Gde se penzionisati?

[yoyogi]

A zasto ne Australija, tamo niste stranci, imate kucu u Cairns sto ste pominjali i Medicare?

Da nisam došao u Japan pre 20 godina, da sam ostao u Australiji, verovatno nigde drugde ne bih ni išao u penziju.
Ovako, u Japanu je život pun, zemlja lepa, uređena, bogata kulturom, outdoor aktivnostima, bez kriminala, nije naftna platforma a ja gastarbajter.

Na primer, NBN (National Broadband Network) u Australiji koji je trebao da donese brzi internet, danas je na 100Mbps. To je 5% onoga što je Japan imao pre 20 godina. Već 10 godina brzine niko i ne pominje niti meri niti naplaćuje prema njima. Mobilni telefoni koje svako nosi u džepu imaju Internet brži od 100 Mbps.
Dok se išlo u ofis, pre pandemije, išao sam gradskim vozom maglev koji lebdi nad šinama i služi kao tramvaj samo što ide 120kmh. Da ne pričam o bullet trains.

300km/h vozovi na relaciji kao Sydney - Melbourne idu na 5 minuta, od centra do centra 2 sata, to bi za mesec dana uništilo Qantas koji od te trase (SYD-MEL), najprometnije na svetu, živi.

Nekretnine: ostankom u Japanu, ćerka dobija poklon 2 miliona dolara. Toliko neće platiti kamata na kredite za stan/kuću a toliko u Australiji plate bankama za radni vek. Australijsko ludilo sa cenama nekretnina ovde ne važi: cene nekretnina padaju kao polovnim automobilima kako stare.

Zdravstvo: najbolje na planeti i najdostupnije. Cene su na nacionalnom nivou, svugde iste, kod privatnih ili državnih klinika/bolnica. Na primer, Root Canal Treatment (vađenje živca) u Australiji košta 1,500 dolara, u Japanu 10 dolara. Dve posete, platiš obe metalnim novčićem od 5 dolara.

[aussie]

Ovi Japanci izgleda bas uzivaju u Chiang Maiju i ne planiraju da se vracaju:

https://www.youtube.com/watch?v=AeLEvPZnov8

[yoyogi]

Ovi Japanci izgleda bas uzivaju u Chiang Maiju i ne planiraju da se vracaju:

https://www.youtube.com/watch?v=AeLEvPZnov8

Znam tu priču, u Thai ima 300,000 Japanaca, skoro sve japanske firme imaju tamo proizvodnju. Dok mi je ćerka bila mala, u parku u Nagoji, priđe joj majka Japanka i priča sa njom Thai. Žena nekoga koga su poslali u Thai da radi a ona učila Thai da prekrati vreme.

U Chiang Mai nema te proizvodnje (daleko je od luka za izvoz) a jedan kaže da je nastavnik japanskog, to se traži, Thai ne vole nijedne strance više od Japanaca.
Ti Japanci uživaju u Chiang Mai (koji je land-locked) a klima je hladnija.

Starci, oni su uzeli "Elite Card" koja im daje 20 godina boravka bez viza, ta agencija (državna) im radi raporte za emigraciju, ne treba da više donose nikakve potvrde. Ta Elite Card košta 50,000 EUR što praktično znači 200 EUR mesečno rente sa pravom da udišeš vazduh. Nekima su to firme platile dok su još radili, nisu to fabrički radnici. Jedan kaže da je (u vreme snimka) tu 17 godina - tada su i uveli Elite Card. Naslov u novinama je bio "Thais massage foreigners' wallet".

[aussie]

Da nisam došao u Japan pre 20 godina, da sam ostao u Australiji, verovatno nigde drugde ne bih ni išao u penziju.
Ovako, u Japanu je život pun, zemlja lepa, uređena, bogata kulturom, outdoor aktivnostima, bez kriminala, nije naftna platforma a ja gastarbajter.

Na primer, NBN (National Broadband Network) u Australiji koji je trebao da donese brzi internet, danas je na 100Mbps. To je 5% onoga što je Japan imao pre 20 godina. Već 10 godina brzine niko i ne pominje niti meri niti naplaćuje prema njima. Mobilni telefoni koje svako nosi u džepu imaju Internet brži od 100 Mbps.
Dok se išlo u ofis, pre pandemije, išao sam gradskim vozom maglev koji lebdi nad šinama i služi kao tramvaj samo što ide 120kmh. Da ne pričam o bullet trains.

300km/h vozovi na relaciji kao Sydney - Melbourne idu na 5 minuta, od centra do centra 2 sata, to bi za mesec dana uništilo Qantas koji od te trase (SYD-MEL), najprometnije na svetu, živi.

Nekretnine: ostankom u Japanu, ćerka dobija poklon 2 miliona dolara. Toliko neće platiti kamata na kredite za stan/kuću a toliko u Australiji plate bankama za radni vek. Australijsko ludilo sa cenama nekretnina ovde ne važi: cene nekretnina padaju kao polovnim automobilima kako stare.

Zdravstvo: najbolje na planeti i njdostupnije. Cene su na nacionalnom nivou, svugde iste, kod privatnih ili državnih klinika/bolnica. Na primer, Root Canal Treatment (vađenje živca) u Australiji košta 1,500 dolara, u Japanu 10 dolara. Dve posete, platiš obe metalnim novčićem od 5 dolara.

Dobro, to su sad vec detalji pros and cons, za svako mesto mogu da se izvuku pa se onda vidi kome sta odgovara.
NBN je sad super kakav je bio ADSL pre 10-ak godina, bila nestabilna veza, a kad padne kisa budes offline dok se vreme ne poboljsa. 100 Mbps je dovoljno da se skine film of 5GB za 7 minuta. Naravno da bi bilo bolje kad bi bilo brze, ali u svakodnevnoj praksi ne pravi ogromnu razliku u zivotu da li je taj film skinut za minut ili 7 minuta.

Javni prevoz u Australiji nije sjajan jer nema velike koncentracije stanovnistva plus vecina ljudi vozi, manje se koristi javni prevoz pa je zato on preskup i ne sasvim pouzdan, a nije ni brz. Ali ko radi od kuce opet irelevantno kao sto je napisano u citatu. Pitanje je opet donekle licne preference ko voli da putuje vozom ili avionom. Avionom se istina gubi vreme prevoza od i do aerodroma, kao i cekiranje, cekanje na let i slicno. Zavisi koliko se i cesto putuje, ko ide par puta godisnje nije presudno u zivotu.

Nekretnine apsolutno tacno, samo vi vec imate nekretnine u Australiji tako da je opet irelevantno za one koji su vlasnici.

Za zdravstvo opet tacno, zato dosta Ozija popravlja zube upravo na Tajlandu gde je 5 puta jeftinije. Ko ima skuplje privatno osiguranje oni bi pokrili makar 50% troskova.

Dosta toga zavisi od licne situacije i preferenci. Australija ima veci izbor klime, moze se ziveti tropikana cele godine u Cairnsu ili u Hobartu zimi sa snegom. Japan istina ima i Okinawu i Hokaido, samo sto je ipak to sve dosta manje i ima manje izbora.

Jasno da vama Japan najvise odgovara i to je svacija licna stvar gde mu je bolje. Neki penzioneri su i sezonci, pa menjaju lokaciju u zavisnosti od sezone. Na primer u Australiji dok je lepo vreme, posle od aprila/maja pa do oktobra/novembra na Tajlandu recimo. I to nije losa varijanta, bude se uvek na pravom mestu u pravo vreme. Posto penzioneri nisu vezani za jedno mesto mogu da iskoriste prednosti mobilnosti. Tako i vi, necete morati da ostajete u svom stanu u BKK samo za vreme skolskog raspusta, vec koliko vam volja. Isto kao i odlasci u Australiju ili bilo gde drugde. A dete kad poraste i osamostali se, krene da zivi samo, tek onda ce biti slobode da boravite gde god hocete.

[yoyogi]

Dok se radilo u ofisu, išao sam jednom nedeljno Nagoya - Tokyo (kao Beograd - Sofija). 90 minuta vozom. Ti vozovi dnevno prevezu 1.5 miliona putnika.
Sa pacifičke obale (Nagoya) do Alpa viših od Triglava je 100km, sneg 6 meseci.
Ćerka se osamostaljuje u julu, ne moram više da budem u blizini škole. Onda će da počne, možda 3 meseca Krit, 3 meseca Bangkok, 3 meseca Japan i tako jedno 5 godina pa ću posle da se smirim i ne pomeram po 6 meseci. Koren svega ostaje u Japanu.

[yoyogi]

Evo malo penzionerskih likova iz Thai. 80% ih je ovakvih. Moje fotografije.

[aussie]

Zapadne pijanice, narkomani, seks turisti i kockari. Kod kuce ih tretiraju kao neljude, instaliraju siljke da ne bi mogli da spavaju na ulici, a evo kako zive na Tajlandu:





https://www.theguardian.com/commenti...e-architecture

These anti-homeless spikes are brutal.

[yoyogi]

Ti to dovuče sa neta, ja sam to lično video. Tipovi koji su porušili mostove i nemaju gde da se vrate. Čak i da u svojoj zemlji budu beskućnici (bez adrese nemaju ni socijalnu pomoć), nemaju para da kupe kartu za nazad. Pa ih Thai uhvate sa visa overstay, strpaju u buvaru dok se neko ne nađe da im plati kartu nazad. Ambasade to ne plaćaju. Može da im traje godinama, većina i ne doživi da izađe odatle.

[yoyogi]

Ovi što sam ih ja slikao još i imaju para da žive i da ispune uslove za penzionersku vizu. Opet, nije društvo sa kojim bih se uopšte sreo a kamoli imao neko prijatelstvo.