Turska - Istanbul

[yoyogi]

Odlične slike i odlični sažeti opisi.

Baklave su mi udarile žicu. Jesu Turci šampioni u slatkim težim pecivima (ne kroasoni), uvek su favoriti na takmičenjima na sajmovima i izložbama poslastičara. Uključujići i one gde se najveći majstori iz elitnih svetskih hotela natiču.

I dalje mi upada u oči opšta čistoća ulica i svetski izgled opštih mesta.

[onnut]

Za čistoću i moderniji deo grada, treba tek da vidiš ovo.Juče smo popodne metroom išli do delova-Taksima,Osmanbaya,Nisantasi...









Kod Hiltona vidim neki naftni sastanak





Slike su malo nabacane.

A metro...







Sretoh u metrou neke momke iz Bosne.
Tu su u bankama i na berzi na praksi.
Kažu - ovde jedna banka ima 4 miliona klijenata koliko Bosna nema stanovnika

[onnut]

Istanbul update !
Oktobar 2020 - korona vremena.

Stigosmo, peti put u taj grad, sa ovom mašinom - Airbas 321.



Kratak let od 1:50 h , ima entertaiment, za razliku od Air Serbia, ali nova vremena -novi protokoli, osim čaše vode nismo dobili ništa.Samo korona protokol , da popunimo, gde odsedamo, da li imamo nekih simptoma,broj sedišta u avionu, gde smo putovali poslednjih 14 dana i sl.Ovo poslednje mogao je biti problem jer je ćerka tek stigla iz Egipta ali nije bilo antagonizma.Njena drugarica je , pre nekoliko dana, imala upravo takav problem.Vratila se iz Istanbula (bila sa roditeljima) pa se sa drugaricom uputila na Kipar - na letovanje.Iako je imala i urađen pcr test, (Kipar ga za razliku od Turske zahteva) ,vraćena je sa Surčina jer Kipar (grčki deo) drži Tursku na crvenoj listi.Dakle , treba znati ažurirano te kombinacije.



I dok je Surčinski aerodrom bio paznjikav , a naš let u 20:25 bio i poslednji toga dana, u Istanbulu nas je dočekala drugačija slika



Gužva, ali puno je šaltera i nečeka se puno.
Nov aerodrom, prvi put smo na njemu.

Otvoren oktobra 2018, a 2019 su svi komercijalni letovi prešli sa starog Ataturka,praktično je hab Turkish Airwaysa.
Čak i u ovo vreme covid-19 dnevno je na oko 500 letova(oko 250 dolazaka i toliko odlazaka) !!
U gužvi slika mi ispade mutna( biće više vremena u povratku)



Već sad , u prvoj fazi, ima 2 piste a planirano je da ima 6(+2) i kapacitet 200 miliona putnika što bi ga svrstalo u najveće u svetu.
Ostalo je da se divimo njegovoj veličini i lepoti .



Istanbul, Eminonu , kod Galata mosta, ujutru, kada se tek zagrevaju roštilji za legendarni "balik ekmek", sendvič sa ribom, iz ovih brodića



Sunčan oktobarski dan, da se slika sa gradom i Galata kulom u pozadini



Grad izgleda još čistije i uređenije od prethodnih postova iz 2017.



A u jesen primećujemo na sve strane gomile nara, sada mu je sezona,i ručne prese , kojim prodavac pred kupcem cedi osvežavajući crveni slatko/kiseli sok.



Jesen je i sezona kada sitna riba, sardele/inćuni, prolazi Bosforom, na putu za topla mora,pa su, gde god je to moguće,zabačeni štapovi



A sa azijske strane, Uskudarska riblja pijaca, sa ponudom tako sveže ribe



Koja se tu,odmah, uvalja u brašno i serijski izbacuje kao "hamsi tava" , girice/inćuni prženi u tiganju, pa slaže na gomilu



Sve miriše na pečene ribu a probali smo i mi , ogladneli posle celodnevne posete azijskoj strani Istanbula

[onnut]

Trajekt, Eminonu-Uskudar, koji nas za 7 TRL (90 din) vozi između dva kontinenta, uvek je ispraćen galebovima.



U niskom letu,iznad naših glava, slobodni, da se čude civilizaciji pod maskama



Inače u Istanbulu, za razliku od Srbije, i na ulici skoro svi nose maske.
Da izbegnemo gužvu,tankere i kontejner brodove u Bosforu , plovmo uz evropsku obalu a onda u pogodnom saobraćajnom trenutku presečemo moreuz ka Aziji



Ostavismo i devojačku kulu pa da bolje upoznamo azijski deo Istanbula.



Dočekale su nas uređene i vidno čiste ulice, trgovi, džamije..



Uređeni parkovi





Strme ulice živo ofarbanih fasada i badža.To je sada moda u celom Istanbulu



Da se ceo dan divimo lepoti palata uz obalu (i posetimo ih), lepo uređenih kuća i bašta , restorana...



Bejlerbeji palata uz sam most.Letnja rezidencija Otomanskog sultana Abdulaziza.



Paviljoni uz obalu



Vrata za pristup moru



Kučuksu palata, bivši lovački paviljon sultana.



Vidi se francuski uticaj



Pogled od njegove ulazne terase ka Bosforu i Evropi



Bonsai masline uređenog vrta neke bogatije kuće



Anadolu Hisar , tvrđava, na mestu gde se reka Goksu uliva u Bosfor



I odmah uz nju i ovaj trg gde se drugi Kučukču kanal uliva u Bosforski moreuz



Uređena šetališta i parkovi i uz te kanale,pritoke



I fensi restorani na vodi uz njih





Kasnije ću i malo detaljnije o ovom odličnom restoranu.

[onnut]

Kadiköy, zaokruženo,azijski deo Istanbula, južno, na obali Mramornog mora, ima oko pola miliona stanovnika.
Od nedavno je tunelom putnički povezan sa evropskim Istanbulom( vidi se na mapi).



(Prethodni post je bio o azijskom delu Istanbula uz Bosforski moreuz, počev od Uskudara pa severno do Anadolijskog Hisara)

Pristanište Kadikoj



Uz njega je veliki trg sa spomenikom Ataturku.




U pozadini, na moru, u zalivu, je čuvena zgrada Hajdarpašine železničke stanice.
Renovira se.



Da nema ograde i skela videla bi se njena prelepa arhitektura.
Građena od nemačkih arhitekata , pre oko 100 godina, svojevremeno je predstavljala krajnju stanicu azijske Anadolijske železnice.Nekad su uz nju bili i silosi za robu pristiglu iz turske Azije.



Azijski pandan stanici Sirkeči, na evropskoj strani Istanbula, koja je bila krajnja stanica Orijent ekspresa iz Pariza.

Mi smo ovoga puta stigli na azijsku stranu Marmaray metroom, za 6 TLR (80 dinara),otvorenim pre 7 godina, koji ide uz obalu Mramornog mora, povezujući Evropu i Aziju tunelom ipod Bosfora.



Čisto, uredno, uz muziku sa gitare ..za 4 minuta, 60 m ispod dna mora,( najdublji tunel na svetu) stigosmo iz evropskog u azijski Istanbul.
A hodnici metroa obloženi mozaik pločicama, da im oni u Parizu,sa beskućnicima i mirisom urina, nisu ni do kolena



Kadikoj danas ima i onu kontraveznu prepoznatljivu statuu bika, pravljenu u Španiji, na trgu prometne Sarkoglu avenije, koja u produžetku vodi do stadiona Fenerbahčea, i ulice Baherye.



A uz Baherye , Azijsku Istikal ulicu,prepunu radnji, vozi nostalgični tramvaj, prugom omeđanom kamenim kuglama



Kadikoj, omiljen domaćoj populaciji, prepun je živosti,šarenila,arta,radnjica starih zanata i običaja, izmešanih modernim.







Jutarnji miris kafe iz malih kafanica(otud i ime)



gde je konobari sipaju iz malih fildžana , uzavrelu na malom žaru roštilja





Jutarnji lenjir burek



Med iz saća



Prodaja stvari koje ne videh od detinjstva, npr. rogač..



Kućno pravljenog sapuna



Bundeve



razne bamije



Ćurosi sa čokoladom tipični za Španiju



Naiđosmo i na ovu grčku pravoslavnu crkvu



Nema razlike u čistoći ovog dela grada i evropskog .
A kako se približavamo moru i rezidentnom delu Kadikoja zvanog Moda stvari izgledaju još bolje.

Parkovi između zgrada



Mačke i ovde ,kao i u celoj Turskoj, uživaju status krava u Indiji.Lepo podgojene, uredno hranjene sa posudama hrane i vode uz ulice, veru se po ogradama, automobilima..



Ulica Moda koja vodi do istoimenog rezidencijalnog dela Kadikoja



Na njenom kraju je čuvena stara poslastičarnica Ali Usta ,kakvih se sećam iz detinjstva, sa nekoliko stolova ispred i dobrim sladoledom u kornetu.Uvek je red ispred



Prodaje samo sladoled i topli turski mlečni napitak salep sa cimetom





Porodična tradicija, uskospecijalizovana ponuda,...to se ceni ovde.

Neko , preko puta, sa sličnim imenom, Kemal Usta, blještavom reklamom i velikim prostorom,pokušava ukrasti deo neobaveštenih mušterija



Interesentni kafići na putu do mora



Moda , rezidentni deo sa kondominijumima uz more



Mirnim uređenim šetalištem uz more, na priličnoj visini od obale



Restorani sa pogledom na more



A između drveća šetališta ponekad pukne pogled na Kadikojski zaliv



Sve one silne zgrade , preko zaliva, su i dalje Kadikoj, azijski deo , sa Fenerbahče marinom i dugačkom Bagdat avenijom.

[onnut]

Aja Sofija od večeras.



Jako policijsko obezbeđenje,sa dugim cevima, i pretres za ulazak na plato( nisam mogao slikati)



Od kako je, pre 3 meseca, postala džamija, posle 86 godina, izmenila se unutrašnja dekoracija.



Postavljen je zeleni tepih a hrišćanski mozaici su zaklonjeni.



Uđoh na večerašnju molitvu, da vidim i slikam, uz obavezno izuvanje, a ženski deo ekipe je zaustavljen jer nisu imale marame u skladu sa muslimanskim običajem.



Unutra može da primi oko 1000 ljudi ( večeras je bilo 100-200) ,a kažu da je u junu , kada je ukazom pretvorena u džamiju,kako je uradio i sultan Mehmed I ,nekih 1400-ih osvojivši Konstantinopolj, desetak hiljada vernika ostalo ispred,na travnjaku u molitvi.



Eto, negde imam slike , iz ranijih poseta,sa hrišćanskim mozaicima,ove No. 1 atrakcije kad se dođe u Istanbul, ali to ne bi bilo sad aktuelno.



Ova 1500 godina stara Vizantijsko pravoslavna crkva još dugo će biti spor u svetu.
Eto objašnjenja za onoliku policiju ispred nje.



Ako budemo imali vremena posetićemo je i po danu

[onnut]

Dolmbače palatu , na evropskoj strani Bosfora, posetili smo u ranijim posetama ali ćerka je tada bila mala pa juče obnovismo.

Cena ulaza je 90 TLR ( 1150 dinara)

Južna ulazna kapija



Palata je postala sedište turskih sultana od 1853 do 1922 godine zamenivši Topkapi.



Bio je to pokušaj približavanja Turske Evropi pa je tako i građena , po uzoru na Luvr, Bakingamsku palatu,Versaj..



Palata sa paviljonima, haremom, fontanama...građena je u vreme sultana Abduhmedžida I.



Dvorište sa fontanom , baštom..







Ovo je mislim magnolija



Unutar palate nije dozvoljeno slikanje uz puno redara koji to nadziru.
Ali ja , balkanac, napravih nekoliko fotosa



Unutra odiše luksuzom



Imalio smo audio vodič (opcija na bosanskom !) koji iznosi detaljne podatke npr. da su naručeni najbolji tepisi iz kraljevske fabrike iz Herakea i to površine 42 ara..



Utrošeno je neverovatnih 35 tona zlata što je doprinelo bankrotu državne kase 1876.

Lusteri , staklo/bakar...nešto je stizalo i iz evropskih država- Engleske..



Zapadna kapija , danas,prema modernom Istanbulu



I stadionu Vodafon Arena, gde igra fudbalski klub Bešiktaš



Najviše slika se napravi pored istočne kapije, ka Bosforu

[onnut]

Na pitanje koje je to najlepše mesto sa koga se može videti biser Istanbula ima samo jedan odgovor- " Pierre Lotti"



Kafić na brdu koji je dobio ime po francuskom književniku i moreplovcu koji se zaljubio u ovaj grad a tu ispijao kafu i pisao književna dela, zaljubivši se i u jednu turkinju.



Od ranije mi je bila želja posetiti to mesto ali to smo danas učinili posmatrajući Zlatni rog sa obrisima Galata kule, Yeni Džamije, Misir bazara i u daljini zidine i toranj Topkapi,minarete Aja Sofije i Plave džamije, uživajući i ispijajući hladnu limunadu.



Pogled ide i na zgrade novijig dela grada iza Taksima



Kroz durbine, po lepom vremenu, pogled ide i do Bosfora sa brodovima, tankerima..



Do lokacije se stiže busevima 99, 36CE i 44B , koji idu od Eminonu tj. autobuske stanice kod Galata mosta , putem uz obalu Zlatnog Roga.Celim putem je gradilište gde su već postavljene šine za produžetak tramvajske linije koja će ići baš tom trasom i to će se brzo pustiti.
Evo te nove trase



Jedna od stanica će biti Eyüp Teleferik-Piyer Loti tj. žičara kojom se penje gore (crveno zaokruženo)



Žičarom se gore , do kafića vidikovca, može i sa Istanbulkart.



Žičara prelazi put uz Zlatni Rog



I staro Eyup groblje u brdu



Pogled na Zlatni Rog iz kabine.



I sa vidikovca restorana u hladu drveta

[onnut]

Na pitanje koje je to najlepše mesto sa koga se može videti biser Istanbula ima samo jedan odgovor- " Pierre Lotti"

Da kvotujem i demantujem sebe !

Ćerka mi kaže, prateći društvene mreže, na kojima nisam, da ima mesto sa koga se prave lepše slike.



Sa brda iznad Eminonu.

Odemo u taj kafić gde ,uglavnom mladi, idu na kahvalti( turski meze doručak) , puše nargile i slušaju muziku.



Zaista , Galata most, brodići na Bosforu, Galata kula, Yeni džamija, Topkapi...kao na dlanu.



Onda vidim okolo i desetine drugih restorana , svi na ravnim krovovima zgrada.





Sa zemlje nikad nisam uočio nijedan takav krov-restoran.



I jata galebova, koje vlasnici restorana hrane da im instagram generacije prave što bolje fotografije a njima zaradu.



Na jednoj susednoj terasi jata galebova koja " uleću u oči"



Konobar predloži ćerki da se tamo slika u turski napravljenom ambijentu sve sa ćilimima i šalvarima .Postoji i most sistem transporta po tim krovovima.Prihvatimo,ali kad se tamo stiglo i kad su za to tražili dodatno 100 TRL (1300 din) , ćerka je to odlučno odbila.
Samo mi pokazala( nečiju )sliku, sa Instagrama, kako to izgleda

[onnut]

Turistički geto Istanbula , Sultanamet..istoimena stanica tramvaja



Ima turista, uglavnom rusi,arapi...,ali ni približno ranijem broju kada se satima čekalo u redu za karte pa zatim isto i za ulaz u Aja Sofiju, Plavu džamiju ili Topkapi



Posetili smo ga po danu.
Kontrola/pretres na ulazu u plato



Iza policijske ograde vidi se brisani prostor za ulazak u Aju Sofiju, bez uobičajenih redova



Slavom ovenčana građevina, svetinja,stara 1500 godina, sada džamija,po danu





Kada se setim koliko sam puta odustao od posete zbog tih gužvi a sada, otvorena, lagano se ušeta unutra.Nema više ni plaćanja karte.



Ulazni hodnik priprati, gde su sada, levo idesno police za obuću.



Sada po danu, iznad ulaznih carskih vrata primetio sam krst.



Ali unutrašnjost je izmenjena.Hriśćanski mozaici su zaklonjeni zavesama a na istočnoj strani,prema Meki, napravljen je mihrab za molitvu



Unutrašnji naos , pretvoren u molitveni prostor prekriven je zelenim ćilimom ali , iznenađujuće , ograđeni deo poda Omfalos-tzv.Vizantijski pupak sveta,ostao je vidljiv .To je mesto gde je bio presto , gde su krunisani Vizantijski carevi.



Preko platoa je Plava (Sultanahmetova) džamija



Nema ni tu gužve, niti se plaća ulaz, pa smo je posetili.





Ulazno dvorište



U rekonstrukciji je pa je unutra kretanje redukovano





Za obe posete, u ovim uslovima, nije trebalo više od sat a moglo je i brže.

[onnut]

Kad smo kod džamija....pogled sa trajekta na panoramu Eminonu



Levo je Yeni (Nova) džamija ali na tzv. trećem brdu Istanbula (zaokruženo) je Sulejmanova džamija.
Pored nje su,gore, u prethodnim postu opisani,krov/restorani.
Odmah ispod zaokruženog, niže,udesno, je jedna manja džamija- Rustem Pašina džamija.

Fotografija Sulejmanije iz onog restorana/vidikovca



Evo priče o tim džamijama i onima čija imena nose..

Čuvenu Sulejmaniju, sa najlepšim pogledom na Zlatni Rog, posetio sam u jednoj od ranijih poseta Istanbulu.

Tu je sahranjen najčuveniji od svih sultana Sulejman Veličanstveni ( za života sultana ju je gradio najpoznatiji Otomanski arhitekta Mimar Sinan) i njegova venčana žena sultanija Hurem (pravo ime Aleksandra Liskovska-Rokselana, poreklom ukrajinka/poljakinja).

On je vladao svetom a ona je vladala nad njim.

Opasna je bila Rokselana, od sultanove konkubine iz harema,postala je jedna od najmoćnijih žena Otomanskog carstva ako ne i u istoriji,sa velikim uticajem na državne poslove i dvorske i državne afere.
Gledali smo sve te spletke u svetski mega popularnoj seriji "Veličanstveno stoleće" (kod nas prevedeno kao "Sulejman Veličanstveni") od 311 epizoda, prikazivanih i u ex YU državama od 2011 do 2014.
Rodivši petoro dece, progurala je ona svog sina Selima za sledećeg sultana (poznatog kao Selim pijanica) na uštrb sposobnijeg i već viđenog naslednika Mustafe (Sulejmanov sin sa prethodnom ženom/ konkubinom).
Paralelno, gurala je ona i slovensku liniju u državni vrh .Tako je veliki vezir (pandan današnjem premijeru) postao konjušar, Rustem paśa(gore pomenuta džamija), poreklom sa naših prostora, iz Butmira.Moć mu je pojačala brakom sa svojom/sultanovom ćerkom jedinicom, Mihrimah.A i sledećeg velikog vezira, naśeg Mehmed Pašu Sokolovića, mudrog i naočitog, poreklom iz Sokolca, gurala je Rokselana, da bi baš Sokolović , postavši veliki vezir ,uspešno, u Beogradu, nakon opsade Beča,i smrti Sulejmana,izvršio smenu vlasti i ustoličio Selima za sultana,da bi i on, kao veliki vezir, ubuduće praktično vodio Imperiju, čak i kasnije kad je, posle Selima II, sultan postao Murat II.
Malo je poznato da je u to vreme srpski jezik bio jedan od 3 službena jezika u Topkapi, i sultan ga je govorio, jer su mnogi državnici paše i veziri bili poreklom iz Rumelije(tadašnji naziv za Balkan) a da nepričamo o nezgodnim janjičarima , nepredvidivim za pobune, moćnoj vojsci,koji su uglavnom porrklom bili sa našeg prostora.
Ne znam da li su ikad u istoriji Srbi, koji čine neznatnih 0,1 % čovečanstva,imali takvu moć u tada najjačoj imperiji sveta, kao tada u Topkapiju.



Vedrim duhom,uvek nasmejana Hurem(ime na turskom znači baš to radosna/nasmejana devojka), uspela je postati prva venčana žena jednog sultana , na čuđenje svih a pogotovo njegove valide majke i 4 sestre ,stekavši tako neprijatelje i buduće spletke, i kao takva izgubiti status robinje.Prvi put je tu u Sulujmaniji sahranjena jedna žena sultana(umrla je 8 godina pre njega), jer je to pravo bilo samo za majke , sestre i braću sultana tj. po krvi .

I danas turci za neke porodične spletke kažu "Huremina posla" i misle da im je "ruskinja" došla glave imperiji.Kažu bila je veštica, začarala je sultana.

Tragom ove priče posetili smo i Mihrimah džamiju koja je sagrađena za gore pomenutu ćerku Hurem i Sulejmana.



Nalazi se na azijskoj strani, u Uskudaru, odmah uz pristanište trajekta.



I nju,kao i mnoge druge džamije po Istanbulu, gradio je arhitektonski genije Otomanskog carstva Mimar Sinan, hriśćanin poreklom, koga su zapazili kod izgradnje pontonskih mostova za vojsku.



Unutrašnjost ove džamije je uredio lepo, svetlo, prozirno..baš kako je i izgledala sultanova ćerka mezimica Mihrimah, koju su zvalii sultanijom sunca i meseca.





Na ulazu fontana sa 20 uglova za abdest



I da zaokružimo ovu priču, obišli smo džamiju gde je sahranje i Mehmed Paša Sokolović.
Ejup džamija, omiljena za molitvu muslimanima, nalazi se izvan Trodosijevih zidina koje su nekad opasavale Konstantinopolj, tačnije na mestu gde se one sreću sa Zlatnim Rogom



Unutrašnje dvorište džamije



Tu sam pitao službeno lice gde se nalazi Sokollu turbe kako kažu turci.Na moje iznenađenje uzeo je telefon da traži na google!!
Onda otišao kod nekog drugog da pita i , evo ih, ovaj imam sa crveno belim fesom , da nas,uslužno,sprovedu.



Mauzolej i turbe Mehmed Paše Sokolovića





Baksuz, kažu oni kao i mi, bio je ponedeljak a samo taj dan je zatvoreno.Slikao sam kroz prozor



Ispred Ejup džamije je lep stari trg sa nekoliko fontana zadužbina,prostorom za hranjenje golubova..





Nekoliko štandova sa starim zaboravljenim pićima - boza i salep



Naručih topli salep sa cimetom iz modernizovanog bakrača sa termostatom



Dok sipa, balkanski radoznalo,pita nas odakle smo.
Odmah se nasmeje i kaže- Srbija good.
Vole nas turci i smatraju nas svojim.
Dug je bio suživot.
Kažu da je 8000 turcizama a od toga 3000 u svakodnevnom govoru, u srpskom jeziku



A topli salep(od mleka i brašna sušenog korena divlje orhideje) gust i ukusan kao i sve što smo probali u Istanbulu.

[onnut]

Egipatski (Misir) Bazar ili Bazar Začina na Eminonu, uz Novu džamiju, star 360 godina



Sada je sređeniji, postavljene su kaskadne fontane..





Sređena i čista i unutrašnjost



Egipatski, jer se ubirao porez od robe uglavnom iz Egipta



Bazar je bio poslednja stanica puta svile , i tu je stizala roba iz Kine,Indije a pre svega začini



Turska kuhinja, jedna od 3 najbolje svetske, pre svega duguje to brojnim začinima koji su stizali na ovo mesto a onda je 500 kuvara u Topkapi eksperimentisalo sa tim.



Npr. šafran, najskuplji začin na svetu1500 $ za kilogram (potrebno je 200.000 cvetova).
Turski šafran sa cenom je pristupačniji.



Danas je tu ponuda široka..suve smokve, urme,kajsije, orah, ratluk, slatkiši,čajevi...

Sve što pogledaš, staneš...turci ti odmah daju da probaš, skuvaju ti čaj ako se duže zadržiš..

Jeftinija je ponuda napolju , oko zgrade bazara, gde se ne plaća ili se manje plaća tezga



A tu ima svašta...od sveže ulovljene ribe, sira..



Pistaća, badema, leblebije..ručno pravljenog ratluka..



Rogača, suvih kajsija, poslastice od urme sa orahom..



Do pijavica u teglama



Ulica koja se penje uzbrdo , od Bazara, i druge bočne, pretvorene su praktično u vašar svega i svačega



Posteljina za 159 TRL (2000 din)



Dalje, ima i niže , za 100 TRL (ali samo za 2 jastuka )



Kupili smo i mi posteljinu ali kvalitetniju , i skuplju, za 5000 - 6000 din u drugom delu grada Lallei, a opet jeftinije i kvalitetnije nego u Srbiji.

Kako smo se udaljili od Bazara evo i jeftinijih oraha u ljusci, prodaje se na ulici bez tezge za 25 TRL (320 din) sitniji i 30 TRL (380 din)krupniji.Na Bazaru su bili 50 TRL (630 din).U Srbiji su 750 do 1200 din i baš pročitah ovih dana da ih uništi uvoz jeftinog oraha iz Turske.

[onnut]

Na 12 km od Galata mosta,na evropskoj strani Bosfora je Rumeli Hisari (Rumelijska Tvrđava)



Stara tvrđava koja je nekad bila odbrana i carinski punkt za put kroz Bosfor



Uređeno šetalište





Pored Drugog bosforskog mosta (Fatih Sultan Mehmetov most)



Deo grada gde žive bogatiji



Vile i apartmani uz vodu



Luksuzna kola, neobični kabrioleti..



Ručali smo u ovom restoranu, Iskeli Hisari, uz vodu



Gosti su uglavnom rusi



Uz restoran usidrene jahte



Dok tankeri plove Bosforom



Turski meze: masline, humus, salata od hobotnice,proja



Glavno jelo morski plodovi



Karideş Güveç , rakovi sa povrćem i sirom u tavi na turski način



Jeste ukusno ali bilo je skupo a i nedovoljno.
Dodat je porez i kuver , što nije bilo vidljivo u meniju , bar na prvi pogled,i izašlo je oko 5.000 din i to je najskuplje što smo jeli za 5 dana u Istanbulu.

Dan ranije jeli smo tačno preko vode,na azijskoj strani, u modernijem , jeftinijem restoranu i bili smo siti.

[onnut]

Taj drugi restoran , novo, "in mesto" u Istanbulu, uz Bosfor (nema ga još ni na google) nalazi se na azijskoj strani, kod Anadolu Hisari.Tačno preko vode restorana iz prethodnog posta.

Zove se Ghalia lounge https://ghalia.com.tr i preporučujem ga .
Do njega se može od Uskudara busom 15, 15P, 15T i dolmuš D24 .



Tačno na ušću reke Gönzu u Bosfor





Slučajno smo naleteli na njega , šetajući u toj zoni, kada smo videli da se ispred ove kapije zaustavljaju taksi vozila a uniformisano osoblje otvara.



Dugo nisam bio u ovako lepo uređenom i čistom restoranu.

Cvetni dekor na ulazu



Luksuzne sofe za sedenje unutra (krov se otvara) ili pravo na terasu.
Hostesa(u crvenom) prati do stola.



Oktobarsko sunce na terasi može da prevari jer na Bosforu uvek ima vetra



I na to su mislili pa će osoblje doneti ogrtač ako treba.



Higijena besprekorna, svaki čas osoblje sa lopaticom i metlicom da pokupe pale salvete sa stolova na promaji Bosfora.



Nemam običaj da fotografišem sanitarni čvor ali ovo bljesne u oči



Grejači i izmenljivi najlon na wc dasci



Za sto stiglo je ovako- 2 puta filet sea bas sa roštilja i pasta sa tartufima, 2 šejka, salep.
Super ukusno.



Možda na slici deluje mala porcija ali bilo je dovoljno( 2 komada fileta su jedan na drugom)




Pomisli se, na takvom mestu, mora biti i skupo ali bilo je 60% od cene iz prethodnog restorana.Račun 3000 din.
Koga interesuje, u gornjem linku restorana, ima i meni sa izborom i cenom jela u turskim lirama (u vreme posete množili smo sa 13 da dobijemo u dinarima)
Naravno u turskoj hrana nije skupa pa je, lokalno, to veći nivo cene ali adekvatno lokaciji i nivou restorana.



Posete ima i treba rezervisati sto, pogotovo na terasi ali mi nismo imali rezervaciju a dobili smo sto na terasi.

Da smo imali vremena posetili bi ga još jednom, posebno bi došli na kahvalti (doručak).

[onnut]

Gde su najbolje baklave u Istanbulu?

Ukusi se razlikuju, a ja sam, pre 3 godine, u postu #1 ovog treda stavio- "Karaköy Gülluöğlu" , poslastičarnica .
Tako većina misli i na google.



Ima tamo gužve i sada.Uglavnom turisti.Kvalitet im nije opao.Lokacija pristupačna -treba preći Galata most pa 300 m udesno u kvartu Karakoy.



Ali , ove godine , stvari su se promenile.

Nekih 80 m dalje od nje, tačnije iza ugla, vidim veliku gužvu u drugoj poslastičarnici.



"Köskeroglu" poslastičarnica iz Gaziantepa , mesta u jugoistočnoj Turskoj, izvorištu baklave, otvorena sada u Istanbulu.



Kada vidim da se čeka za sto, da su tu sve lokalci a pored nas sedi i lokalna patrola policije i jede baklave- to je sigurno znak kvaliteta i cene.



Probali smo i zaključak je - bolje su .
Cena im je 105 TRL( 1300 din/kg) za orah i 125 TRL( 1600 din/kg) za pistać.



Kvalitet hrskavog testa , tekstura...,isto dobro kao kod Gülluöglü, ali ovde je više fila i nekako jači ukus oraha ili pistaća, verovatno zato što orah nije mleven već sitno iseckan,pa je aroma orginalnija.



Osim toga ovde ima i originalni Maraš sladoled, ovo belo na tanjiriću što izgleda kao sir.To je sladoled koji se seče nožem i jede viljuškom.Na slici ,ovo je najmanja ali dovoljna porcija tog sladoleda,sa cenom 7 TRL(90 din.).

Pisao sam o tom sladoledu u u tredu "Antalija".
To je najzdraviji sladoled na svetu od koga ne boli grlo jer u njemu nema vode i leda.Pravi se od mleka koza sa ispaše, sa dodatkom salepa( brašno od korena divlje orhideje) i mastika(smole drveta koja mu daje rastegljivost).

Dakle, kao i turci lokalci, dajemo prednost "Köskeroglu" baklavi koje smo doneli i kući



Inače ima tu i drugih poslastica



Evo i lokacije.



Novootvoreno je i nema ga na mapi pa sam označio žuto.

Dakle samo iza ugla Karaköy Güllögly , koja takođe ima dobar kvalitet.
Interesantno da se, u toj zoni,između njih, ubacila "Koska" ,lanac industrijski pravljenih turskih poslastica, koju ne preporučujem.

Inače , uveče, ta zona Karakoy je posebno interesantna.

Ne samo da se tu jedu najbolje baklave u Istanbulu , već je, ulica pored, Mumhane Cd.(zeleno označeno na mapi),zona noćnih restorana i klubova gde je puno mladih .



Srednji sloj , uglavnom mladih, nešto kao one beton hale u BG, samo što su ovde manji klubovi.
Tačnije - kao ulica Laze Telećkog u NS.





A kući su poslastice stigle ovako





I ratluk (lokum) iz stare poslastičarnice Haci Bekir, na starinski način, od ruže posut šećerom u prahu



Predak, Ali Muhidin Haci Bekir, izmislio je ovu poslasticu na turskom dvoru gde je radio , kažu, kada je sultan,zbog loših zuba, tražio mekane "bombone".
Od 1777 je otvorio taj dućan u kojem sam ga evo i ja kupio od njegovih potomaka koji čuvaju tradiciju.