Foto za danas (2020)

[onnut]

Ево мене након 300 година.

Сипорекс је овде ALC (Autoclaved Light weight aerated Concrete). Исто лаки порозни бетон али без азбеста и користи се као фасадна плоча а не блок за зидање.
Грдило Јапана је изграђено с тим, али обично вишепородичне зграде ниске спратности, ређе куће. Лако се препознају плоче на фасади, Фарбане водоотпорном фарбом па са спојницама од силикона.
.

Ово на Јојогијевој кући, јасно, није то, а шта је немам појма. Неки композитни материјал.

У последње време се све нове куће праве скроз од ламелираног дрвета па се облажу дрвеним плочама, између минерална вуна. Као амерички 2х4 систем, с тим да је грађа значајно квалитетнија и прецизније исечена.
Висок ниво префабрикације па онда само склапање на лицу места, зато тако брзо и никну.
Фасаде се облажу неким плочастим материјалима, неретко плочицама или неким синтетичким плочама, оптимизовање за лако одржавање (читај да се не одржавају него да се префарбају једном у 20 година)

Иначе у Јапану онај горе прорачун је ретко који грађевински инжењер икада видео а камоли применио.
Малтене сви простор(ваздух) него тело.
Имам ја цео текст о томе, једном давно сео па написао. Мало шта бих додао или одузео данас.
http://blog.b92.net/text/25178/Grejanje-u-Japanu/

Dobro nam svratio - Ramene.

To nam je trebalo-stručno objašnjenje ovih lakih konstrukcija japanskih kuća ,bez izolacije,bez duplih prozora...i ove Yojogijeve kuće tankog spoljnog zida, možda i bez izolacije, koji mene naviknuta na izgradnju ovde i onog građevinskog dela koji sam doticao pri projektovanju grejanja, dodatno zbuniše.

Pažljivo sam pročitao i tekst o grejanju u Japanu iz tvog bloga.
Praktična i informativna slika tog bitnog aspekta života na japanski način.

Šta bi rekla (moja bivša) struka na to?

Tačno je ono što navodiš u blogu, da se u Srbiji uči nemački koncept grejanja.
Ova prevedena nemačka knjiga bila nam je biblija struke.



Sećam se i sada uvodnog predavanja iz predmeta "Grejanje i provetravanje".

Kaže profesor: "Danas nećemo pričati o mašinstvu(termotehnici) ni o građevini(zgrade,izolacije..) već o biologiji/fiziologiji,pragu ugođaja i konformizmu ljudskog bića koja je osnov predmeta koji ću Vam predavati.Čovekovo telo je praktično "peć" koja biološkim sagorevanjem održava konstantnih 36,5-37 C otpuštajući (zavisno od aktivnosti) oko 150 W(kao 1-2 rebra radijatora).Za tu funkciju granice ugođaja su od 18C do 24 C (malo varira od podneblja ).Sve van ovog opsega je razlog postojanja termotehnike.Ljudski receptori za merenje ugođaja toplo/hladno su u ljudskoj koži po celom telu.Sve ostalo je uspostavljanje ravnoteže između konformizma i utrošene energije za to."

U ovim rečenicama je sadržano sve.


U Nemačkoj je zima 8 meseci,Srbiji 6 a u Japanu (središnji umereni deo) 4-5 meseci.
Pogledao sam prosečne zimske temperature Nagoye i ona je u Januaru i Februaru oko 5 C (u BG je 1-3 C) a za Decembar i Mart oko 8-9 C (u BG oko 5 C).

To su temperature,bar u tom periodu, koje zahtevaju ozbiljniji pristup grejanju od navedenog kotacu, pa makar se trošilo i puno energije za slabo izolovanu kuću(ko može da plati).Kotacu je tradicija i način dovijanja onih koji bi da uštede na uštrb komfora, jer kakav je osećaj kada moraš ustati u hladnom ambijentu kuće da uzmeš nešto iz frižidera ili odeš u kupatilo?Receptori toplo/hladno nisu samo u nogama.Čak i da ti samo viri i pocrveni nos nema osećaja ugodnosti.
Lično testirao jer volim da spavam u hladnijoj sobi pa često i zavrnem radijator centralnog gasnog grejanja u spavaćoj ili par dana ne grejem(ima akumulacije).
Ali kad temperatura u spavaćoj sobi padne na 10 C jeste toplo pod jorganom ali za deo glave koji je van više nije prijatno ali najgore je kad moraš ustati ispod toplog jorgana, otići u wc .
Može, ali se gubi na ugođaju i komforu.
U Japanu je nešto toplije pa tako može veći deo grejne sezone ali to nije termotehnički ozbiljan pristup grejanju.

Podeljena su i mišljenja o tome da li noge treba da budu toplije od glave čak i kad se greje cela prostorija,konkretno kod podnog grejanja.Neke studije dokazuju da je problem sa zglobovima,venama i cirkulacijom krvi jer prirodno topli vazduh ide gore pa bi glava trebalo da je u toplijem u odnosu na noge.
I ovo sam lično testirao.U stanu u NS imam podno grejanje u kupatilima.Pod bude 28 C, izuzetno bude prijatno , godi, ali ako je vazduh okolo 22 C.Da nije ugrejan vazduh bilo bi drugačije.Čak je i instalacija grejanja (jednocevni sustem) tako izvedena da ne funkcioniše to podno grejanje ako se isključi radijatorsko grejanje stana.

Termotehnika ne poznaje koncept grejanja tela umesto vazduha.

Kondukcija,konvekcija i zračenje.

Zračenje(kvarcna peć npr.) bi moglo biti grejanje tela a ne (ili malo)vazduha okolo,ali šta se dešava-prijatno je sa te strane prema peći ali hladno sa one druge ako ambijent nije zagrejan.(opet ti receptori po celom telu).

Kotacu je samo sužen ambijent sobe i smanjen komfor ali opet se grejalicom ,kako kažeš od 500 W greje taj vazduh ispod.Nadalje možemo se grejati i sa sopstvenih 150 W ,taj tanki sloj vazduha između kože i odeće ili klimatizovati celu ulicu kao što je centar Nagoye,stvar je konformizma i uštede energije.
Samo možemo li biti ceo dan u odeća da koža "ne diše" i kakav je osećaj onih delova tela koji ne mogu biti pokriveni (nos,oči,uši tj. lice).

Ali činjenica je da to sve funkcioniše u Japanu kako si opisao u blogu pa se premišljam kako pomiriti sve te činjenice.

Rekao bih da su lake konstrukcije kuće zbog zemljotresa.
Izostanak izolacije ,jednostruki slabodihtujući prozori,šođu vrata -zbog dobro provetrenih zdravijih prostorija jer ,što reče, pasivne dobroizolujuće kuće po nemačkom konceptu,čitao sam studije, pravile su bolesnu sredinu,pa su morali praviti proreze za ventilaciju u prozorima.

Dakle prednost je data ovome a za samo grejanje ima i malo tradicionalnog samurajskog očvršćavanja i junačenja na uštrb komfora a za ono grejanje što mora i što troši puno energije date su i relativno niske cene energenata ,kako navodiš po računu za grejanje.

No, kod Yojogija, koji nije koristio kotacu i sl., sa onako tankim zidovima (ako nije bilo izolacije)a bio je u punom komforu velike kuće ta stavka grejanja nije mogla biti neosetna, bez obzira na niže cene energenata u Japanu.

Ostaje (u zimu ) da ih uporedi sa troškovima grejanja u novom stanu.