Foto za danas (2019)

[yoyogi]

Kućica u cveću, sa kamelijom. Okazaki.

[yoyogi]

Merne stanice za temperaturu i ostale parametre vremena, države te podatke obezbedjuju i stave na dostup javnosti.





Odatle Apple i Google, koji nemaju svoje merne stanice to uzimaju, parazitiraju i šalju grafički obrađene vremenske prognoze.

Na parama poreskih obveznika koji izdržavaju Meteorološku agenciju, ništa spektakularno, samo dovoljno tačno.

[yoyogi]

Durian, Thai voćka. Ima karakterstičan miris (neki kažu smrad) a ukus je božanstven. Zovu ga "Kralj voća".

U Japanu košta 10 puta više nego u Thai odakle je uvezen.



Uputstvo kako se jede



Zbog mirisa, zovu ga "Plavim sirom voća". Hoteli imaju table "No durian in the rooms", rentacar firme imaju upozorenje "Smoking in the car or durian fine is 250 EUR".

U Australiji, koja ima možda najstriktnije zakone o donošenju hrane van Kontinenta (ne smeš ni pakovanje žvakaćih guma da uneseš, ni lekove) oni ih seciraju do besvesti. Kažu, zbog "fruit flies" koje mogu izolovanu zemlju da unište (useve, billjke). Tamo seciraju 700 od 1,000 duriana. Ako jedan pokaže znake opasnosti, cela pošiljka se spaljuje u krematorijumu karantina.

Japan ima svoje mere, nije toliko striktan, ne znam da li oni provere 10 ili 100 od hiljadu. Zato je tako skupo.

[yoyogi]

Nagoya, Fushimi, kod mog ofisa. Hilton hotel



Fushimi znači "Mesto odakle se vidi zamak". Nekada se, pre 100 godina možda i video, sada se ne vidi, zaklonjen zgradama.

[yoyogi]

Moja banja po kišnom danu. Unutra onsen sa 6 bazena i vulkanski zagrejana mineralna voda, 40C.

[yoyogi]

Slika iz novina, Tateyama, Ohtani Pass, otvoren za turiste od 15. aprila. 2019. Zatvara se u novembu pre nego što padne novi sneg. Ovaj silni sneg se, ne sav, istopi do juna ali iako ga ima nije ovako impresivno.



Prolaz je probijen sa dva buldozera koja idu jedan uz drugi sa 5m kašnjenja. Upravljaju se GPS-om. Sneg je dobro nalegao sloj na sloj, nema šanse da se zaruši.

Vrlo je komplikovano doći tamo, tu se ide jednom u životu, kao što sam i ja bio 2010.

[yoyogi]

Foto za danas, lično snimljen. Jedna četa pripravnika Toyota ide u Toyota Automobile Museum. U svojim pripravničkim ("freshmen") kostimima ide da ga poseti, deo 6-mesečne obuke novih. Toyota ih je primila 1,200, varira, od 1,200 do 1,400 godišnje.



Danas je 19. april 2019. njihov 19-ti dan na poslu koji im je doživotan (promeniće poslove u Toyoti, napredovati) ali će tu ostati 40 godina.
Sa tog posla će se ubrzo i oženiti/udati, formirati porodice. Svi imaju garsonjere od Toyote, svako živi dostojanstveno, sam i ne zna šta znači iznajmljivanje stana. Nikad čuli za gazdarice. Žive u tom firminom stanu do 30-te ili dok se ne ožene/udaju.

Najbolji studenti, talenti, idu u državnu upravu. Kao, savetnici za Premijera.
Onda dolaze najbolje i najcenjenije firme, kao Toyota, No.1.

Japanke, kada su u dobu za udaju, nerado gledaju na moguće muževe koji rade po stranim firmama. Strane firme bankrotiraju, neka politika se uplete, pokupe se i odu, ostade on bez posla. Šta ćemo onda sa decom i kreditom za kuću?

Ako već ne mogu da nađu muža koji radi za Toyota, Canon, Fujitsu, NEC...bolje je onda neko ko je službenik u Japan Post ili u City Council. Bolje nego da radi za Google, Microsoft, strane avanture ih ne zanimaju, samo predvidljiva stabilnost.

Ovi na slici su premija kada se traže muževi. Ima i dve ženske u slici.

Kolega mi reče, njegova žena (tri sina imaju) može da mu kaže u dinar gde će njihova ušteđevina biti 2025. sa svim troškovima usput. On radi u stranoj firmi (ista firma kao ja) jer preko svoje prve, Fujitsu, nije mogao da se preseli nazad u Shizuoku gde mu je dužnost da kao najstarije dete pazi na roditelje u njihovoj starosti. Talenat je, vrhunski inženjer.