-8 uloga. A ima 90. Za ovo kroz avion bilo je 2 sata sve zajedno, za sve 3 uloge.

[yoyogi]

Linimo voz slikan kroz susuki travu, Moricoro Park, Nagoya, Japan. Voz je bez posade, bez vozaca, potpuno automatizovan:



Kupola je ventilacioni otvor, samo ukrasena:

[yoyogi]

Suzuka Circuit, Formula 1 trkaliste od 1962. U sklopu njega je i park, Suzuka Mobility Land, u slavu motora i voznje.



sa ferris wheel, trkaliste, danas je bila trka, bice i sutra:




Ne znam ko su ovi pederi:



Aha, sampioni motociklizma. Ovo uopste nije naivno, sta ono rece malopre:



Da i ja probam. Visine preko 120cm, mogu sama:



Uzuvanje, radost prava, voziti motor na gumenoj stazi. Pravi, samo umanjen:



Ima svasta jos da se vozi, deca sama voze. 4WD, kroz vodu i nagibe:



Motorni camac, kao "adventure boat":



Imas gas i volan:



Nocna voznja tramvaja:



za 9 godina dete, dosta samostalne voznje za jedan dan.



Suzuka je mesto gde Honda ima fabriku, trkacka staza je bio njihov test-poligon za kola.

[yoyogi]

Kad smo vec kod Suzuke, to mesto je puno industrije, kao i susedni Yokaichi (hemija, petrohemija) i Kameyama (Sharp TV).

Honda, jedna od fabrika:



Ima puno radnika iz Brazila, mahom potomci 1.5 miliona Japanaca koji su tamo emigrirali pocetkom 20-og veka. Njihove radnje (Peru, Brazil)



Dva kluba za njih





Racunica je: brazilski radnici dobiju platu kakvu dobiju i japanski za "contract job". 70% plate full time radnika. Isto i za njih i za Japance u tom polozaju.

Brazilski radnici znaju da su tu na 5 godina, imaju stan, besplatnu skolu za decu, besplatno (drzavno) socijalno i penzijske uplate i staz. Generalno, ustede 100 hiljada EUR za 5 godina i vrate se. Onda dodju novi (to se stalno desava, nisu smene).

Za 100 hiljada EUR moze da se napravi dobra kuca u Brazilu a novi posao, oni imaju prednost jer su radili u Japanu.

Da su ostali, bili bi skuplji, plata ide na gore sa godinama staza. Ovako, prekine se napredovanje po seniornosti i mirna Backa. Niti su oni hteli da ostanu niti je to od njih ocekivano.

Placeni su, mislim 25 hiljada EUR godisnje, 2,000 EUR u dzep mesecno.

Neko bi mogao da zamisli radnike Zastave da tako prodju, vrate se posle 5 godina, videli i naucili na najefikasnijem mestu na Planeti. Italijani su polu-buranija u tome, sa FIAT Serbia. A placaju 400 EUR mesecno, ako i toliko.

[yoyogi]

Skola u koju mi dete ide. Placa se, malo ih je takvih, samo za strance.

Nema ulaza u "street footwear". Cipele i patike sa ulice se ostave ovde a nosi se "unutrasnja obuca", kao baletanke i lake patike (ne adidas).



Nekada je bila izreka kod nas, da se po cistoci wc-a odredjuje i prepoznaje cistoca svega ostalog u objektu. Ovaj decji WC je klinicki cist:



Ucionice su bas ovakve, do 5. razreda. Nema primarnih boja, sve je drvo. Visina svega je da bude ispod nivoa decjih ociju.




Dva nastavnika na max 18 ucenika, podele ih u timove i stalno nesto rade.

[yoyogi]

Thai, Kasetsart Univerzitet, slika je iz novina. Recept protiv prepisivanja:



Slika je naisla na ostre osude javnosti a onaj koji je ovo smislio je izjavio: "To je bio humor, da se ukaze na prepisivanje".

Prepisivanje je masovno, kao nekad (ne znam za sada) kod nas.

Nisam bio profesionalni nastavnik, jesam bio strucni za Unix polovinom 90-ih. Ispit je bio i stvar jednostavno resena: prolaznost je sa 75% i svi ispod toga nisu prosli. Niko nije nikome nista dao ili rekao ili pokazao tacan odgovor.
(Bilo je 70% tacnih za prolaz ali to oni nisu znali)

NB: na slici ne mogu da primetim nijednog muskog studenta. Jos jedna potvrda da su studenti u Thai mahom devojke (zvanicno, 70%) dok se decki dzekiraju ili su vec na poslu sa srednjom skolom (i dzekiraju se sa kolima i parama od posla). Zaposlenost je potpuna, nezaposlenih prakticno nema u Thai.

[yoyogi]

Japanski premijer, Shinzo Abe, provozao se u kolima koja sama sebe voze. Nissan Leaf, potpuno elektricni.
Kazu, svako moze da vidi, da se "usr'o ziv" i drzao grcevito za rucku. Meni ne izgleda bas tako strasno:



Spremaju se Japanci da za 2020. Olompijadu pred svet izvedu svoja nova dostignuca, kao sto su 1964. pokazali Shinkansen (bullet train), Sony, Toyota, Toshiba, Hitachi, Panasonic.

Ovaj put ce od kola biti ova sto se sama voze i kola na vodonik gde se rezervoar menja za 3 minuta. To, na vodonik, prakticno na vazduh.

Sta bi znacilo kada se kola sama voze? Niko ih ne klupuje nego pozove kao mobilnom app da dodju.

Ko bi izgubio?

Nestala bi osiguravajuca drustva, sta ima da se osigurava?
Nestali bi saobracajni policajci, znakovi, semafori.

Ko bi dobio?
Proizvodjaci cipova i senzora, programeri kola.
Kafane bi opet usle u modu jer nema vozaca kojima je zabranjeno da piju. Milina!

Koliko je to daleko od danas? Google (koji testira self-driven Toyota Lexus) kaze za 10 godina. Neki kazu za manje. Mozda bas za Tokyo Olympics 2020?

Mada je danas moguce imati takva kola u kontrolisanim uslovima, ostaje jedna malo spominjana ali vazna prepreka: na danasnjem stanju softvera, ne postoji nacin da se prepozna "texture", od cega je nesto sastavljeno. Tako, ovim samovozecim kolima dusek na putu izgleda kao isto tolika betonska ploca.
Ili prazna kesa koju vetar kotrlja po i iznad puta, njemu lici na isto toliku gromadu kamena.

Samo da se podsetimo da je od prvog leta brace Wright (12 sekundi, 36m a raspon krila B-747 je 72m) 1903. do prve redovne avio linije (London - Pariz) proslo samo 16 godina.

[yoyogi]

Poslao mi drug iz Tokija sliku iz njegovog ofisa: samo 40 dana u godini se jasno vidi Mt Fuji iz Tokija. Lokacija odakle je slikano je Roppongi, nesto kao Menhetn u Njujorku. Staklena zgrada je Maru-100, okrugla kao "maru" a to je i ime firme koja ju je napravila.



Kristalno cist i prohladan dan.

[yoyogi]

Matsushima Islands, jedan od 5 najlepshih pogleda u Japanu.



Ime znaci, slobodno prevedeno, "borovima obrasla ostrva". To je u Miyagi Prefecture, silno razorenoj tsunamijem 11. marta 2011. Ovo je i danas ovako, lepo, cak i idilicno.

[yoyogi]

Novembarski, sugav dan, nije mnogo lepsi, sam dan, u Japanu nego u Srbiji.

Samo, ima gde da se ode. Aqua parks. Desetine njih.



U jacuzzi, uz obod "lazy river", masaza toplom vodom:



Temperatura vide 32C, vazduha 31C, sve kontrolisano:



Automati sa napicima, samo sitnina treba negde da se drzi (neki imaju narukvicu za placanje, primakne se masini a plati se na odlasku):



Sauna, uz bazene:







Voda kristalno cista, uvek:





Tako se provede dobar deo dana za male pare (spaljivanje smeca daje energiju za ovakve aqua parks).

[yoyogi]

Horai-ji, Aichi, izgradjen u 17. veku. Danas treci put idemo tamo.


Poznat je po dve stvari:

Sove koje zive samo tu i imaju specifican huk.

Stepenice koje vode do njega (moze i kolima da se dodje ali to nije to).

Od podnozja (moze da se nazre naselje dole):




Vodi 1,425 stepenica




Do hrama, treba pola sata da se uspne:







Ima jos nekoliko manjih oko njega:





Netaknut planinski vazduh, nije ni tesko.

[yoyogi]

Grad Nagoya, gledan sa Higashiyama Sky Tower:



Higashiyama Sky Tower



Nagoya je na moru, luka je najprometnija u Aziji posle Shanghai. Nije smog nego salinitet od Pacifika u vazduhu:



U parku, uobicajena uzurbanost, da seu hvati sto vise aktivnosti za dnevnog svetla (mrak je u 5 popodne):

[yoyogi]

Beli slonovi, ima li takvih?

Ovaj ako nije beo, sigurno nije ni siv:



U Higashiyama Zoo, Nagoya, Japan.

[yoyogi]

Umetnost, drvene skulpture...vajar naoruzan inspiracijom, dletom, cekicem i strpljenjem...



Ne: ove skulpture su radjene nicime finijim nego bas motornom testerom!



Nalaze sa na ulazu u Higashiyama park, Nagoya, sa strane botanicke baste.

[yoyogi]

Sad ga vidis



sad ga ne vidis:



Restoran, srusen posle 30 godina postojanja. Nista neobicno, desava se svaki dan, pogotovo sada pre podizanje PDV sa 5% na 8%. Tada ce da poskupi sve a oseti se na skupljim stvarima kao sto su gradjevine. Svi koji su mislili da grade rade to upravo sada, pre 1. aprila 2014.

Ono sto je neobicno je da je nestalo i drvo koje je bilo ispred restorana. Ko god da je zakupio plac i napravio restoran, posadio (ili presadio) je i drvo. I jeste bilo lepo. Kada se plac vraca, mora da bude cist kao tacna, ni cevi ni instalacije u zemlji. Pa ni drvo ili njegov panj, ako ga je posekao.

[yoyogi]

Sydney, Kingsford Smith airport.

Dobrodosli - Englezi:



Cak moze i self-immigration:



Biometrijski pasosi iz tih zemalja. Moj jos nije, bice sledece godine.

[yoyogi]

Kourankei klisura, od danas. Predivne jesenje boje:



Onda, u 16:30-21:00, osvetljenje, pravi POZAR:






Mesto je malo, mahom starci, ovi dani su im najveci u godini da nesto zarade od turista. A njih ima na stotine hiljada. Isao sam petkom popodne (danas), sutra ce tamo biti 5-6 sati saobracajna guzva kada svi nagrnu.

Slike japanske jeseni, bas odavde, idu po svetu.

Bice sutra na "japan - jesen" vise slika.

[yoyogi]

Danasnja tura po Magome i Tsumago, oba su bila stajalista (i prenocista) karavana u srednjem veku.

Tsumago, prestonica najboljeg "hinoki" drveta u Japanu, ako ne i u svetu:




Magome, 8km udaljen, na istom putu karavana, sledece prenociste:



Iz njega se vidi Mt Ena, sada, 23. novembar, ima malo snega.





Konusnog je oblika, bivsi vulkan:




Ovde smo bili pre 3 nedelje, bio je post, Mt Fujimidai, deo je Mt Ena. I on ima malo snega, po drvecu, ostalo je mahom duboka "sasa" trava, sneg, ovako mali, se ne primecuje: