Japan - zima

[yoyogi]

Prvi dan zime 2012. i nastavak cirkularnog topika za godisnja doba.

Idilicna zimska slika iz Shirakawa-go.




Bez centralnog grejanja i kucama gradjenim pre svega da se dobro provetravaju, zimi se najlakse zagreva ako postoji jedno ovakvo mesto, niski sto sa suknjim, "kotatsu", oko koga scela porodica sedi, obeduje, razgovara, cita, gleda TV.


Sto ima grejace ispod i "suknja" zadrzava toplotu.

Kotatsu postavljen u tradicionalnoj sobi (i danas ih imaju privatne kuce, ukljucujuci i ovu sa uvodne slike, i stanovi sa vise od 2 sobe), minimalizam namestaja sa "yuki mado", sneznim prozorom, gde u shoji klizecem zidu ima stakleni deo da se vidi kroz njega.



Kompletna dnevna i spavaca soba bez ne-neophodnog namestaja. Zapravo, ovo je hotelska soba u tradicionalnom japanskom hotelu, "ryokan".
Preko dana je centar kotatsu sto i u sobi skoro da nema nista drugo. Tek uvece osoblje dodje i izvuce futone i namesti ih kao krevete:



Moze pod kotatsu i da se dremne i to slatko



(mada deci govore da ce se prehladiti ako spavaju pod njim, zbog nejednakog zagrevanja pokrivenih i strcecih delova tela):




Sasvim normalna stvar da se na njemu i kuva "nabe", corba od povrca i svega sto se nadje u kuci. Toplina i lep ukus corbe koja se uz razgovor dogreva i ubacuju novi sastojci, satima, je uobicajen nacin da porodica provede dan ili vece.

(Stillshot iz neke japanske soap serije):



Fizicka bliskost porodice koja sedi oko kotatsu stola, prijatna toplina i osecaj jednih za druge je japanski sinonim za lepa secanja i ne bledi do kraja zivota. Tu je uloga kotatsu vise nego da obezbedi termalnu toplotu. Svugde se ljudi greju na neki nacin ali nisu poznati slucajevi vecera oko radijatora ili TA peci ili sedenja uz njih. I kada ima centralna vatra (kao nekada pec bubnjara) niko oko nje se ne dodiruje niti je blizak kao sto je slucaj kada se koristi kotatsu.
Toplina doma i bliskost porodice:




Kotatsu nije "stvar proslosti" koja nestaje. Naprotiv, od 50-ih godina proslog veka kada je struja zamenila ugalj, kotatsu su se jos vise prosirili. Retko koja porodica ga nema. I mlade generacije to vole, ko je jednom sedeo oko kotatsu nikad ne zaboravlja, i njihove anime to pokazuju:



Tehnicki, sta je iza toga? Radnja (ima ga u svim radnjama koje imaju bilo sta sa namestajem) gde su izlozeni.

Kosta 178 EUR:





Ovo je trik da se dobije slicno, samci mu pribegavaju:



Sto nema suknju ali lezi na "hotto karpeto (hot carpet)", tepihu sa elektricnim grejanjem. Uvece se sto skloni sa tepiha a ne njega stavi futon i eto kreveta sa sopstvenim grejanjem.

(prvi put objavljeno na sajtu www.tagai.rs)

[Genki_des]

Evo jos kotatsu, ovi su kao kuhinjski sto. Ima i pisacih ovakvih.








Ovaj pokazuje da na niskom kokatsu mogu noge da se sklope:

[Genki_des]

Sa Hirugano Kogen skijalista vidi se Dynaland.




Posle 3 godine odemo i tamo.
Kad ono, kisa. Temperatura 9C i na ekranu, prognoza vremena za 9-12, 12-15, 16-18....cista jaka kisha.







Na hiljade ljudi je, kao i ja, mislilo nema teorije da kisa prezivi u planini i nastavilo put nadajuci se...





Skijanje i snowboarding u suskavcima:



Mnogi su presli po 2-3 sata put i resili da ostanu pa sta je tu je:




Eto, zimsko iznenadjenje na neocekivanom mestu. I svi izvestaju sa skijaskih staza kazu da snega ima manje nego prethodni dan...a zima je bila proglasena kao retko hladna.

[Genki_des]

Skijaska sezona 2012/2013 je jedna od najsiromasnihih snegom za dugo godina.




Chausuyama Kogen, jedino skijaliste u Aichi prefekturi (Nagoya):



U daljini, na Alpima, ima ga :





A do tamo, gola brda i planine:



Cak i ovi bungalovi, zbog kojih se mesto zove "Love Sanctuary" izgledaju tuzno. A i pitanje je koliko one u njima sneg uopste zanima. To je rezervisano mesecima unapred, ko je mogao da zna.

Bar imaju pogled na Alpe u daljini gde ima snega koliko hoces:

[yoyogi]

Zima je i dalje bez puno snega u okolini, skijalista koja su na 1-2 sata udaljenosti (desetak njih) nocu prave staze sneznim topovima.

Kada se pogleda karta skijalista, ovaj sajt ima opise i podatke 480 njih:



Neko bi pomislio da je tradicija skijanja u alpskom Japanu (90% zemlje su planine, 60% Alpi) duga vekovima.

Nije. Skijanje je u Japan doneo austrijski kapetan Teodor Von Lerc 1907. godine



Fotografije su iz zbirke muzej sela Meiji Mura u Inuyami gde je rekonstruisana kuca u kojoj je bio foto studio koji ga je slikao na Takedi gde je bilo prvo skijanje.

Ucenici:










Podigli su mu i zavidan spomenik:



Vonlerc ni u skoku ne skida shapku:

[Genki_des]

Kapetan VonLerc je skijanje uveo i Niigati, strana Japana prema Rusiji i Kini.

Reka Agano, putnicki (redovni) brod po sneznoj mecavi:




Uonuma, skijaski centar, pred osvetljavanje i pocetak nocnog skijanja:

[yoyogi]

Bilo je snega, ovo mesto Chausuyama je najblize da se do njega ode. Sat vremena i 15 min.

Mada je skijaliste uporedivo sa Kopaonikom (minus hoteli, ovo je svima day-trip, ne treba da se spava) danas je bilo raj za decu.

Ovaj mali konvejer, kao pokretna staza, je 5EUR dnevno.



Decji snow-park, tu skijasi ne mogu da udju i da ih ugroze. Snow board su dozvoljene samo radnim danima (kada nema nikog):






Ne znam kako je u Srbiji ali ovde sanke osim ovih plasticnih "korita", ne postoje. Nista one gvozdene ili drvene kao iz mog detinjstva: